Lady Lilac

Овај пост сам написала на данашњи дан пре годину дана. Нисам га објавила јер ми се чинило да нема фотографију какву сам испрва замислила. Данас сам одлучила да и себи и вама поклоним мало несавршености. 

Данас ми је рођендан и некако сам баш срећна yбог тога. Волела бих да имам рођендан ћешће, јер то је тако један сјајан дан! Чак и чињеница да је у Холандији тада углавном око 12 степени и пада киша, не спречава ме да се осећам одлично. Да проведем тај празник баш онако како сам замислила. Зар није рођендан једини истински празник у животу сваког човека? Све остале светковине везују се за неке арбитрарне празнике, осим вашег рођендана.

Свој рођендан волим да проведем баш како ми тог дана паше. Да останем дуже код кућe, или одем до канцеларије где ће ме тридесетосморо колега изљубити, или да угасим телефонм да ме не ометају поруке које пристижу, или да се почастим нечим што сам дуго прижељкивала.
Оно што већ дуже време највише ценим је време. Време је реално једини необновљиви ресурс којим располажемо и сви га имамо у подједанким количинама. Наше време можемо одабрати да мењамо за новац, за храну, за нове ципеле или поподне порведено са пријатељима. Авионску карту купљену како бисте обишли место на којем нисте били од детињства.

Данас сам себи поклонила једно лепо препордне код куће, где уз кафу од свеже самлевеног зрневља, уживам поред прозора док куцам овај пост а мој мачор ме надгледа. Њему је овај дан вероватно ако не исти, оно макар веома слични као и остали у његовом опуштеном мачећем животу. Мада, нисам ни у то сигурна. Шта знам, да сам у стању да га разумем, можда би ми и он рекао како је и њему овај 15. мај невероватно супер. У сваком случају, и он је профитирао облизавши брке млечним пудингом за маце.

Књиге у 2017 - препоруке

Сваки пут када на блогу направим дужу паузу, чини ми се као да сам заборавила да пишем и да од свих мисли које ми се роје по глави, не умем ниједну реченицу да саставим. Започињала сам неколико постова до сада, али никако не бих успевала да смогнем довољно снаге да наставим да пишем када бих једном прекинула започети пост. Могло би се рећи да сам блог кампањац, мада то жарко желим да избегнем. Овог пута нема изговора и рекла сам себи да не устајем док не откуцам макар два поста.

Ови сад већ традиционални годишњи постови са препорукама за читање, ме некако увек изненаде. Можда ме само то нова година изненади. Колико у октобру почињем да зазирем од чињенице да зима неумитно долази, толико се сад у јануару већ радујем што су пролеће и лето на помолу, док зима полако тоне у заборав. Протекла 2017. година била је сва некако неочекивана, брза, узбудљива и надасве интензвна. То би била права реч за мој лични дојам о догађањима у свету око мене. Поред свега, успела сам да прочитам 30 нових наслова. Иако је вечина књига била на листи за читање, некако ми је свеобухватни утисак да је било исувише промашених наслова који су ме оставили равнодушном. Ипак, издвојила бих топ 3 наслова који су по мом мишљењу, пар светлосних миља од свега осталог прочитаног.

Како избећи синдром сагоревања

Септембар некако има навику да увек дође неочекивано. Већ преко двадесетпет година, сезону нових почетака поистовећујем са почетком школске године. Прво јер сам дуго ишла у школу, а сада јер и сама радим у школи. Имам више идеја и више енергије јер није превише вруће, а опет је сунчано и топло. Мени тако септембар представља почетак године и сезоне, али заправо са првим пожутелим лишћем улазимо већу завршнинцу календарске године. Мени је последњих шест месеци пролетело, и по први пут у свом хаотичном животу, сам успела да преживим веома стресан и динамичан период без потпуног менталног и физичког краха.

Од кад знам за себе, или идем у две школе, или имам два посла, или радим на пар независних пројеката, или се активно бавим спортом и хобијем. Или све то заједно одједном. Годинама бих упадала у зачарани круг где бих се пренатрпала обавезама, а све будне часове, дане, недеље и месеце бих проводила само са циљем прецртавања још једне цртице са листе задатака која би се неком магијом преко ноћи само продужавала. И тако бих гурала све док ме здравље не би издало, па више не бих била у стању ни да уживам у одрађеном послу, нити да објективно сагледам шта сам све урадила. Све се то ове године променило.

Шта сам научила од Холанђана

Јуче се навршило тачно седам година од када сам се преселила у Холандију. На тренутак сам помислила да грешим, те сам се нагнала да не будем лења, сиђем до канцеларије, ископам стари пасош и проверим. И ту је био, црно на бело печат као доказ и као подсетник да сам недељу дана пре тога по први пут купила карту у једном правцу. И то је заиста један невиђено узбудљив осећај који не бих могла да поредим ни са једним другим у животу. Тај печат који је незаинтересовани царински службеник лупио 21. августа 2010. у Сурчину, запечатио је мој нови живот.

О срећи и сапунима

Већ неко време размишљам о новом посту. Заправо, о више постова. И тако док шетам, спремам кућу, купујем или се возим превозом, ја већ у глави састављам постове све мислећи да ћу наћи времена на крају недеље да пишем. То ’на крају недеље’ се онда претвори у крај месеца, па сад већ и у Нову годину. Размишљала сам да напишем један пост којим бих заокружила претходну годину. Чини ми се да ако бих писала шта се све дешавало лепо и ружно, као да бих се некако ратосиљала тог терета и заокружила једну причу. Затворила последњу страницу романа. Окренула нови лист. Заиста некако је 2016. за све била мучна. Пуна необјашњивих догађаја и обрта. Тужних прича, катастрофа и суза.

Она станем и запитам се колико је било и лепих догађаја који су прошли неопажено? Занемарено? Зашто имамо тенденцију да призивамо, описујемо, претресамо и причамо о несрећама? Зашто се самовољно приклањамо култу несреће и ниподаштавамо све лепо што се дешава? Знато оно ’да, али, ма пусти, немој да баксузираш’ итд.

Књиге у 2016 - препоруке

Готово ми је невероватно да већ четврту годину за редом пишем о књигама које су на мене оставиле највећи утисак током прошле године. Али признајем да ми се ова традиција допада! На почетку ове године нисам била сигурна да ли ћу успети да догурам до свог уобичајеног циља од 40 књига, те сам одлучила да дам себи мало одушка и не оптерећујем се толико трком за испуњењем неког провизорног циља. Не само да ме то није чинило срећном, већ је та наредба да морам да достигнем и престигнем тај неки циљ, стварала додатни извор немира, осећаја губика и неуспеха. И све то сасвим непотребно.

Због тога је 2016. била мало опуштенија година, са прочитаним 31 насловом из различитих жанрова, периода, језика и тематике.

Пролећна плејлиста

Данас је у Утрехту читавих десет степени Целзијуса и све ми се чини да ћу свој рођендан идуће недеље по већ шести пут заредом дочекати у капуту. И овог пролећа, Сунце и ја водимо борбу. Оно ме мами да иазађем и босоног а трчим по баршунастој трави, али сам до сада већ на учила како је паметније изаћи наоружан вуненим чарапама и шалом. Али хајде, нешто добијеш, а нешто изгубиш, тако да иако није топло, могу макар да уживам у правом заласку сунца око пола десет увече. 

Док не дође право време за мајице на бретеле, последњих недеља опуштам се слушајући музику у ходу, па сам решила да поделим са вама који ми музички албуми радују у ишчекивању топлијих дана.

Како бити срећан?

Знам да је ово блог посвећен првенствено сапунима као мом кретивном хобију, али мислим да сте до сада већ навикли да постове личније природе који овде понекад освану. У овом тексту неће бити речи о сапунима нити лепо стилизованих фотографија. Волела бих да поделим неколико мојих личних запажања када су у питању инспирација, креативност и срећа. Дакле ово неће бити сапунски пост, али обећавам да један нови стиже идуће недеље.

Доста размишљам на тему креативности и како постоји неко уврежено јавно мишљење како је само одабрани појединци поседују. Не знам како је ова лажна идеја почела да нам се намеће. Да ли је то због школског система или пак оних ретко кад изречених, а ипак дубоко укорењених друштвених норми за којима смо навикли да и несвесно посежемо у најразличитијим ситуацијама. При том тврдимо да смо таолико заузети, да чак и немамо времена да станемо, осврнемо се и анализирамо шта нас тишти, шта не штима и како да активно порадимо на квалитету свог живота.

Књиге у 2015 - препоруке

Готово ми је помало  невероватно да већ трећу годину за редом пишем пост са препорукама књига које су оставиле најупечатљивији утисак у току претходне године, али с обзиром да знам да међу СенМи фановима има доста књигољубаца, надам се да ће вам неки од ових наслова заголицати машту.

Медене делиције

Данас је педесетпети дан. Тачно. Не знам шта ме је нагнало да се осврнем уназад и израчунам стање тако прецизно, јер кад морам тако да бројм дан за даном, сваки би изгледао голем као година. Али данас ни ових 55 дана изгледа некако сасвим обично, а опет тотално нестварно. Елем, што би рекли, скинула сам се са шећера. Ни мрвицу прерађеног шећера нисам окусила скоро два месеца. Ниједан колач, ниједан газирани сок, ниједну чоколаду, или било који конзервирани производ. Баш оно ништа, па на квадрат. А није ми била ни намера.

Не знам где сам то прво прочитала, али заиста је истина да је промена једина константа на овом свету. Тако се мени опет некако променио живот у септембру, па док сам се навикавала на новонастало стање и сетила како не могу баш до у недоглед да живим на једном оброку дневно, би док се окренух, већ десет дана како нисам ништа слатко појела. И онда рекох себи, па могла бих ја овако да наставим.

Нови сапун - Barber Shop

Ретро је поново у моди. Полако али сигурно, враћамо се старим вредностима, препознајемо квалитет ручног рада, домаће кухиње, старих заната, малих независних мануфактура и индивидуалне креативности. Допада ми се овај талас уметничког бунта јер и сама пркосим корпоративних аждајама и свему што има везе са масовном производњом и потрошњом. Волим да имам своју фризерку, своју бакалницу, своју књижару и своју пекару. Да знам да купујем од човека, а не комбината и машине. Зато ме и весели кад год наиђе прилика да се упознам са вама и кад ме изнова питате кад долазим опет, јер ће вам недостајати сапуни.

У децембру је магазин Плезир имао специјал посвећен посвећен ренесанси берберница, као и серију кратких интервјуа са познатим домаћим брадоњама. Фино негована брада и брци се на велика врата враћају у моду. А где су шик брци, ту су и мајстори џентлменског заната, бербери.

Kњиге у 2014 - препоруке

Недавно сам била  у Београду и одлучила да обиђем пар књижара у потрази за неким занимљивим новим насловима домаћих аутора. У популарној књижари у центру града, дочекали су ме нељубазни и намрштени продавци, али добро Боже мој, подестих себе зашто сам дошла. И тако питам ја једног од њих који су актуелни наслови у последње време. Човек узе књигу са прве гомилице која му је била под руком и каже - ево ово. Ја га онда питам, ок а о чему се ради у књизи? На то се он брецну и каза - Па није мени у опису посла да читам књиге! Захвалила сам се и отишла.

Не знам стварно да ли ја долазим из неке паралелне стварности где се подразумева да поседујеш одређени ниво културе кад разовараш са људима или, да знаш нешто о послу који радиш. Било ми је жао јер нисам имала прилику да ми ико каже шта се то ново дешава на српској литерарној сцени, да помогнем неког младог аутора, да купим и прочитам то што је с муком писао. Мада помислим, можда сам ја опет добро и прошла, јер ко зна шта би следило. Можда псовање, отимање новчаника, неко друго шовинистичко понижавање... Најбоље би било кад би на улазу залепили обавештење - дај паре и ништа не питај. У сваком случају у књижари Вулкан у животу нећу ништа купити.

Десет најчешћих заблуда о Холандији

Пажња, пажња. Ово није уобичајени пост о сапунима, већ текст више личне природе. Дуго сам размишљала да ли да га поставим, али мислим да ће помоћи у развејавању неких устаљених предрасуда. Поделићу личне импресије о правој стварности живота у Холандији и одговорити на најчешћа питања и оне прећутане, али дубоко укорењене заблуде које се односе на ову земљу.

Интересантно ми је и на тренутне напросто комично колико свет има искривљену представу о Холандији. Мислим, разумем ја да она чини само део неке крајње недефинисане целине коју кумулативним термином називамо иностранство. Како ми генерално волимо да се делимо и разграничавамо на нас и њих, Холандија је тако по појмовима становника Србије, само једно зрно у њиховом мору.


Пре него што сам се стицајем околности доселила овамо, нисам никада имала неку специјалну жељу да посетим Холандију туристички. Једноставно, толико ми се чинила далека, мала и безначајна да бих утрошила муком напабирчене днвнице и отишла да се возам трамвајем по Амстердаму. Дошла сам овамо једино због школовања и ништа ме друго није интересовало нити сам у том тренутку знала шта да очекујем.