Ни сама не могу да верујем колико је времена прошло од последњег поста. Иако се мени чини као да је мај био пре два месеца, чињеница стоји да никада од почетка живота овог блога, ама баш никада нисам направила оволико дугу паузу. Свашта се у међувремену издешавало, а није да нисам покушавала да о томе пишем. Међутим, како су догашаји већином спадали у неке друге животне категорије ван хобија, све сам започињала, да бих се након неколико дана вратила недовршеним постовима питајући се ’ма ко би то уопште и читао’? Ипак, људи долазе на СенМи блог у потрази за сапунима, за новим информацијама о састојцима и последњим дешавањима у мојој малој алхемичарској радионици.
Размишљајући даље на ту тему, схватила сам да ја ипак не могу да у потпуности одвојим овај хоби од дешавања у мом приватном животу, јер моја размишљања, ставови и жеље, у многоме обликују и то како ћу и о чему пистаи, и како ћу овде представити оно што радим. Ваши мејлови су ме у међувремену веома радовали и изнова ми показаивали да препознајете мој труд и индивидуалну посвећеност како сапунима као хобију, тако и вама као читаоцима и верним пратиоцима у овој мирисној авантури. Хвала вам на томе! Трудићу се да не правим убудуће овакве паузе без образложења.
Можда и није за чуђење што сам одабрала да данас пишем о једном омиљеном производу који сам по први пут направила пре скоро пет година, када је и почела моја животна авантура у Холандији. Толико сам била узбуђена када сам примила прву пошиљку материјала из САД, не могу вам то уопште описати. Штедела сам месецима, само да бих се домогла тих божанствених бутера, боја и паковања која сам сатима гледала на компјутерском екрану и додавала у листу омиљених производа под називом ’купити једног дана’. Нисам жалила ни папрену поштарину и порез, све је било подређено креативном узбуђењу.
Искрено, повремено би ме чак и зачудило кад би ме неко од вас упитао да ли ћу поново правити онај балсам за усне. Нисам веровала да га се људи уопште сећају, јер углавном сам затрпана питањима шта ћу следеће, ново, направити. Ретко ко пита за нешто старо. Али изгледа да испробани фаоворити увек остају у лепом сећању. Као жеља за поновним сусретом са старим пријатељима.
Не знам зашто ми је толико дуго требало да се вратим овом рецепту, кога и сама веома волим. Сећам се одушевљења када сам га по први пут испробала. Помислила сам како сам баш потрефила прави однос свих бутера, уља и воска, и како је мирис божанствен и како бих волела да га имам у свим декоративним поризводима за негу. Препарати за негу усана су стотинама година били оплемељивани мирисом руже, тако да то није сада већ никаква новост, већ више норма. Али тај ненадани додатак сласне маракује чини овај микс потпуно неодољивим.
Овај баслам базиран је у потпуности на биљним масноћама и воском. Садржи канделила восак, уље јојбе, авокада и рицинуса, као и какако и ши бутер уз додатак витамина Е и мрвице розе боје. Боја је више присутна због естетског доживљаја, али не оставља траг на уснама. Шта више, овај балсам може се користити и као вишенаменски производ, па је тако погодан и за мање огреботине, заноктице и третирање подручја суве и испуцале коже. На сцену се вратио као део једног од поклона са рођенданског даривања, али сада је званично ту да остане на неодређено време.
Након тог првог прекоокеанског пакета испорученог до мојих врата, низало се још пошиљка, још нових и узбудљивих материјала и опреме. И сваки пут моје је узбзђење исто, јер су коначно сви ти дизајни и планови о којима маштам, сада само на дохват руке. А од модле преко блога и до вас, стоји само још два корака.
И за крај као подсетник, лајкујте СенМи Фејсбук страницу, јер тамо постујем сваке недеље мали гвир у последња дешавања и новине које следе.
