Нови сапун - Barber Shop

Ретро је поново у моди. Полако али сигурно, враћамо се старим вредностима, препознајемо квалитет ручног рада, домаће кухиње, старих заната, малих независних мануфактура и индивидуалне креативности. Допада ми се овај талас уметничког бунта јер и сама пркосим корпоративних аждајама и свему што има везе са масовном производњом и потрошњом. Волим да имам своју фризерку, своју бакалницу, своју књижару и своју пекару. Да знам да купујем од човека, а не комбината и машине. Зато ме и весели кад год наиђе прилика да се упознам са вама и кад ме изнова питате кад долазим опет, јер ће вам недостајати сапуни.

У децембру је магазин Плезир имао специјал посвећен посвећен ренесанси берберница, као и серију кратких интервјуа са познатим домаћим брадоњама. Фино негована брада и брци се на велика врата враћају у моду. А где су шик брци, ту су и мајстори џентлменског заната, бербери.

Нови сапун - Clean Cotton

Понекад волим да направим сапун за своју душу. Једну малу, сасвим ограничену серију која не мора никоме другом да се допадне осим мени. Не морам чак ни да упакујем све сапуне. И могу сама све да их искориситим и да уживам до миле воље. Понекад експериментишем са основним рецептом, па додам нешто необично. Нешто изоставим. И не оптерећујем се дизајном уопште. Кад је сапун већ за мене, главно је да се мени и свиђа, зар не? Наравно, то не значи да ћу смутим тек било шта и да ми је свеједно како ће сапун да изгледа. Никад ми није било јасно зашто људи штеде на себи на тако малим стварима, када је један сасвим минималан труд довољан да направите јединствен и луксузни доживљај од свега што радите.

Clean Cotton

Шик дизајн уопште не знчи да морате да проведете сате у реализацији истог. Некада је једноставност најзанимљивија и делује најупечатљивије. Тако је и у овом случају било. Основни, доњи слој сапуна без додате боје, а горњи заталасан са мрвицом плавог оксида и посут попут праха ситним златним шљокицама.

Понестало ми је маслиновог уља, па сам се играла са пирнчаним, али има и маслиновог. Веома слична својства имају. Наравно, неизбежан је додатак кокосовог уља за велике мехуриће и какао бутера за мекану сапуницу. И мој заштитни микс уља авокада и слатког бадема, за дубинску хидратацију и обнову коже.

Пре пар годна испорбала сам неколико мацкалица за тело једне high end америчке козметичке куће, и то је био први пут да се сусрећем са производом који у називу има памук (cotton). После тога, памукоманија је постала баш популарна, па сад често виђам свакакве производе од свећа до омекшивача за веш назване у стилу clean cotton, sand cotton, beach cotton, cotton flower итд. Али наравно, у Србији од свега овога ни трага ни гласа још увек.

Лично заиста појма немам како заправо мирише памук. И да ли мирише кад тек процвета или пре тога? Њушнула сам једанпут једну сасушену грану памука са цветовима, али нешто нисам приметила некакав мирис. У ствари, није мирисала уопште, мада не знам да ли је то због старости или је можда била третирана неким препаратом након бербе па је мирис у међувремену ишчилео.

Чини ми се да се свака интерпретација некаквог мириса памука своди на мање-више слободну интерпретацију, али су ту увек присутне мирисне ноте љубичице, лаванде, мошуса и цитруса. Нисам уопште знала шта да очекујем од овог мирисног уља, али сам се баш пријатно изненадила. Цела прошла поруџбина испоставила се правим једним мирисним благом, тако да ћете вероватно још пар месеци читати о новим мирисима у новим сапунима све у суперлативу. Немојте после рећи да вас нисам упозорила на време! :)

Дакле, унапред вам признајем да се изнова одушевљавам сваким наредним сапуном и то онако, најискреније. Ко воли да мирише на чисто, обожаваће овај сапун. И не, није женскаст, тотално је унисекс. Мало о мирису: прво ћете осетити искирчаву арому љуске лимете и лимуна, на које се надовезује дашак беби пудера, листова афричке љубичице и латица цвета јасмина, а читава композиција заокружена је белим мошусом и сандаловином. 

У недостатку инспирације за некакавим спектакуларним, до сада невиђеним именом, одлучила сам се за тотални mainstream и назвала овај сапун једноставно Clean Cotton. Не морам ни ја увек да измишљам топлу воду, јел те.

Мало сам стилизовала овај сет са cottage chic кухињским крпама и успела да ухватим пар сунчаних сати. Код нас је овде невиђено лепо време последње две недеље и стварно имам утисак да никада нисам доживела лепши септембар, и само бих се шетала и фоткала све око себе и ништа друго не бих радила. Потпуно ми је нестварно да живим на овако лепом месту. Гвирните у мој Инстаграм албум за фришке фотографије. 

Размишљам да идући пут наручим већу количину овог мирисног уља јер желим да првенствено направим доста свећа. Можда и неки спреј за тело, лагани, за лето.

Шта кажете ви? Како вам се чини овај сапун? Да ли бисте га пробали?

Нови сапун - поморанџа и љута паричица

Када сам се пре скоро три године доселеила у Холандију, једно од питања које смо сви ми странци редом постављали на неком квази оријентационом курсу, јесте какво је време овде у Холандији? Колике су температуре зими? А лети? Да ли баш стално пада киша?

Никада нећу заборавити тих пар разговора са Хоанђанима када су сви одреда рекли како ’лети уме да буде ужасно вруће, чак 25 степени!’.  Мислим, замислите само моју реакцију. Први пут кад сам чула за тих фамозних 25 степени, мислила сам да ме зезају. Али не. Они заиста падају на нос од врућине, презнојавају се и дахћу чим наслуте да ће можда данас бити толико топло. И сад ми реците зар није то смешно? Мислим, ја на 25 степени и даље носим лагану јакницу. Права врућина наступа на 35+.

За ове три године нисам доживела више од недељу дана узастопце оваквих летњих врућинчина. У Београду у периоду мај-октобар готово да не излазим из јапанки и сандала, а овде је то потпуно незамисливо. На моју велику жалост. 

Данас и јуче доживљавам коначно то фамозно лето. Неће нешто дуго трајати, па сам се намерачила да уживам у башти, на сунцу, уз књигу, роштиљ и ледени чај. И чекам. Чекам и радујем се новој испоруци разних уља и надам се да овог пута нећу имати проблема са доставом. И смишљам нове креације, чак и онда кад абих требала да учим и завршавам вероватно, 100 других пречих ствари.

Иако најчешће сапуне правим тако што проведем дане и ноћи смишљајући рецептуру и дизајн, некада се деси да ме понесе расположење и инспирација у року од пар секунди. Буквално. Тако је било и са овим сапуном. Стала сам испред полице и одлучила - поморанџа и љута папричица. И биће то баш овакав сапун. Весео и непретнциозан. 

Ноншалантни позер

База за овај сапун је највећим делом девичанско маслиново уље, уз позамашан додатак ши бутера и кокосовог уља. Без палминог уља овог пута, што изискује дужи период сушења али не смета.

Доњи слој је у потпуности необојен и још бељи него што се да видети овде на фотографијама. Травчице које вире су сушене латице невеновог цвета. Горњи слој је офарбан мрвицом флуоресцентно наранџастог пигмента за тај преко потребни летњи look.

Поморанџа и љута папричица за летње освежење

А мирис? Поморнаџа - да, дефинитивно. Али пморанџа with a twist што би рекли. Ово ме је мирисно уље подсетило на башту мог тате који је са комшијом сваког лета гајио љуте папричице. Не знам да ли сте икада пробали, али ако нисте вични баштованству, немате времена да цинцулирате око биљака, а опет хоћете да оне лепо изгледају па још и да су корисне, тј. дају јестиви резултат, препоручујем вам да пробате да гајите љуте папричице.

Hot peppers for a hot summer (photo source)

Оне имају неки специфичан, суптилни мирис, и заправо више мирише лишће него плод. Или макар ја такав утисак имам. Када се измикса са мирисом свеже цеђеног сока од поморанџе, резултат је веома интересантан. Хтела бих да избегнем овде да звучим као реклама, али једноставно не могу другачије да опишем овај мирис - освежавајућ, подиже расположење, даје енергију, ставља осмех на лице. Али стварно, не нема лажи, нема преваре. И то је још онако, на први њух. А под тушем, све то па пута 10! Одлична комбинација!

Ово је један од оних тихих победника. Онај такмичар од којег се ништа не очекује. Симпатичан, али не нешто посебан на први поглед. Али на крају, у тешкој конкуренцији, на финиш стиже први.

И за крај, пре него што се вратим својој башти, морам да најавим да ће бити могуће наручити СенМи сапуне у наредних пар дана. Детаљније у наредном попсту (сутра највероватније), а до тада прелистајте тренутни каталог и смислите које сапуне желите.

Нови сапун - Купина и ванила

Ни сама не могу да поверујем да је прошло четири недеље од последњег поста. Мени се чини као да је јуче било. Да не гњавим нашироко сада, али ево, рећи ћу вам главне разлоге за овако дуго одсуство. Као прво, дипломирала сам. Друго, пуно сам радила како бих отплатила школарину. Tреће, имала сам неколико аудиција за које се надам да ће уродити плодом, а под плодом подразумевам плаћени посао што би по нашки рекли - у струци. И чеврто, коначно сам званично кренула на курс холандског.

Не само да нисам писала овде, већ сам затајила и на осталим блоговима, Инстаграму и форумима. Једноставно није било друге. Као шлаг на торти, мој већ ионако полураспаднути телефон се распао сасвим, те сам тако последњих пар дана без телефона, што аутоматски подразумева и без интернета готово по цели дан. Да знате и да није тако лоше, ионако су ме ужасно стресирале поруке и недоложни мејлови на које увек под хитно треба одговорити. Добро ми је дошао овај мини silence detox.

Купина-ванила илити њам-њам сапун!

Хтела бих данас да напишем пар речи о новом сапуну којег сте вероватно већ срели на Фејсбуку уколико сте фан SenMiSoaps странице. Не знам зашто нисам раније испробала ову мирисну комбинацију. Ваљда због тога што ја сама нисам неки љубитељ мириса и укуса ваниле. Међутим, ова комбинација купина & ванила је поприлично популарна диљем планете међу indie сапунџијама и њиховим муштеријама. А и сама сам приметила да ми људи све чешће траже неки сапун са ванилом, па рекох хајде да пробам нешто за шта постоје шансе да се и мени допадне.

У ствари, нисам ја баш против ваниле, и нисам једна од оних који су 'алергични' на неки мирис, већ је проблем сасвим једне друге природе. Мирисно уље ваниле је нешто као свети грал сапунџија. Високи садржај ванилина чини да сапун неминовно потамни пре или касније, а најчешће пре. Сећате се Lemon Cake сапуна? У доњем слоју користила сам једно од таквих мирисних уља и на фотографијама се одлично види колико је сапун због тога потамне. Што је мирис вернији ванили, то ће боја бити тамнија. Из ове чињенице изводе се два најчешћа проблема/питања. Колико људи је у стању да повеже браон боју са ванилом? Колико је могуће визуелно манипулисати сапуном и учинити га допадљивим. Јер, браон боја вам нуди отприлике шансе само да је евентуално изнијансирате. Постоји једно добро решење, а то је додавање одређеног стабилизатора. Тај стабилизатор је за почетак прилично скупљи од самог мирисног уља а користи се у једнаким пропорцијама. Дакле, у самом старту суочена сам са знатно вишим трошком који би диктирао и знатно вишу цену готовог производа, а то је нешто на шта нисам спремна.

Дакле, из свих ових горе побројаних разлога, дуго сам одолевала захтевима за сапунима са мирисом ваниле, али пошто сам до сада изиграла већину својих крајње себичних жеља, одлучила сам се коначно да додам линији и један ваниласт сапун. Они међу вама који су заклети фанатици за ванилом, можда неће бити у потпуности срећни овом комбинацијом, али ће вам се скоро загарантовано допасти. Ово је једна од оних комбинација које не могу да омаше, прави crowd pleaser. Како заправо мирише питате се? Рецимо да седите негде у двориштанцету иза куће на селу, на паклених 40 степени, са отвореном кутијом сладоледа ваниле на столу и теглом џема од купина у једној руци. У другој руци држите кашику, не, не кашичицу, него кашику којом без стида захватате позамашан део целокупног садржаја тегле, и великодушно филујете сладолед испред себе. И брига вас је баш за калорије кад је укус светски а свеукупан угођај декадентно сласан. Е тако мирише овај сапун, али изистински.

Имам само неколико комада овог сапуна, и то у увијених у један од мојих омиљених рецепта са ши бутером и обиљем маслиновог уља између осталих избалансираних skin loving биљних уља.

Поред овог новог сапуна, полако пуним батерије, скицирам нове идеје за сапуне, истражујем (вазда) о састојцима, и скупљам парице да наручим... па како да вам кажем - још уља. И мирисних уља, и боја... и. Ма нема лека за мене! Када сам тек почињала са овим хобијем, на неколико места порчитала сам констатције искусних сапунџија како се готово увек испостави да кад аједанпут направите ваш први сапун, аутоматски постајете доживотни зависник. У мом случају то је признајем, 1001 % тачно. Има доста састојака које желим да испробам, тако да ћу се у наредних пар месеци концентрисати на мање туре од по 5-6 сапуна. Јуче сам наручила један позамашан контигент уља, тако да само могу да вам обећам више изненађења и вероватно - редовније постовање.
Следећи пост: Поморанџа & љута папричица

Hazelnut Coffee Soap

Волим кафу. У сваком могућем облику. Уствари, ја сам помало кафеман. И није то због кофеина, јер подједнако волим да пијем и кафу без кофеина, то је једноставно због укуса. Заправо ја волим укусне и складне ствари генерално, не само када су у питању храна и пиће. Чак сам у пар наврата током школских распуста и радила у продавници кафе. Мада то не бих препоручила баш љубитељима овог напитка, јер како то обично бива, чак и најбоље ствари конзумиране претерано постају отужне. Некако јави се отпор организма и чула отупе, па не можете више ни да уживате у омиљеном напитку као што сте навикли.

Црно злато (Фото извор)

Прву кафу сам скувала уз татину помоћ када сам имала 4,5 године. Мало је рећи да сам била поносна.  Нисам је додуше ја пила, али волим да мислим да је задовољила татине критеријуме. Мада ко зна, можда је била и прави бућкуриш, али он ју је подразумева се, свеједно попио. Мене су наравно, свесрдно плашили да ће ми порасти реп ако будем пила кафу, па сам се ја понекад задовољила само тиме да сам лизала соц из шољица у кухињи кад ме нико не види. Ово ми се и није нешто нарочито допало, па сам убрзо одустала од тога, мада сам се са одушевљењем уверила да ми реп није порастао. Тада сам закључила да то мора да је последица тога што ја заправо нисам пила кафу, и наравно, закључила сам да сам много паметна. :)

После тога, нисам се још пар година латила кувања кафе, али сам увек са уживањем посматрала друге како је испијају. Некако, тај ритуал  ми је био сасвим фасцинантан. И свако од мојих најближих имао је неку посебну навику у припремању кафе и манир у испијању исте. Чак и данас памтим све шољице код бабе, деде, маме, тате, тетке и осталих рођака, из којих се испијала кафа. Фасцинантан и шаролик свет крио се у тим шољицама. Неке су потицале из старинских сервиса, неке са бувљака, неке из Икее, неке донешене са далеких путовања, неке пластичне а неке опет плехане. Распарене и упарене, шољице за кафу у сваком домаћинству у Србији имају посебно место.

Враћа из мртвих! (фото извор)

За мене је и дан данас права кафа - турска кафа. Уопште ми није јасна перверзна мода називања кафе 'домаћом' кад је већ петсто година знамо као турску. И у Буграској, Грчкој и осталим околним земљама је турска, само ето, у Србији преко ноћи постала домаћа. Назовите ме затуцаном, али ја стварно не увиђам ни разлог нити потребу исказивања некаквог квази патриотизма на овај начин.

Људи у Холандији уопште не знају шта је права кафа. Заправо, њима је прилично свеједно шта пију. Ако је јефитна, или још боље - бесплатна, наливаће се као блесави. Ако их видите да испијају макијато у неком шик кафићу, по свој прилици то раде готово искључиво или што им је кафић успут, или да би и сами постли мало шик самим тим што седе негде где се боже мој, служи италијанска кафа. Али хајде, имају они и добрих страна. Него одох ја подаље од сапуна. Ваљда вам је сада јасно колико ми недостаје права кафа. Јер само је турска кафа права за мене, ма колико старомодно звучало.

Сапуни са кафом су прилично присутни. Не бих баш могла да кажем да су популарни, али свакако ћете релативно лако на њих налетети. Лично сам до сада избегавала да их правим, јер ми је било сасвим јасно да у овој гореописаној клими, не би одјекнули бог зна како.
Прво, да бисте направили кафени сапун, морате најпре и сами да будете љубитељ овог напитка. Из тога произилази свака ваша наредна одлука у вези са креирањем овог сапуна. Кoја ћете уља одабрати? Да ли скупоцено уље и бутер кафе? Да ли ћете водени раствор заменити кафом? Да ли ћете додати млевену кафу за ексфолиацију? Ако, да колико, и колико крупно млевену? Какво ћете мирисно уље одабрати? И какву визуелну концепцију остварити.

Ако овако посматрате кафени сапун, потпуно ће вам бити јасно да ли онај који је направио тај сапун заиста воли и да пије кафу и да прави сапун. Мислим, ако сапун изгледа досадно или сасвим обично, ја се увек запитам под а) зашто би ико ко воли да прави сапун направио нешто у чему суштински не ужива; б) зашто би ико ко заиста ужива да пије кафу девалвирао напитак који инспирише сва чула једном сасвим просечном интерпретацијом у сапуну?

Назовите ме лудом, али ја заста не умем тако да функционишем. Једноставно не бих се осећала добро да нисам искрена када нешто стварам. Знате како јела која су спремљена са биргом и уживањем увек некако изгледају боље и укуснија су? Е тако је исто и са сапунима, и уопште, са било чиме што се прави рукама. Са било чиме што се ствра.

Свеже испечаћени сапуни

Поглед на таласасте врхове

Иако пијем горку кафу, понекад волим да је 'изненадим' неким сирупом. Најчешће је то карамел, бадем или лешник. Чини ми се да доста људи ужива у овој комбинацији укуса, те сам се тако одважила и да направим моју прву интерпретацију кафеног сапуна. Ово је сапун са мирисом свеже скуване кафе и печених лешника. Обојила сам га пигментима, а рецептура је проверена, уз додатак омиљениг ши бутера.

Ово је била врло мала пробна тура. Свега пет комада сам направила. Није ми нека намера била да га продајем, и углавном сам поделила мале узорке, не очекујући баш неку прођу поред осталих СенМи фаворита. Међутим, управо за овај сапун добила сам можда најлепши комплимент икада. Један другар Исланђанин иначе, поклонио га је брату и његовој породици за Божић, а њима се учинио тако леп, необичан и мирисан, да им уопште није ни пало на памет да је то сапун. Били су убеђени да је у питању чоколада, и регуларно су га распаковали и ставили у теглу са слаткишима. Стварно, то ми се никада није десли чак ни са cupcake сапунима!

Мислим да остатак ове туре нећу ни да продајем, него ћу крајње себично сама да га истрошим, али дефинитвно очекујте у будућности још експеримената на задату тему, јер као и обично, идеја имам више него времена за реализацију, па се листа жеља полако али сигурно само продужава. Стога сам сигурна да ће овај блог поживети још неко време, јер ја изгледа не могу да се заситим!

Hazelnut Coffee Soap by SenMi Soaps

За крај, ево једног инстаграмизираног погледа који је заправо вернији оригиналу, јер ми на фотографијама светлост овде увек оставља неку плавичасту нијансу коју не могу да избегнем у зимским месецима.

Foxy Lady

Маја ме је замолила да напишем нешто више о овом сапуну, и у праву је била, јер га заиста одавно нисам помињала. Foxy Lady је један од оних сапуна за које сам прво измаштала дизајн, а потом се бацила на потрагу савршеног мирисног уља које би оживело читаву креацију.

Foxy Lady 2012.

По први пут сам га направила у јуну 2011. када сам испробавала моју нову дрвену модлу. То је био веома продуктиван месец што се тиче сапуна. Потрошила сам богами подоста пара тада у цугу да набавим разне састојке о којима сам до тад само маштала. Неколико идеја ми је било месецима на stand by, те када сам коначно допунила hardware опрему дрвеном модлом из Немачке,  упала сам у вишенедељни сапунџијски транс. Тада су настали један за другим, прототипови Foxy Lady, Tropical Vacation, Fresh Bamboo, Energy и Milky Way.

Подсећање на јуни 2011.

Мирис који сам замислила за Foxy Lady најбоље бих описала као сладолед од комбинације шумског воћа. Са мало ваниле по могућству. Како то обично бива, нешто је морало да се поткраде и замрси мој идеално измаштани план. У принципу, мирисно уље је имало ок ефекат, али је ипак (иако није било назначено на сајту дистрибутера), дошло до прегрејавања сапуна и дисколорације. Дакле, бела није остала баш скроз бела, а розе слој је попримио неку жућкасту нијсансу. То се све догодило након пар месеци, јер је у пошетку све изгледало нормално.

Прототип, након месеец дана

До тада је Foxy Lady задобио већ приличан број фанова-следбеника-купаца-лајкова илити како год се то данас модерно каже. Међутим, мени се уопште није допала та помало извитоперена слика мог сапуна, a и мирис није био баш сасвим какав сам желела, те сам одлучила да га повучем из регуларне линије док не пронађем мирисно уље које се неће понашати сумњиво. А дотични дистрибутер ме је изгубио као купца заувек. Мрзим када људи не дају прецизне информације о производу, а на штету купца.

Нови и унапређени Foxy Lady сапун 

Летос сам коначно успела да пронађем мирисно уље које ме неће изневерити. Морам да признам да ми се мирис као такав, и начин ка који се развио у сапуну, неупоредиво више допада од прве верзије. Тестирала сам га на мањој тури, и нкон што сам се уверила у примерено владање, одлучила сам да га оживим у full size сапуну. Онда сам помахнитала, и направила и свеће и крему за тело и шећерни пилинг. :)

Овај сапун је апсолутни хит међу девојкама овде. Мирис је комбинација јагода, цвета јасмина, ваниле и љубичица. Ако желите сигурица поклон за посебну женску особу, са Foxy Lady не можете погрешити. У плану су ми је да убацим и неколико комплементарних производа у сталну линију, али о том по том, прво да се решим ове божићне шопинг маније, па ћу вас обавестити о новим производима из радионице.

Soap Goodness

Од састојака, ту је проверени & омиљени рецепт! Маслиново уље, кокосово уље, палмино, ши бутер, авокадо уље, уље слатког бадема, рицинусово уље! 

Crispy Clean

I am very excited for finally being able to introduce a new soap! I envisioned this soap long time ago, but have searched in vain for months a true fragrance oil that will match my thoroughly fantasized picture of a perfect soap. Seven years ago I had a  chance to travel to Sicily. It was the end of May, but the summer had already arrived on that beautiful island. To this day, I have not yet visited a more beautiful place in this world and still did not find a place where I would prefer to go on holiday - at any time. Textures, color, smells and sounds all created a divine mixture that stayed carved in my mind forever. Unfortunately, I did not have a camera at that time, and some video recordings that I made, are lost somewhere in the moving boxes, and being far away from home for some time now and without any intentions to go back any time soon, I seriously doubt that I will ever draw them to the light of day. I guess I will have to actually travel to Sicily again. As this is highly unlikely to happen any time soon, I decided to create my Sicily soap. With a breath of Mediterranean sea breeze, pinch of Italian sand, glimpse of sunshine at noon and luscious aroma of ripe lemons.

Crispy Clean

And here it is, finally, piled together photographed on my garden table on a last sunny day in this rainy corner of Europe.

Attention! Wet soap alert! :)

As with all my soaps, I always go for simple lines in my design. Over the years, I created my personal aesthetic preferences, and I tend to strive towards simplicity that is carefully conceived to carry the same visual message of my brand.

I never mix more than three colors in my designs, and I pay equal attention to textures as well as to beneficial proprieties of oils, butters and other additives that I decide to put in my soap.

Fresh from the mold

It is my firm belief as creators, we inevitably   transfer our thoughts and life values into our work. Our memories, strivings, experiences and fears are imprinted into everything we do. We often say that we put a lot of love into our creations and that we find it difficult and mostly impossible to soap when we feel bad, sick or anxious. And with a good reason indeed. We find it simply unimaginable to share undesirable feelings and bad energy. That is why every handmade item that you buy has a little (or more) of that extra special value. You won't find inspiration, love, happiness, excitement, laughter, personal affection and  joie de vivre in products created for hundreds of thousands of consumers. They are so often just sad little creatures sitting on some shelf of generic concept store of a popular brand. 

Chillin' in the graden

Unlike them, every handmade product has its story and a real person or people behind it. And based on the product itself, you can find out a lot about the creator as well, precisely because of the highly personal and individual nature of our output.

If you don't read this post and get one of my Crispy Clean soaps, you probably won't know that I have this dream of Sicily on my mind and that this soap is a materialization of my vision. But you will know that I had a very distinctive idea when I was making this soap. You will know that there was a reason why I mixed my base oils the way I did.You will know that I took time and effort in selecting that perfect fragrance with its subtle layers of crispy lemon peel, geranium, tarty grapefruit, blood orange, neroli and musk. You will notice wavy structure of the top, reminiscence of airy clouds on crystal blue sky and the beach sand that is soaked with salty sea water.

Nothing that is handmade can ever be repeated twice. Every handmade item that you buy or make has its story. Has your story. And they are all unique just like us. So I urge you to share those emotions, share the creativity and enjoy every second of it. No matter if it is a bubbly lather of your favorite soap in the shower, the texture of your favorite ceramic cup, the taste of you special cake recipe or the pattern of you hand knitted sweater.

Ingredients in Crispy Clean soap: Virgin Olive Oil, Palm Oil (from sustainable source), Coconut Oil, Purified Water, Sodium Hydroxide (saponyfying agent), Shea Butter, Avocado Oil, Sweet Almond Oil, Natural Pigments (Ultramarine Blue, Iron Oxide, Titanium Dioxide), Crushed Apricot Shells (Prunus Armeniaca (Apricot) Shell Powder, Fragrance Oil.

Green Dew

Баш сам се запитала зашто до сада нисам направила ниједан пост о овом сапуну. Посебно сам везана за Green Dew и временом сам открила да он има најнеобичнију публику од свих мојих осталих сапуна.
Идеја за одређени сапун некада настане тако што у глави већ имам осмишљен дизајн и рецептуру, па се онда бацим у потрагу за одговарајућим мирисним уњем. Некада је управо обратно, прво откријем неко неодољиво мирисно уље, и онда проводим недеље и месеце осмишљавајући дизајн сапуна који би уз њега ишао.

Мој омиљени дистрибутер уља и бутера, увек убаци у пакет једно мирисно уље изненађења. Некад ми се то изненађење не допадне уопште, а некада ме распамети. У овом случају, мирис је био пун погодак. Дуго сам размишљала о дизајну, и закључила сам да нешто мора да буде зелено. Мирис ме је страшно подсећао на јутарњу планинску росу, и на неколико лета која сам давно провела на Тари сакупљајући лековите травке.
Ок, наравно, ово уље није лековито, али као што то увек бива са мирисима са којима се сусрећемо током живота, увек их, хтели то или не, свесно или подсвесно, повезујемо са одређеним људима, ситуацијам и доживљајима, који уткани у слике и боје, на тај начин заувек остају у нашем сећању.
Ово је била прва верзија Green Dew сапуна.

Рецепт за комбинацју базних уља био је мој омиљени у 2011. и уопште, један од најомиљенијих до сада. Имала сам само николико комада овога сапуна, и последњи је отишао у Soap Travel пакетку. Одабрала га је Дениз из Briny Bar Soap Company, и њен пост као и неколико дивних фотографија Green Dew сапуна можете погледати овде.

У време наредне туре, негде прошлог маја, већ сам имала моју дрвену модлу, па сам направила већу туру и изменила дизајн. Планирала сам опет бело-зелени контарст, али у измењеном контескту. Бела баш није успела, али сам се зато прилично добро истренирала да на време опазим ексцентричност TiO2 и сходно томе прилагодим поступак за убудуће.

За трећу туру, одлучила сам да опет променим дизајн. Комбинација пастелно плаве, зелене и беж боје.

Поменух горе необичну публику. Примећујем временом, како одређени типови купаца обично иду уз одређене типове сапуна. Green Dew није изгледом наметљив, и уопште, некако се не препоручује на први поглед. Он дефинитивно никада није избор оних купаца који су заинтересовани да купе handmade сапун као поклон, али га готово никада неће купити за себе саме. Међутим, ко се заинтересује на први њух и једном га проба, увек али, увек се врати по још. Неколико девојака ми је рекло како им је то омиљени сапун, и увек га купују искључиво за себе. Испробавају и остале, узимају и поклањају, али Green Dew увек описују као 'њихов' сапун. Милим, разумем ја то. Поред формуле која обилује богатим, кремастим мехурићима, овај мирис просто процвета временом, и развија се на посебан начин у додиру са водом. Пробала сам га лично и у креми, али могу посведочити да доживљај није исти. Изгледа да коминација бутера и уља, као и процес сазревања, дефинитивно измене структуру молекула овог мирисног уља на сасвим посебан начин.


Мислим да ћу опет променити дизајн. Нешто ми не да мира. И даље трагам за том савршеном сликом из сећања на мирис јутарње росе на Тари.

Лето, розе сапун и тако то...

Хвала свима који сте ми у последња два месеца писали и рапитивали сто како сам и зашто не постујем чешће. Као што знате, мени је прављење сапуна хоби. Могла бих рећи и велика пасија, али bottom line is, ја не живим и не плаћам рачуне од мог хобија.
Дошло је време када сам схватила да ми је преко потребан мало дужи одмор и фокус на оно што јесте моја професија. Коначно сам успала да одем на море које нисам видела пуних седам година, али сам прочитала и неколико књига које су предуго скупљале прашину, а и бавила се разним кућним и баштенским мајсторијама које ме веселе и испуњавају. Једноставно, желела сам да пронађем свој мир и донесем неке преломне одлуке. Схватила сам колико сам уморна и склона депресији, и колико ме неке стечене навике и усвојена размишљања која носим са собом из Србије ограничавају у сопственом духовном развитку и спречавају да се радујем у малим стварима. Дакле, доста је било са тим. Доста је било испуњавања очекивања наметнитих од стране породице, друштвених норми, болесних стандарда које кроје огорчени и суштинки неиспуњени људи који деценијама кроје српску стварност. Имам двадесетосам година и ниједан минут више да свој живот подредим било чему осим сопственим жељама. Од сада се бавим искључиво стварима и активностима које ме радују и апсолутно ме не занима да ли ће ико мислити да ме то чини себичном или било каквом. Токсични људи ми не требају нити ме занимају.

Што се тиче сапуна, овог лета желела сам да завршим изградњу веб продавнице и осмишљавање визуелног концепта који би на прави начин пратио СенМи производе. Иако умем и стижем доста тога да одрадим сама, за неке неопходне ствари одлучила сам да се ипак обратим професионалцима. Први корак био је лого кога од пре пар дана, већ можете видети на банеру блога. Заузета сам са доста пратећих и неизбежних задатака на овом подухвату, али о том по том, сигурно ћете бити први који ће сазнати све.

Сапун са розе глином и овсеним мекињама

Пошто сам у залихама натанкала преко 200 сапуна, решила сам да будем строга према себи овог лета и не правим нове веће туре пре краја септембра. Поред тога, ухавтала ме је и нека експериментаторска бува, па сам и то време које сам одвојила за сапуњање, посветила пробним турама. У прошлом посту писала сам о сапуну са пасираном бананом и кокосовим млеком. Данас вам представљам сапун са розе глином и овсеним мекињама. Верујте ми да је ово први пут да сам направила сапун баш за себе и само за себе.

Одавно ми је жеља била да направим сапун са розе глином. Она је сјајан избор за суву кожу, благо чисти, не иритира, уклања токсине и мртве ћелије, и уопштене кожи враћа блистав изглед. Као да то није довољно, она такође подстиче и циркулацију и делује умирујуће на кожу која је била излагана сунцу.

Розе глина (фото извор)

Други критични састојак овог сапуна јесу млевене овсене мекиње које обожавам. Када бих могла да их ставим у сваки сапун, свуда би их било. У рецепту доминира ши бутер.

Фино млевене мекиње (фото извор)

Осећај који пружа купање сапуном са глином веома је специфичан. Некако имате осећај као да вас милује свилени шал по кожи намазаној неком богатом хидрантном кремом. Не иду ми ови описи баш од руке, али оно што сигурно могу да вам обећам јесте да радим на формулацији сапуна за продају који ће садржати розе глину, те ће бити допступан свим који желе да испробају добробити овог сјајног састојка.

Направила сма само два оваква сапуна. Ако пратите СенМи Фејсбук страну или твитер, видели сте како сапун изгледа свеже изливен. Али ево, ред је да и овде илуструјем тај корак.

Final touch сам засолила али буквално, са розе сољу са Хималаја. Маја рече како на овој фотографији подсећа на дрво у трешњином цвету. И стварно, кад сам се мало боље загледала, рекла бих да је у праву!

Розе со са Хималаја

Со сам додала из три разлога. Прво, розе хималајска со је веома богата минералима,између осталог магнезијумом и гвожђем. Можда се сећате да сам је претходно користила у млечној купки са лавандом. Друго, желела сам да постигнем одрећени естетски ефекат. И треће, хтела сам да експериментално утврдим како изгледа 'расплакана' со на сапуну. Хималајска розе со и со из Мртвог мора управо због свог минералног састава, знају да се растопе мало на сапуну, остављајући након хлађења, траг сланих суза, који по мени, оставља врло занимљив ефекат на површини.

Расплакани сапун

Сапун сам замирисала једном тропском мешавином, да ме подсећа на must see дестинације у мом малом итинерару. И тако, мени је милина! :)

Разлог више због кога сам сапуњала знатно умањеним интензитетом, јесу и Гоцини сапуни које сам добила у нашој летњој размени. Уживам у коришћењу квалитетних производа и њима посвећујем пуну пажњу данима. И то веома озбољно схватам, јер није довољно једноставно једанпут опрати руке сапуном да бисте му судили. Прво туширање је као први пољубац, испуњено очекивањима и узбуђењем, али да бисте имали прави суд, потребно је да проведете дуже времена дружећи се са изабраником, зар не?

За крај ево једне фотографије коју бих можда могла назвати "Браћа по сапуну". :) Усликала сам их овако сложне, прекјуче на мом баштенском столу. С лева на десно су три Гоцина сапуна: јогурт-краставац, зеолит, пивски сапун, и на крају, мој сапун са розе глином. Права сапунска идила!

Браћа по сапуну

Како сте ви провели ово лето? Имате ли и ви неки занимљив хоби, рецепт, савет? Волела бих да прочитам, слободно оставите линк у коментару.

Баба о уштипцима

Без икакве сумње и двоумљења, далеко најпопуларнији, највољенији и најпродаванији сапун који сам икада направила јесте Milky Way. Поменула сам га у друштву са још два сапуна на која сам била поносна прошлог лета, али искрено нисам очекивала да се баш толико људима допада. Стално ми траже комад више. Рецептура као таква, не разликује се значајно од моје стандардне линије, али кад га људи омиришу, сви се тотално отопе.
Он је један од оних сигурица поклона. За маму, бабу, брата, сестру, момка, шурњају - you name it. Свима се свиђа.

Milky Way Summer 2011

Уме то да буде мало фрустрирајуће. Ето, ја се отелим смишљајући нове мирисне кобинације, дизајн, имена, рецепте, а оно јок. Тај и само тај. Има људи који имају одређени фаворит (који није Milky Way), те му се увек враћају. Хвала им на томе. Поред оних који се интересују и питају ме о састојцима а не купују искључиво носем и очима, највише волим такве купце.
Сећате се да сам у априлу мало редизајнирала првобитну варијанту сапуна. Сада је добио и завршни додир у виду печата!

Close Up - Milky Way April 2012

Исечена векница сапуна након 10 дана сушења....

Прошле године сам се пар месеци потпуно занела печаћењем и потрошила доста пара на пропратни материјал. Сви ти гумени печати, акрилни јастучићи, папири, бојице, мислиа сам у једном тренутку да ће ме stamping озбиљно одвући од сапуна. Ипак, то се није десило. Изгледа да се сапунска буба дубоко укоренила и не пушта! Онда сам одлучила да је крајње време да набавим печат за сапун. 
Пазарила сам чак пет различитих. Као и обично, кад ми се нешто свиђа, ужасно ми је тешко да одаберем, а оправдала сам се тако што сам рекла да ја појма немам како ће који одговарати мом сапуну, и да ја то све морам да тестирам, је л' те.
Ето, Milky Way имао је част да понесе прву туру испечаћених сапуна.

Close Up

Још мало позирања...

Дефинитиво ћу се задржати на овом печату док не набавим у некој (надам се) скоријој будућности печат по мери.

У ставри, хтела сам да вам покажем све печате у једном посту, али још увек нисам стигла да их исфотографишем, а нестрпљива сам била да се пховалим, хихихи.. И да, морам да вам признам да у овом тренутку и сама користим Milky Way. Та комбинација карамел-меда са ситно млевеним пахуљицама оваса, баш некако прија пред спавање.
И за крај морам да вам најавим јер је сада дефинитивно потврђено, СенМи сапуни биће доступни за наруџбу крајем авгуса, јер у септембру долазим у Београд. Више о томе, ускоро!