Вести из несвести

Од када сам започела овај блог, добијам понекад занимљиве мејлове, али углавном би већина пошиљалаца нешто да ми прода. Најчешће стратегије које употребљавају, описала сам овде. Генерално, уопште ми није јасно како ме ти људи пронађу? Да ли куцају у гуглу 'природна козметика' или 'сапун' или некако другачије? Да ли им се очи зацакле док мисле како ме потенцијално могу изманипулисати да помислим да купим неки њихов производ? Да ли стварно мисле да сам толики дудук (да не кажем сад нешто горе)? Све ми се више чини да озбиљно тако и мисле, што самим тим повлачи да се нису потрудили да заправо прочитају ниједан пост са блога.

Добијем ја тако негде у јануару још једну 'понуду'. Јасно ми је колико је сати, чим ме неко у мејлу директно послатом мени, није ословио именом. Ови су макар били културни. Стекла сам утисак да тај који је писао мејл, има бар неку школу завршену. Дакле, нуде они мени веома повољно, екстракован (читај - мацерат) цвет невена у сунцокретовом уљу. Са њихових плантажа, ето, неђубрено. Нуде чак и узорак да пошаљу. Цена, ситница - 600 динара по литри, а нуде и могућност снижења за веће количине. Морам признати да је овај мејл напредак у односу на оно што углавном добијам. Међутим, људи превиђају једну слоновску ситницу, а то је да нисмо баш сви на овом свету расли на банани, нисти смо сви слепи поклоници капиталистичке потрошачке маније.
Мислим, ја сам одрасла у неко време кад баш и није било компјутера и мобилних телефона, где је свако у породици умео да својим рукама направи нешто. Од џемпера, па и до читаве куће. А то стварно није било тако далеко јер ја сада имам 28 година. Мислим, немојте погрешно да ме схватите, нисам ја сада неки тип хипи горштака, и ја свакодневно користим благодети цивилизацијских технолошких достигнћа. Али ипак, све и да останем без iPhone-a, компјутера, кола и стерео уређаја, ипак бих већину ствари које ми требају за живот, била у стању сама да направим. Овде једино могу да изузмем наочаре и ципеле. Питам се  шта је у очима данашње популације која усхићеност види само у индустријски штанцованим стварима? Где је нестао кутак за лепоту у нашим очима? Када смо заборавили да уживамо у процесу стварања нечег посебног?

Фото извор

Има још доста ствари које ја сама правим и у њима уживам. Потрудићу се да их поделим са вама, те се немојте изненадити ако у будуће наиђете на неки soap free пост. Овај мејл са понудом невеновог уља који сам добила, само ме је по ко зна који пут уверио да стечено знање треба делити и умножавати. То је нека врста добре карме.
Очекујте за пар дана пост о томе како сами да направите мацерат невена и за шта се све може употребити.

Анкета

Драге моје читатељке и читаоци,
Одавно већ имам намеру да направим једну анкету на тему наше свеопште информисаности о природној козметици и нашим потрошачким навикама. Знате да нисам психолог, мада сам уверена да метаква  диплома сама по себи не би квалификовала за разложно размишљање и лично интересовање. Сви ви што пратите СенМи блог и моје мајсторисање, верујем, спаја једна заједничка особина, а то је интерес да сазнамо што више о употреби, справљању и добробитима природне козметике. У том духу. креирала сам анкету ''Шта знамо о природној козметици?''.

Важно је да напоменем како је ова анкета у потпуности анонимна и непрофитног је карактера. Молила бих све вас који пратите СенМи блог, да попуните ову анкету. За укупно 21 питање, требаће вам у просеку око 10 минута. Није досадано, обећавам!
Испитивање ће трајати од 3. јануара до 1. марта 2012. године.

Ову анкету могу попунити сви људи који са српског или хрватског говорног подручја који користе латинично писмо. Напомињем да анкета није везана директно за СенМи производе и да је могу попунити сви, без обзира да ли су користили моје сапуне или не (и кад асмовећ код тога, без обзира чије козметичке производе уопште користе).

Након истека овог временског периода, објавићу све податке јавно да можемо сви заједно да видимо резултате и продискутујемо.

Молим вас да проследите линк ка анкети вашим пријатељима, познаницима и свима којима желите (мушко, женско, старо, младо). Линк ка анкети, наћићете ОВДЕ. Или кликните на доњу сличицу за диреектно преусмерење.

Анкета

Хвала свима унапред!

Маркетинг против потрошача

Могу ја сатима да причам зашто су моји сапуни добри, али ако они не изгледају лепо и привлачно ’на око’ џаба све то. Јесте, један од могућих трикова био би да причам како су моји сапуни најбољи а туђи сви лоши. Међутим, мислим да сте до сада могли да бидите да ја не само да нисам присталица овакве прљаве пропаганде, већ сам и жестоки противник исте. Чини ми се да има доста оних који ће вам понудити ’најбоље, најстарије, најдомаћинскије, најприродније, најлепше запаковано, најтрадиционалније’ ма све нај, нај нај! Истина је пак, нешто сасвим другачија, и срећна сам што ипак постоје људи који умеју да разликују жито од кукоља. Мени једноставно уопште није јасно зашто би ико мислио да може да испромовише своје производе на рачун туђих? Једина мисао која ми пада на памет јесте, да ти такви који то раде, и сами знају које су мањкавости њиховох сопствених производа. Наравно, ово не важи само за сапуне.

Мој став јесте одувек био, да свако од нас првенствено треба да буде едуковани потрошач, па ће се самим тим смањити простор за маневрисање непоштеним продавцима.

Пласирањем оваквих назови реклама, ови људи/компаније заправо чине анти услугу и себи, свом послу али и професији у целости. Потрошачи на крају бивају збуњени и неодлучни ’како да знам који је сапун бољи када се њих пет рекламира као најбољи?’. А неодлучност на крају доводи до тога да ће се највероватније одлучити за Nivea или Palmolive ужасни вештачки детерџент који се рекламира као сапун. И пошто су овакви производи све само НЕ природни, онда ће на крају тај разочарани потрошач да иде после и да прича да ’сви сапуни исушују кожу’ што је једна ноторна бесмислица. 

Малопродаја вс. мало продаје

Ситуација у Србији када су у питању мали произвођачи сапуна, благо речено ме забавља. Опет понављам, има ту дивних и поштених људи (о којима ћу писати накнадно), али они су у мањини и тешко да ћете се до њих пробити у мору оних осталих. 

Хтела бих да вам илуструјем веома једноставно, шта ви то уствари плаћате када купите сапун у продавници, а шта они вама продају.

Према неким општим правилима малопродаје, цена производа у малопродаји требало би да буде 2,3 до 2,5 пута већа од производне. Колико сапуна можете да направите у једном цугу, зависи од тога колика вам је модла. (коју by the way, и сами можете да направите од 5 дасака и мало лепка за дрво). Рецимо да хоћете да направите 4 кг сапуна, дакле 40 комада од по 100 грама. Деведесетдевет процената природних сапуна на српском тржишту базирано је на маслиновом уљу. Не зато што је најбоље како га рекламирају, већ зато што је најјефтиније и најдоступније. Неки ће тврдити како користе девичанско, неки не. Што вероватно значи да користе маслиново уље комине. Овде ћу вам одати једну тајну. Заправо нема неке разлике у крајњем учинку између ова два уља. То ће вам рећи многе (искрене) сапунџије. Индекс сапонификације је мало другачији, али до сада нисам срела никога ко са сигурношћу може да препозна ралику у готовом сапуну. Дакле, за сада имамо дрвену модлу који смо сами направили у татиној радионици и маслиново уље комине које у супермаркетима кошта око 250 дин за литар (можете мислити колико је јефтиније онда кад купујете на велико!). Каустичну соду не можете наћи у слободној продаји. Можете је куповати само ако имате регистровану фирму. Онда је цена око 1000 дин за 10 кг. Дестилована вода не кошта пуно, око 60 дин за 2 литра на свакој бензинској пумпи.

Варјаче, шерпе, стик блендер, рецимо да све то већ поседуете у кухињи и да није неко екстра улагање.

Са овом опермом коју имамо, хоћемо да направимо 4 кг сапуна. Рецимо да хоћемо да ставимо суперфат 2 %. Ово је чисто експеримента ради, али лично нисам видела да ико помиње да ово ради.

Ево правог трошковника за 4 кг нашег сапуна:

2750 гр маслиновог уља (687,5 дин по малопродајној цени)

362 гр каустичне соде (око 360 дин)

908 гр дестиловане воде (око 30 дин)

Укупни трошкови: 1077 дин

Сапун направљен само од маслиновог уља требало би да се суши око шест недеља пре употребе (мада није згорег оставити га и дуже). И уопште, неписано је правило да се сапуни са већим процентом течних масноћа суше мало дуже и спорије.

Дакле, направили смо 4 кг сапуна за цирка 11 евра. Е сада долазе до изражаја разне варијације. О томе шта све можете стављати и наћи у сапуну, већ сам писала раније. Суво биље у продавницама здраве хране не кошта много. На пример, цветови невема су око 100 дин за 100 грама. А у 1 кг сапуна ставља се обично највише две равне супене кашике. И тако даље. Поједнини произвођачи додају (за неке знам поуздано, док неки само тврде да чине то) и етерична уља. Мој став према овоме прилично је скептичан, и можете непто о томе прочитати овде. For the sake of the argument рецимо да смо утрошили још 1923 дин на етерична уља за наш сапун и 50 дин за суво биље. 

Трошкови сада су нам: 1077 + 1923 + 50 = 3050 дин

Од 4 кг сапуна добићемо 40 комада од 100 грама за малопродају. Један комад нас дакле кошта, 3050 / 40 = 76,25 дин

Цене у малопродаји за овакве типове сапуна крећу се између 360 и 450 динара (по мом сазнању; доста сам времена провела цуњајући по продавницама). Из овога следи да за 40 сапуна можемо добити између 14400 и 18000 динара. Зарада од 150 евра и није лоша! Сада замислите да на ово још додамо колико јефтиније уље и дестилована вода могу бити када купујете на велико. 

Произвођачи и препродавци који покушавају да вам пласирају одређени сапун као најбољи и најприроднији по цени и саставу, сигурно нису поштени. Сада знате колики су стварни трошкови а колика је њихова зарада на вашој грбачи. Не дајте се застрашити нити заварати. Читајте етикете и не бојте се да поставите отворена питања произвођачу и продавцу.

Da li ste znali?

... da su komercijalni sapuni koje nalazimo u prodavnicama zapravo sintetički deterdženti? Iako je deterdžent dobar za naše posuđe, nikako ne odgovara našoj koži. Prirodni sapuni pravljeni po starinskim recepturama, skidaju nečistoću sa kože, čuvajući njenu prirodnu vlažnost i masnoću. Za razliku od naših baka i prabaka koje su upotrebljavale uglavnom svnjisku mast u spravljanju sapuna, mi smo se opredelili za prirodna hladno ceđena ulja kokosa, palme, masline, badema i grožđanih semenki zbog njihovih fenomenalnih kozmetoloških blagotvornih svojstava i načina na koje deluju na dobrobit naše kože i zdravlja. Ova ulja su veoma ekskluzivna i retko se mogu naći na našem tržištu, što naše sapune svakako u startu izdvaja od konkurencije. Svako može da koristi rafinisano suncokretovo ulje, zar ne? I da vam za to 'debelo' naplati.

Šta je saponifikacija? Saponifikacija je prirodan proces koji se događa kada se masnoće (ulja) pomešaju sa sodom i vodom. Proces saponifikacije se završava kada se ova smeša sipa u kalupe, iseče i ostavi da se suši na vazduhu najmanje četiri nedelje.
Štaje glicerin i zašto ga želimo u sapunu? Glicerin je prirodni ovlaživač, što znači da skuplja vlagu iz vazduha, ali i prirodni nus proizvod u procesu saponifikacije. Prilikom izrade komercijalnih sapuna, glicerin se skuplja i odstranjuje, pa se preprodaje kozmetičkim i farmaceutskim industrijama. Kod ručno pravljenih sapuna u SenMi radionici, sav prirodni glicerin ostaje netaknut. Ručno pravljen sapun je mekši, pa je neophodno odložiti ga na cedilicu posle svake upotrebe.


Polazeći od sebe prvenstveno kao kupca, poslednjih meseci sam veoma pažljivo posmatrala šta se nama to sve u Srbiji nudi pod sloganom 'prirodno'. Nije potrebno biti Šerlok da bi se veoma brzo uvidelo koliko nas proizvođači.....hm, pa ne baš lažu, ali svakako manipulišu i atraktivnim sloganima navode na pogrešne zaključke. Svako od nas uz malo detaljnije raspitivanje i informisanje o kozmetološkim sastojcima i njihovom dejstvu, može lako razaznati šta se na kom proizvodu nalazi od sastojaka koji su ili neprovereni, ili štetni. Najčešće nailazimo na parabene, SLS i mineralna ulja. U ovom trenutku nećemo ulaziti u raspravu o ovih sastojcima pojedinačno, jer se o svima zaista mogu pronaći iscrpni podaci na internetu.



Ono što verovatno svima nama prvo upada u oči prilikom kupovine, jesu cene. U Srbiji nedavno zatvorene prodavnice megapopularnog britanskog brenda koji je prednjačio u agresivnoj vizuelno-tekstualno-mirisnoj prezentaciji, nudile su nam zanimljive proizvode po blago rečeno - astronomskim cenama. Na oko vrlo dopadljivi sapuni reklamirani su kao 'potpuno prirodni' što oni nikako nisu bili, a u to se mogao uveriti svako samo čitajući spisak sastojaka koje nismo mogli nigde da nađemo u prodavnicama, već zabačene u sajber prostoru. Igleda da je naše tržište ipak bilo brzo zasićeno ovom 'mačkom u džaku'. Pojavile su se u Srbiji i neki drugi proizvođači manje ili više prirodnih sapuna u poslednje dve godine. Međutim, nigde do sada nisam videla da je cena proizvoda opravdana sastojcima koji su za isti korišćeni. I sada mi je neshvatljivo kako se neko usuđuje da naplati 100 gr sapuna 500 dinara, pri tom koristeći najjeftinija bazna i mirisna ulja. Interesantno je da pri tom mešaju babe i žabe u svojim sapunima, potpuno lišeni svake svesti da npr. pasirani krastavac u sapunu uopšte nije isto što i svež, te da pri tome ni nema ista svojstva, niti da prirodna esencijalna ulja imaju prvenstveno terapeutska svojstva, te da je iluzorno mešati ih onako 'uzgred' sa mirisnim uljima, suvim grožđem i kakaoom zbog zanimljivijeg izgleda. Ne bi me uznenadilo da sutra u nekom organic sapunu, kako se to sada popularno kaže, nađem i od popa uši.

Meni je bilo dosta tih lažnih kozmetičkih proroka sa njihovim džakovima punih mačaka, pa sam odlučila da se sama bacim u akciju, kada je situacija dotle došla.

Rezultat jeste ova naša mala zanatska radionica.