недеља, 19. октобар 2014.

Нови сапун - Dragon's Blood

И ове године пркосим устаљеним обичајима и неписаним традицијама. Зашто јесен и зима увек мoрају да миришу исто? Зашто све зимске празнике поистовећујемо са ушећереним јабукама, колачима са циметом, зашто не бисмо пробали да заголицамо чуло мириса неким неочекиваним аромама које ће нас пренети до неких нових крајева мимо свих очекивања? Можда то из мене говори дете деведесетих које се још увек сећа година када смо ноћу сањали о путовањима по белом свету, а током дана селедли у учионицама без грејања. Тада се чак и Сегедин чинио као невероватно егзотична дестинација.

Можда ни после тридесет година не могу да се навикнем на хладноћу и мрак па покушавам да изналазим стотине начина да преживим мрско ми годишње доба. Да се правим да не постоји. Или да се правим да нисам ту, све до првог дана наредне године када одбацивањем грилон чарапа почнемo да се радујемо пролећу и сањаримо о летњем распусту.

Не могу више да се правим да лето није готово. Не могу да игноришем опало лишће које се котрља испред мог прозора. Живот се мења, али се ја тренутно осећам као путник на терминалу који не зна кад му полази воз. Мислима нисам ту. Помало као у песми кад Неле Карајлић каже да није одавле. Путујем.

Мистично

Ове јесени путујем на далеки Оријент. Пратим древни Зачински пут, пловим Медитераном, затим караван-серајом кроз пустиње арапског полусотрва, па лађом до индијских кнежевима и даље на север до величанственог Кинеског зида.

Draceana cinnabari на Сокотри

Змајева крв традиционални је назив за црвену смолу дрвета из фамилије Draceana, мада се понекад меша са веома отровним цинабаром. Постоји још неколико врста од којих се добија смола сличног изгледа, али можда најзанимљивији примерци обитавају на магичном острву Сокотра. Само један поглед на чаробно дрво већ као да оправдава сам назив смоле и мистична својства која су му вековима приписивана. Диоскорид (I век н.е.) је описивао змајеву крв и његову употребу у медицинске сврхе. Фино самлевени прах стакластих капљица користио се као свемогуће средство које лечи све болести, ране, вирусе, чиреве и уопштено, све што вам може пасти на памет.

Древни шамани користили су етерично уље у мистичним ритуалима прочишћења. У Индији се ова мирисна смола палила приликом верских светковина, у Кини се користила као црвени лак за намештај. Нисам сигурна да ли је то и данас пракса, али градитељи инструмената из породице виолина у XVII и XVIII веку такође су користили змајеву крв као основу лака. Сећате ли се филма Црвена виолина? Можда је управо змајева крв удахнула мрвицу магије у контроверзни инструмент.


Укроћена змајева крв

Можда то и има смисла јер је мирис заводљив. Мистичан и интригантан. Умирујућ и неухватљив. Омамљујућ али неописив. Заиста не знам како бих га описала, а то ми се никада раније није догодило. Себе сматрам љубитељем понајвише цветних нота, али ме је овај мирис освојио. Врло ће ми тешко пасти да се одвојим од ових сапуна! Желим да их гледам и миришем стално. Мислим да би се овај мирис допао људима који воле зачинске, мошусне и пудерасте ноте. Мада, као што сам већ рекла, ја сам флорални тип па ипак... Дефинитиво подсећа на Оријент, на важне ритуале и светковине. Једноставно, не постоји ништа са чиме бих га могла упоредити, али је сигурно да је унисекс мирис. Мени лично мирише на чистоћу и лепоту, али у не по неком модерном поимању где чистоћу поистовећујемо са лимунастим водицама и детерџентом за веш.

Размишљала сам како да упарим мирис са сликом. Нисам сигурна да ли змајеви крваре, али волим да замишљам да имају крљушт са златастим одсјајем. До душе можда је на ту моју перцепцију донекле утицала кинеска иконографија, али не мари. Замислила сам и танке златне жилице које промичу кроз сузе црвене смоле.

Ово је кремаста формула са ши бутером и уљем авокада, са додатком сока алоје вере и каолин глином, таман да употпуне један сасвим модеран ритуал туширања ради чистог задовољства.


После туширања, ушушкана уз шољу топлог чаја, ја сам негде далеко, у Забрањеном граду. Видимо се на пролеће!


недеља, 28. септембар 2014.

Нови сезонски сапун - Caramel Pear

Негде пролетос сам објавила на маргини блога упитник за одабир јесењих мириса. Никако нисам могла да се сама одлучим, па рекох најбоље биб било да питам вас. Нисам имала неких потајних фаворита јер ме је саму занимало све. За неких шест недеља колико је упитник стајао, за длаку је победила комбинација карамел - крушка. Размишљала сам да ли да реинкарнирам и другопласирану рум - поморанџу, али сам се у међувремену 'саплела' о неколико мириса који су ми засврбели дланове. О њима ћете читати у надолазећим недељама, а данас вам представљам први прави, јесењи сапун.


Иако крушке долазе у  много различитих сорти и укуса, мени је некако  синоним за крушку увек био дебељушкасти зелени плод. Не знам којој сорти припада, али знам да није претерано слатка већ сочна, мирисна и једра. Сходно томе, доминантна боја морала је бити зелена. Како бих дочарала тачкасту површину корице крушке, додала сам прстохват фино млевених коштица кајсије које пружају благи пилинг.

Празници нам стижу...

Карамела никада није био мој лични избор кадаје укус у питању, али ме је слатко-путерасти мирис увек привлачио. Карамел крем је одличан пратиоц многих дезерата, те је и у овом сапуну присутан као декадентни прелив који је укапао у чинију свеже исечених крушака. Љубитељи сапуна са високим процентом маслиновог уља, ово јесапун за вас. Поред маслиновог, у основни рецепт додала сам кокосовo уље које што би рекли, највише на свету обожавам, као и великодушну дози ши бутера. Дакле, луксузна нега коже у зимско доба је загарантована.




Наравно, не би ово био један прави СенМи сапун да је мирисна комбинација баш тако једноставна. На доминантну ноту крушке, надовезују се као пратећи вокали јабуке, виноградарске брескве и ананас диње. Карамел као гостујућа звезда, доводи са собом све оне слатке ноте бутера и за мрвицу прегорелог шећера, чинећи овај наступ добитном комбинацијом.
Комадићи бутера и златни карамел крем...

Могу вам рећи да баш уживам док се по кући мешају све ароме нових сапуна. Некако имам осећај као да ми дају довољно енергије и инспирације да прегурам још једну тмурну зиму. Наредних дана посећујем још неколико старих заналаца, па спремам нове туре неких од фаворита као што су LavenderVanilla и Sandalwood. Поред тога, радим и на микро колекцији сапуна који по мирисним нотама припадају зачинској категорији.

Сапун Caramel Pear део је колекције јесен-зима 2014/15. Количине су веома ограничене и нећу га више правити када се распрода.


Који су ваши омиљени зимски мириси? Шта вас највише асоцира на хладну сезону?

14.10.2014. Допуна

Овај сапун препоручен је на страницама Базара бр.1289 који је изаша 10 октобра ове године.

недеља, 21. септембар 2014.

New soap - Coconut Lime Verbena

I have mentioned in my previous post how I still cannot get use to the fact that the summer 2014 is gasping for its dying breath. The weather Gods have been particularly merciful this year and rewarded the Netherlands with a ridiculously huge amount of sunny days. First time I saw that happening in five years.

A lot of things happened in my life in the past three months and I have been alas, unable to soap & post regularly. However, now when my soaping mojo is back, I want to extend this summer feel at least until I uncover my winter boots from the closet. Since I could not go on a beach holiday or any other holiday for that matter, I have decided to bring the beach to my shower.
I longed for tropical destinations for as long as I can remember and what else does give  that instant association with tropical islands than a juicy coconut?

Strike a Pose
So here I was, sitting in the office, having a snack of fresh coconut chunks dreaming of coconut inspired soap. Easier said than done. As my fellow soapmaking colleagues around the globe can testify the elusive coconut fragrance is one of the holy grails of soaping community. It is impossible to get the fragrance oil that can convey all the lusciously creamy & milky goodness of the real thing. While at the same time staying white. I mean, no one wants brown coconut soap. Or a white one but with that icky plastic smell that reminds me on shower curtains or China-made dolls.

I guess the only other option available is to go for the next best thing - a great fragrance combo. Here we come to next difficulty - it also has to be a fragrance I personally like. Since I am a small hobbyist and have no wish of expanding my business any time soon, I still hold the preference to soap exclusively what I like. Somehow I know I wouldn't have enough inspiration if I would be imposed with other people desires.

Summer Chillin'

This time I did not want to have the suntan smell and was looking for some more herbaceous notes. So I have chosen the Coconut Lime Verbena fragrance. Obvious main notes are supported here with subtle notes of grapefruit & kumquat and with a undertone of jasmine petals and musk. refreshing nd creamy at the same time and very unisex. The recipe features a lot of coconut oil (my fave) and sticky coconut milk. I believe that the coconut milk will keep on popping out in my creations yet to come as it is an extremely well-behaved and highly nutritive liquid. Besides it went without saying that the all thing coconut should go into this soap.

Tall & Beautiful

In my latest designs I have been playing with MP and my 'ideas' portfolio is rapidly growing. Nevertheless, sometimes the best ideas come when you have to work only with the material you already have on hand. Otherwise, I might end up deep in financial trouble as there is a never-ending world of soaping supplies & materials that I want to own. So I literally took out all my molds and colors and thought of what can I achieve that would be satisfactory to my creative standards.

Creamy Coconut Goodness!

And there it was. All the little pieces came together in my mind's eye like a perfect jigsaw. It may sound crazy, but honestly it is how it happened. The body of the soap was the white canvas and with small accents made of transparent MP soap and mica pencil line. There was nothing else really to do as it would derange the chic simplicity. I topped the whole loaf with little grean leaves and a dash of epsom salt. The photos I took were only days after I made the soap, but the bars are now almost completely white.

As I ramble through my supplies trying to decide what soaps will roll out to the Christmas specials, I have completed the readers choice limited edition fall soap that I will present next Sunday. Until then, I will keep on lingering, imagining some future beach holidays and looking to catch the last rays of sunshine.
Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...