Приказивање постова са ознаком posebna kolekcija. Прикажи све постове

Lady Lilac

Овај пост сам написала на данашњи дан пре годину дана. Нисам га објавила јер ми се чинило да нема фотографију какву сам испрва замислила. Данас сам одлучила да и себи и вама поклоним мало несавршености. 

Данас ми је рођендан и некако сам баш срећна yбог тога. Волела бих да имам рођендан ћешће, јер то је тако један сјајан дан! Чак и чињеница да је у Холандији тада углавном око 12 степени и пада киша, не спречава ме да се осећам одлично. Да проведем тај празник баш онако како сам замислила. Зар није рођендан једини истински празник у животу сваког човека? Све остале светковине везују се за неке арбитрарне празнике, осим вашег рођендана.

Свој рођендан волим да проведем баш како ми тог дана паше. Да останем дуже код кућe, или одем до канцеларије где ће ме тридесетосморо колега изљубити, или да угасим телефонм да ме не ометају поруке које пристижу, или да се почастим нечим што сам дуго прижељкивала.
Оно што већ дуже време највише ценим је време. Време је реално једини необновљиви ресурс којим располажемо и сви га имамо у подједанким количинама. Наше време можемо одабрати да мењамо за новац, за храну, за нове ципеле или поподне порведено са пријатељима. Авионску карту купљену како бисте обишли место на којем нисте били од детињства.

Данас сам себи поклонила једно лепо препордне код куће, где уз кафу од свеже самлевеног зрневља, уживам поред прозора док куцам овај пост а мој мачор ме надгледа. Њему је овај дан вероватно ако не исти, оно макар веома слични као и остали у његовом опуштеном мачећем животу. Мада, нисам ни у то сигурна. Шта знам, да сам у стању да га разумем, можда би ми и он рекао како је и њему овај 15. мај невероватно супер. У сваком случају, и он је профитирао облизавши брке млечним пудингом за маце.



Нови сапун - Orange Grove

Одувек ми је било фасцинантно како неки свакодневни предмети којима не придајемо пажњу, заправо носе фасцинантау историјску причу чији су делови измилели у многе сфере наших живота. Чини ми се да су поморанџе увек некако биле ту око нас, у супермаркетима и на пијацама, у соковима и колачима, парфемима и козметици. Некако ми се чини незамисливо, чак сумњичаво, да су у ствари, поморанџе у континенталној Европи познате тек од недавно, од неког XVI века. Баш сам знатижељна да сазнам када се први румени плод појавио у Србији и да ли се свима допала ова сочна воћка.

Kажу да се најслађе поморанџе узгајају у близини Валенсије у Шпанији, а мени један другар који је пореклом иѕ Валенсије, каже да их тамо баш уопште ни не једу. Шта више, не могу да их смисле јер су свуда! Ја се нешто мислим, причај ти шта хоћеш, али нема шансе да није магично шетати се воћњаком када су поморанџе у пуном цвату. Каква небеска арома!