Kњиге у 2014 - препоруке

Недавно сам била  у Београду и одлучила да обиђем пар књижара у потрази за неким занимљивим новим насловима домаћих аутора. У популарној књижари у центру града, дочекали су ме нељубазни и намрштени продавци, али добро Боже мој, подестих себе зашто сам дошла. И тако питам ја једног од њих који су актуелни наслови у последње време. Човек узе књигу са прве гомилице која му је била под руком и каже - ево ово. Ја га онда питам, ок а о чему се ради у књизи? На то се он брецну и каза - Па није мени у опису посла да читам књиге! Захвалила сам се и отишла.

Не знам стварно да ли ја долазим из неке паралелне стварности где се подразумева да поседујеш одређени ниво културе кад разовараш са људима или, да знаш нешто о послу који радиш. Било ми је жао јер нисам имала прилику да ми ико каже шта се то ново дешава на српској литерарној сцени, да помогнем неког младог аутора, да купим и прочитам то што је с муком писао. Мада помислим, можда сам ја опет добро и прошла, јер ко зна шта би следило. Можда псовање, отимање новчаника, неко друго шовинистичко понижавање... Најбоље би било кад би на улазу залепили обавештење - дај паре и ништа не питај. У сваком случају у књижари Вулкан у животу нећу ништа купити.



Дакле, нажалост, на мојој топ листи књига нема ниједног домаћег аутора, па чак ни превода неког иностраног издања. Због хаотичног распореда, мало сам заостала у односу на норму од 40 наслова, тако да их је ове године било само 29. Иако сам прочитала неке од високо хваљених наслова, само су три књиге на мене оставиле сјајан утисак.


1. The Help



Невероватно хумана прича апартхејду на америчком југу, репресији али и свакодневним догодовштинама, пријатељству које побеђује мржњу, хомофобију и уводи човечанство у једну нову еру просвећења. Испричан речима главне хероине, ауторка је успела да оживи ликове кроз наизглед забавну нарацију. Невероватна књига за коју нисам желела да се заврши. Ако случајно нисте гледали филм истоименог назива који је овај роман инспирисао, немојте!  Нема везе са књигом. Ако јесте, недајте се обесхрабрити, јер иза те холивудске бљувотине стоји фантастичан роман.

2. The Unlikely Pilgrimage of Harold Fry



Заиста одавно нисма прочитала роман који је толико дуго остао са мном. Једнаод оних прича које се памте и којима се враћате годинама.Један наоко сасвим обичан човек, можда се може рећи претерано слаб да будепротагониста, сасвим неочекивано креће на пут на другикрај државе како би посетио умирућу пријатељицу. Људи и места које среће успут, као  и сопствени демони са којима се бори на крају превазилазећи бол и оберучке прихватајући живот. Успони и падови чине Харолданевоероватним херојем модерног доба.

3. Empress Orchid





Признајем да сам љубитељ историјског романа као жанра, али морам да напоменем да су ми као таквој очекивања веома висока када се машим неког наслова. Пречесто аутори крајње површно познају период и сувише произвољно тумаче одређене догађаје придајући разним ликовима место крајње неоправдано место и значај  у историји. Да ствр буде грђа, жене као протагонисти се готово увек предстваљају кроз неку розикасту измаглицу, где непостоји никаква друга опција за њих осим да играју узвишене жртве или опортунистичке 'људождерке'. Утом смислу, овај роман  је право освежење  јер нема ни трунке мелодраматичне патетике а живот се одвија у сивој зони где сваки лик може бити херој или негативац  у зависности које становиште заузмете. По опису предела, места, призора и мириса чинило ми се као да сам и ја део приче. Књига где нема срећног краја. Устври, нема краја уопште, већ се назире неки нови почетак, рађа се ново доба.

Који наслов је на вас ове године оставио најснажнији утицај? Волела бих да чујем ваше препооруке. Шта вреди прочитати? 

Само да вам кажем да ја сматрам да у сваком жанру има одличних остварења и да не треба да причате како читате Андрића иако вам се стврно допадају књиге Софи Кинселе. Поента је да уживате, учините нешто лепо за себе, будете инспирисани.

Ех да, скокните и до Слурпораме где је Ивана поставила одличан списак домаћих аутора вредних пажње. И ја дефинитивно морам да мало боље истражим наслове са ове листе.

Можете ме наћи и на Goodreads који свакако препоручујем.

Десет најчешћих заблуда о Холандији


Пажња, пажња. Ово није уобичајени пост о сапунима, већ текст више личне природе. Дуго сам размишљала да ли да га поставим, али мислим да ће помоћи у развејавању неких устаљених предрасуда. Поделићу личне импресије о правој стварности живота у Холандији и одговорити на најчешћа питања и оне прећутане, али дубоко укорењене заблуде које се односе на ову земљу.

Интересантно ми је и на тренутне напросто комично колико свет има искривљену представу о Холандији. Мислим, разумем ја да она чини само део неке крајње недефинисане целине коју кумулативним термином називамо иностранство. Како ми генерално волимо да се делимо и разграничавамо на нас и њих, Холандија је тако по појмовима становника Србије, само једно зрно у њиховом мору.


Пре него што сам се стицајем околности доселила овамо, нисам никада имала неку специјалну жељу да посетим Холандију туристички. Једноставно, толико ми се чинила далека, мала и безначајна да бих утрошила муком напабирчене днвнице и отишла да се возам трамвајем по Амстердаму. Дошла сам овамо једино због школовања и ништа ме друго није интересовало нити сам у том тренутку знала шта да очекујем.









Нови сезонски сапун - Winter Wonderland

Мислим да сам већ и врапци на грани знају колико не волим зиму. Што би рекао један мој рођак мрзим зиму и на слици. Највише бих волела кад бих могла некако да преспавам пар месеци, oнако да се прво наједем поштено сланине и сарме па као медвед да закунтам и да ме нема до краја фебруара. Да могу да се одјавим са посла, школе, свих друштвених мрежа, телефона и апликацја, и да се сањајући о тропским локацијама пробудим весела када дрвеће већ почне да листа.

Пребаце ми понекад моји европски другари како сам негативна. Kако треба да са веселије стране посматрам живот. Не знам где је та страна на којој они стоје. Покушавам да докучим како су они допливали до те неке срећне обале, и да ли је могуће да сам ја баш толико заостала као неки дављеник који се немоћно праћака на пучини. У покушају да допливам до те срежом обасјане обале, почела сам да правим листе. Рекох себи, хајде седи и напиши 10 ствари које су кул код зиме. Потруди се. Дај себи времена. Намести све на радној површини како ти одговоара. И почела сам тако. Догурах до тачке 5. Ту сам стала. Попила кафу, појела неку воћку да се као освежим, вратила се и једва некако усепх да нашкрабам још три. Опет сам стала. Уморила сам се. Погледам кроз прозор, а оно се већ смркло. Смркло се и мени помислим, па тек је четири сата аман! Не могу ја ово. И тако сам проћердала пар сати живота унеповрат. Мислим се, боље да сам трачала три круга око блока, тиме бих бар нешто постигла. Шта ми је ово требало? Гледам ја у моју неслвну листу и помислим на те моје европске пријатеље који одумиру од врућине у мају месецу, који се склањају од сунца кад је 25 степени жалећи се на несносне врућичине, и изненада ми сине - лети су они ти који се даве док ја трчим босонога по врелом песку на обали среће. И ништа ми не смета, а чини ми се да све могу. Брже, боље, лепше.

Можда бих и ја волела зиму када би она изгледала као у Кока Кола рекламама. Или кад бих поседовала рустичну колибу на Алпима као и начин и средства да до ње често долазим. Или када бих зимске месеце провела негде у тропима, у бикинију, на плажи. Једно је сигурно до душе, а то је да волим да правим сапуне и зими и лети и да ми за то није битно где сам.

Потрудила сам се да направим сапун као из бајке. Бајке о зимској идили , дебелим покривачима снега, и деци која се санкају. Као на сликама Зузане Халупове. Као у Кока Кола рекламама и UNICEF пузлама.

Данашњи сапyн инспирисан је добрим намерама. Зато је и испао добро, допада ми се. Замислите све што вам је уз зиму драго, додајте неколико новогодишљих жеља и зачините окићеном јелком. Наздравите уз чашу куваног вина. То су неки зимски моменти који и најтврдокорнијег зимомрсца могу да нагнају да се насмеје, бар мало. Или макар ја то тако замишљам.

Зажелела сам се испробавања неких нових техника, а опет ми је стало да задржим неки преопзнатљив кохезивни дизајн. Неки би можда рекли како играм на сигурно. Не знам да ли је то баш тачно. С моје тачке гледишта није, јер вам ја ипак не престављам све што направим.


















Веома је узбудљиво посматрати друге, учити и размењивати искуства, али само људи који немају ником ништа да докажу могу да се искрено радују туђем успеху и непретенциозно уживају улепоти креативности. 
Него да се вратимо овом сапуну. Идеја иза њега је да представи апстраковано сећање на буђење у зору у викендици на завејаним обронцима Таре или Копаоника. Ти тренуци када ушушкани у термо одело почнете да газите кроз шуму остављајучи изасебе савршене отиске стопала. Тренуци када погледате испред себе, а једино што можете да видите је заслепљујући калеидоскоп боја које играју по белом хоризонту и танушни вијутак дима из неког наложеног камина далеко, далеко испред вас. Зато сам и одабрала ове боје и одлучила се да убацим понеку лоптицу на површину. Када погледате сапун спреда да изгледа као удаљено сунце, а одозго као грудва снега која се цакли и пресијава.














Користила сам једну од омиљених формула са додатком ши бутера, уља слатког бадема и авокада. Једну од мени најдражих, а и највољенијих међу публиком што би рекли. Трагала сам за одговорајућим мирисом који би се уклопио у причу. Имала сам два фаворита и било је тешко одабрати. На крају сам помоћу high tech методе Еци-пеци-пец, извукла добитника. И би сапун.

Занимљива мешавина клекиних бобица, ветивера, сандловине и реске корице зелених јабука, укомбиновани су тако да подсећају баш на тај свеж планински ваздух где се преплићу дрвенасте и озонске ноте.

Ово је сапун из крајње ограничене серије коју нећу понављати јер све некако очекујем крај тог фребруара, када већ  могу да почнем да постављам сапуне из следеће сезоне. Већ се радујем пролећу јер кад дође, лето ће бити иза ћошка.

Које је ваше омиљено годишње доба? Да ли вас за њега везују посебни мириси?