Lady Lilac

Овај пост сам написала на данашњи дан пре годину дана. Нисам га објавила јер ми се чинило да нема фотографију какву сам испрва замислила. Данас сам одлучила да и себи и вама поклоним мало несавршености. 

Данас ми је рођендан и некако сам баш срећна yбог тога. Волела бих да имам рођендан ћешће, јер то је тако један сјајан дан! Чак и чињеница да је у Холандији тада углавном око 12 степени и пада киша, не спречава ме да се осећам одлично. Да проведем тај празник баш онако како сам замислила. Зар није рођендан једини истински празник у животу сваког човека? Све остале светковине везују се за неке арбитрарне празнике, осим вашег рођендана.

Свој рођендан волим да проведем баш како ми тог дана паше. Да останем дуже код кућe, или одем до канцеларије где ће ме тридесетосморо колега изљубити, или да угасим телефонм да ме не ометају поруке које пристижу, или да се почастим нечим што сам дуго прижељкивала.
Оно што већ дуже време највише ценим је време. Време је реално једини необновљиви ресурс којим располажемо и сви га имамо у подједанким количинама. Наше време можемо одабрати да мењамо за новац, за храну, за нове ципеле или поподне порведено са пријатељима. Авионску карту купљену како бисте обишли место на којем нисте били од детињства.

Данас сам себи поклонила једно лепо препордне код куће, где уз кафу од свеже самлевеног зрневља, уживам поред прозора док куцам овај пост а мој мачор ме надгледа. Њему је овај дан вероватно ако не исти, оно макар веома слични као и остали у његовом опуштеном мачећем животу. Мада, нисам ни у то сигурна. Шта знам, да сам у стању да га разумем, можда би ми и он рекао како је и њему овај 15. мај невероватно супер. У сваком случају, и он је профитирао облизавши брке млечним пудингом за маце.



Књиге у 2017 - препоруке

Сваки пут када на блогу направим дужу паузу, чини ми се као да сам заборавила да пишем и да од свих мисли које ми се роје по глави, не умем ниједну реченицу да саставим. Започињала сам неколико постова до сада, али никако не бих успевала да смогнем довољно снаге да наставим да пишем када бих једном прекинула започети пост. Могло би се рећи да сам блог кампањац, мада то жарко желим да избегнем. Овог пута нема изговора и рекла сам себи да не устајем док не откуцам макар два поста.

Ови сад већ традиционални годишњи постови са препорукама за читање, ме некако увек изненаде. Можда ме само то нова година изненади. Колико у октобру почињем да зазирем од чињенице да зима неумитно долази, толико се сад у јануару већ радујем што су пролеће и лето на помолу, док зима полако тоне у заборав. Протекла 2017. година била је сва некако неочекивана, брза, узбудљива и надасве интензвна. То би била права реч за мој лични дојам о догађањима у свету око мене. Поред свега, успела сам да прочитам 30 нових наслова. Иако је вечина књига била на листи за читање, некако ми је свеобухватни утисак да је било исувише промашених наслова који су ме оставили равнодушном. Ипак, издвојила бих топ 3 наслова који су по мом мишљењу, пар светлосних миља од свега осталог прочитаног.