Making of Big Blue

Big Blue is one of the soap that I like to make the most. Although I have a kind of love-hate relationship with the fragrance oil I choose for it, I still keep on making the soap. The history of this soap is different than my other soaps.

When I think about the design, it can happen that I already have a certain idea and then search for a fragrance oil that I believe it would complement my idea, or I can really like an FO and then spend weeks in composing, writing and drawing possible design solutions. As a starting point for Big Blue, I had following ideas on my mind:

  • I wanted to make an ocean inspired soap
  • I wanted to make a blue soap
  • I wanted to make a scrubby soap
The main concept was that the soap has to transmit the message of a summer holiday on a beach with its color that would depict the blue waves, fragrance that would remind of salty water and fresh air, and scrubby layer that would remind us of a sunbathing on a beautiful tropical, sand beach.

As you can see, in this case, I had a previsioned design idea before I went on a search for correspondent fragrance oil. Although people sometimes tend to think that soapers buy FO’s randomly, I can attest that at least in my case, that is not true. I spend hours and days in research of fragrance oils alone. I read a lot of reviews about their characteristics and performance during the soaping process and after. The company from whom I order has also to be a respectful leader on the soapmaking supplies market. To conclude, it is not that simple to incorporate all the ideas and quality aspirations into creation of soap and if you admire a certain soapers work that is because usually the soap itself hides hours of most detailed and hard creative and practical work behind it.

The first version of my Big Blue was this:

Big Blue #1

It had shredded soap with crushed walnut shells throughout the whole log. Originally, I thought that it will be a good idea, but although it looked good on the finished product, it was a bit too scrubby for my taste. I decided then to modify the look leaving the half layer without shred addition. 


This is how it looked like: in the second round:

Big Blue #2

I was satisfied how the FO sticked in the cold process soap. It did not morph nor fade out which a great plus. On the other hand, it gave me a headache while soaping. I accelerated the trace and warmed up the mixture significantly which had its impact on the final look of the soap. I was tending more to the creamer, deep blue instead of a bit translucent smoky blue. I made all the precautions necessary and soaped on a low temperature, but it still did not changed the outcome. Therefore I also got a few tiny air bubbles.

For the third time, I decided to cut even more on scrubby shreds, but to elevate the bottom layer. Here is the outcome: 
Big Blue #3

I received yesterday a bunch of resin soap stamps that I ordered few weeks ago and I present you here premiere of fully finished soap before packaging took place. This one is may favorite so far!


If there is a disease called 'stamp-mania' I am suffering from it at the moment...
For the time being, I am satisfied the most with this look and probably will keep it for the future. But who knows, maybe I’ll get tired of it and decide to change something again…
You can see on the photo that I managed to get the creamy blue, but that was only because the percentage of shredded soap to the new soap mixture was 50/50.

My recipe is a bit eccentric for this one, i went a little wild with the butters here. Next to the virgin olive, sweet almond and avocado oil for moisturisation, coconut and castor for bubbly lather, you will find And loads of mango, shea AND pistachio butter. Isn’t that yummy or what? The soap is popular enough despite the design changes I made, so I decide to keep it in my regular line.

This will be the final batch of Big Blue for the summer. As you already know, all my batches are very limited and I have only 14 bars of this one available. If you live in the Netherlands, you are welcome to join my super summer sale on June 2nd in Utrecht. You can find more information on my FB event, so check it out and definitely come if you can. My friend will be hosting the event in her fanbulous historic house at Utrecht downtown and we will be serving some seriously delicious handmade cakes and tea!

Вести из несвести

Од када сам започела овај блог, добијам понекад занимљиве мејлове, али углавном би већина пошиљалаца нешто да ми прода. Најчешће стратегије које употребљавају, описала сам овде. Генерално, уопште ми није јасно како ме ти људи пронађу? Да ли куцају у гуглу 'природна козметика' или 'сапун' или некако другачије? Да ли им се очи зацакле док мисле како ме потенцијално могу изманипулисати да помислим да купим неки њихов производ? Да ли стварно мисле да сам толики дудук (да не кажем сад нешто горе)? Све ми се више чини да озбиљно тако и мисле, што самим тим повлачи да се нису потрудили да заправо прочитају ниједан пост са блога.

Добијем ја тако негде у јануару још једну 'понуду'. Јасно ми је колико је сати, чим ме неко у мејлу директно послатом мени, није ословио именом. Ови су макар били културни. Стекла сам утисак да тај који је писао мејл, има бар неку школу завршену. Дакле, нуде они мени веома повољно, екстракован (читај - мацерат) цвет невена у сунцокретовом уљу. Са њихових плантажа, ето, неђубрено. Нуде чак и узорак да пошаљу. Цена, ситница - 600 динара по литри, а нуде и могућност снижења за веће количине. Морам признати да је овај мејл напредак у односу на оно што углавном добијам. Међутим, људи превиђају једну слоновску ситницу, а то је да нисмо баш сви на овом свету расли на банани, нисти смо сви слепи поклоници капиталистичке потрошачке маније.
Мислим, ја сам одрасла у неко време кад баш и није било компјутера и мобилних телефона, где је свако у породици умео да својим рукама направи нешто. Од џемпера, па и до читаве куће. А то стварно није било тако далеко јер ја сада имам 28 година. Мислим, немојте погрешно да ме схватите, нисам ја сада неки тип хипи горштака, и ја свакодневно користим благодети цивилизацијских технолошких достигнћа. Али ипак, све и да останем без iPhone-a, компјутера, кола и стерео уређаја, ипак бих већину ствари које ми требају за живот, била у стању сама да направим. Овде једино могу да изузмем наочаре и ципеле. Питам се  шта је у очима данашње популације која усхићеност види само у индустријски штанцованим стварима? Где је нестао кутак за лепоту у нашим очима? Када смо заборавили да уживамо у процесу стварања нечег посебног?

Фото извор

Има још доста ствари које ја сама правим и у њима уживам. Потрудићу се да их поделим са вама, те се немојте изненадити ако у будуће наиђете на неки soap free пост. Овај мејл са понудом невеновог уља који сам добила, само ме је по ко зна који пут уверио да стечено знање треба делити и умножавати. То је нека врста добре карме.
Очекујте за пар дана пост о томе како сами да направите мацерат невена и за шта се све може употребити.

True Romance

Никада нисам сматрала да сам љубитељ ружа као цвећа. Поред јоргована, љубичица и ђурђевка, некако ме мирис ружа никада није претерано интересовао нити привлачио. Од чувене Бугарске руже, било ми је својевремено мука. Онда сам почела да правим сапуне. Генерално волим цветне парфеме, и експериментисала сам са неколико мирисних уља на тему јоргована, јасмина и ђурђевка у сапунима, али нисам била претерано задовољна резултатима, па нисам о томе ни писала.
Некако баш прошле јесени када сам се двоумила да ли у потпуности да одустанем од цветних сапуна, пробала сам Chloé парфем и потпуно се одушевила. А он је заправо, сав саткан од ружа. Мало сам истраживала по парфемским књигама и сајтовима, цуњала по продавницама и мирисала све што је иоле садржало мирис руже. Потпуно сам се запрепастила колико ми се укус променио током година и колико ми се сада ружа допада. Али наравно, и њих има различитих, и другачије ће мирисати у зависности на сорту и поднебље узгоја.

Онда сам одлучила да направим сапун са мирисом руже. Као мирисно уље, одабрала сам неку варијанту енглеске руже. Док сам чекала испоруку сировина, осмислила сам и дизајн.
Прво сам пазарила органске суве латице ружа...

латице руже...
Затим сам осмислила рецепт....

део залиха из шпајза...
И на крају одабрала боје. Нисам желела више од две боје овог пута, првенствено због чувене озлоглашености цветних мирисних уља. Када их додате у сапунску смешу, оне толико убрзавају процес стезања, да вам једва остане времена да сипате сапун у модлу, тако да са њима нема места за неке елаборативне шарене шеме. С друге стране, желим и да моји сапуни буду препознатљиви по јединственом стилу, као и да не подсећају ни на чије туђе.

Када сам дочекала испоруку сировина, потпуно сам се одушевила мирисним уљем. То није мала ствар, јер заправо мирисна уља купујете малтене на слепо, јер и поред описа самог мириса и туђих утисака о перформанси, ништа вам то не значи док сами не искусите какав је то мирис заправо.
Овог пута, направила сам различит однос базних уља, а од бутера убацила ши и какао. Дефинитивно је светло розе морала да превлада као боја, праћена суптилним бледо жутим свирлом (уф, баш грозно звучи ово swirl транскрибовано на српски!).
Радила сам скоро без даха. Мислим да сам за мање од једног минута сипала сапун. Горњу површину посула сам мрвљеним латицама и након 24 сата, залила танким слојем провидног глицеринског сапуна.
Мојо срећи никад краја, сапун је изгледао дивно! За оне који ме прате на Твитеру, прва out of the mold фотографија није узненађење, али ред је да је поставим и овде.

Ко сме да се усуди да каже да ово није божанствено? ;)
Пошто сваки сапун има сопствени живот кад изаже из модле, било ми је интересантно да посматрам да ли ће на овом доћи до неке промене. Чини ми се да је мирис постао још бољи. Тешко мије да опишем у ком смислу ако вас то интересује, али развио се божанствено и остао снажан. Боје су само за нијансу потамнеле од првобитног стања. Латице су наравно, промениле боју, то сам и очекивала, али опет ми је било занимљиво да посматрам из дана у дан. Има само пар цветова (међу којима је нпр. цвет невена), који неће променити боју у сапуну. Све остало, неминовно оксидира у средини без присуства кисеоника. Ове моје латице су суптилно почеле да пуштају сок у глицерински сапун, бојећи га у нешто што мене подсећа у крваво наранджасту (ако тако нешто уопште постоји). Сапун је тотално добио new vintage look.

сликана пар дана пред крај периода сушења...

Дојадила ми је више киша и чињеница да овде сунца нема па нема. Знам да опет кукам и да ћу рећи да чекам боље дане како бих направила боље фотографије, али ти бољи дани и даље не долазе. Овде је још увек по 12, 13 степени у току дана. Мислим, страшно. :(

Што се тиче имена, ништа осим True Romance не би, по мени, било прикладно. Ово је чедо моје романсе са ружом. :) Први маркет очекује ме почетком јуна, видећемо какав ће одзив ово луче имати.

И за крај, последњих недеља потпуно сам опседнута Инстаграмом, и све сам сапуне који су тренутно на сушењу исфоткала и пропустила кроз филтере.


П.С. Била сам вредна током априла и доста сам сапуњала и експериментисала, те очекујте неколико сасвим нових сапуна.