Уради сам - гланц за ципеле

Како се дан мог последњег испита неумитно приближава, тако и ја неумитно постајем све више и више шворц. Пошто тешком муком уштеђени еври морају да се усмере на горуће потрепштине као што су пробе са пијанистима и штампање програма, тако ја у сваком другом погледу једва преживљавам овај месец. Назнаке пролећа које смо имали пар дана претпрошле недеље, нису нажалост потрајале, и налазимо се опет дан за даном на око 11 степени Целзијуса и апсолутно незаобилазном кишом.

Дакле, после недељу дана 'луфтирања' у мокасинама, ето мене поново у чизмама. Чизме се овде ужасно брзо рабе, и оне које би ми у Београду потрајале деценију, овде једва прегурају три године. Није ни чудо када се у просеку осам месеци из чизама једноставно не излази. 

За викенд је било неопходно очистити и нахранити моје нове кожне чизмице, али ме је чекало непријатно изненађење у виду празне кутије ималина.  Никад нећу разумети тај мушки фазон да када нешто истроше, врате потпуно празно паковање уредно на место. О чему се ту ради, појма немам, али ме наравно ужасно иритира. Тако је било и у суботу.

И шта сам друго могла да урадим него сама да направим средство за негу кожне обуће од материјала који ми је био при руци. Овај гланц се показао делотворним, па стога делим рецепт овде са вама.

Састојци:

15 гр пчелињег воска

15 гр какао бутера

55 гр маслиновог уља

Материјал:

1 ватростална посуда

или једна пластична мерица са изливником

кухињска вага

1 кашичица

1 шерпица *

1 маља теглица (чиста) запремине 100 мл

* само у случају ако користите ватросталну посуду а немате миркоталасну пећницу

Поступак:

У ватросталној посуди заједно одмерити све састојке. Истопити или на пари у шерпици или у микроталасно ј пећници у размацима од по 40 секунди. Када су се сви састојци истопили, промешати кашичицом и сипати у теглицу. Оставити око пола сата непоклопљену теглицу док се маса не охлади. Одлучила сам да искористим ову металну кутијицу за мој гланц, јер нема потребе гомилати амбалажу кад ионако служи истој сврси, тако да ако имате стару кутијицу од масти за ципеле, добро је обришите/оперите и осушите, и слободно је искористите. Време припреме је све заједно око 10 минута, плус око пола сата чекања док се мааст не стегне.

Рециклирам вредно...

Утисци:

Ова маст - гланц нема никакву боју, што је у предности јер је могу користити за све кожне ципеле. Врло се лако наноси и размазује (наравно, на чисте и суве ципеле), тако да ту није било никаквих проблема. Ципеле сам оставила преко ноћи и до јутра су фино упиле сву масноћу. Чини ми се да је боја коже постала за нијансу тамније, али верујем да ће опет избледети након неколико дана ношења на сунцу (дај Боже!) и ваздуху. Као и већина разноразних масти за ципеле, ни ова не прижа неки супер сјај, тако да није згорег испраскати ципеле неким додатним сјајем после уколико желите.

Чизмице пре гланцања

Наравно, јасно ми је да је овај препарат вероватно помало скуп због учешћа какао бутера, али опет толико ће дуго трајати, да мислим да на крају и не испадне нешто скупље. У сваком случају, ако сте шворц немате ималина а материјала имате при руци, искористите прилику.

Чизмице 24 сата након гланцања

Мирисне свеће од сојиног воска

Дужна сам овај пост већ подуже, али шта ћу, кад немам времена да седнем и честито нешто напишем, боље је и да се не подухватам ничега, јер ионако неће испасти како бих желела. Трудим се да ми постови ипак не буду испразни и да се не своде на пуко објављивање фотографија. За мене ипак све мора да буде у складу, и писана реч, садржај, порука и идеја коју носи, као и пратећи визуелни материјал.

Ко ме прати на инстаграму, већ је приметио да су се у мом албуму појавиле нове свеће. Да, наравно, handmade & homamade, јер како би другачије и могло?

Има нечег заиста ултимативно умирујућег у посматрању запаљeног танушног фитиља који лагано топи восак и нестаје. Иако се свеће у кућној атмосфери некако најчешће повезују са вечерима у зимско доба, морам да признам да сам открила да неизмерно уживам у медитативним вибрацијама које отпушта свећа на мом радном столу и у току дана. Ово се поготово показало продуктивним у тренуцима велике менталне напетости и стреса који изискује писање тезе чиме се већ неко време интезивно бавим.

Прва тура

Кажу да је за сапунџију прелаз у воскарске воде некако природан и неминован. Мени није ни иначе тешко да се заинтересујем за било који crafty хоби, а још кад подразумева отапање воска, бутера и мешање мириса, та не морате ме два пут питати. 

Ево како се све одиграло...

Постоје неколико различитих воскова, и пре него што се одлучите са којим ћете експериментисати, упутно је истражити њихове карактеристике. Од воскова које сам ја имала на располагању а то су палмин, сојин, пчелињи, избељени пчелиљи, гел и парафински, Одлучила сам се да се приколоним сојином воску. Зашто? Најшире распрострањени восак је парафински и 99% свих оних лепих и декоративних свећа које виђате по радњама, су управо од парафинског воска. Парафински и гел восак су суштински деривати нафте и то је чињеница која мени највише смета. То су необновљиви извори енергије који при том, горе брже, диме више, а питање је колико су као такви погодни за здравље. Не мислим при том да ћете се отровати од дима свећа, али проценат емисије чађи знатно је виши у односу на биљне воскове. 

Љуспице сојиног воска спрем не за отапање

Невоља са палминим воском јесте такође обновљивост ресурса и угрожене тропске шуме, природна станишта орангутана које се немилице крче последњих година зарад садње великих плантажи палми. Иако ја користим палмино уље у веома разумним количинама у својим сапунима, увек се трудим да оно буде сертификовано и одобрено од стране организације за савесну потрошњу продуката палми. Међутим, пошто би ми за  једну свећу средње величине требало онолико воска колико уља потрошим за за више од 2 кг сапуна, свесно сам донела одлуку да не користим палмин восак. 

Додатак боје и мириса...

Пчелињи восак самостално има толико диван мирис и боју, да сматрам да би била грехота додавати му друге боје и мирисе. Дакле, одлука је пала на сојин восак. На тржишту постоје различити типови овог воска и нећу вас сада гњавити детаљније о томе, само ћу рећи да сам одабрала тип воска са релативно ниском тачком запаљивости (50 степени Целзијуса) који је погодан за изливање у цилиндричне реципијенте. Пошто готово опсесивно рециклирам све што се да рециклирати и користити у више сврха, апсолутно сам морала да искористим неке од теглица за џем и распарених чаша за виски.

Центрирање фитиља...

У ствари, ја сам прве свеће направила још прошле године, на наговор другарица које су хтеле да имају упарену свећу у мирису њиховог омиљеног сапуна. Ово није било могуће у свим случајевима извести, али сам ту чињеницу надоместила другим ирисима који опет, нису доступни у bath & body варијанти.

Sandalwood и Crispy Clean

Предности сојиног воска су бројне. Поред тога што дуже и чистије гори, свећа од сојиног воска отпушта негативне јоне који повећавају доток кисеоника до мозга, а неки их чак сматрају и благим природним анти-депресантима. Није ни чудо што сам открила да ме запаљена свећа смирује и у току дана и позитивно утиче на концентрацију. Желите да сазнате више? Почните од овог чланка.

Најновији трио...

Наравно, ја не могу а да не замиришем све што направим, оно макар мааалкице. До сада су се прошетале разне варијанте: сандаловина, разни цитруси, латице цвета пиринча, пита од банане, карамел јабуке са циметом, карма (комбинација пачулија, лаванде, лимунове траве, боровине и поморанџе), лаванда и јабука, лист дувана...и многе друге, јер наравно, ја када почнем, не могу да се зауставим! Неки од ових мириса биће отелотворени и у сапунима до краја године, јер су ме о-ду-ше-ви-ли и много ми се допада та поклон-сет варијанта.

Банана, карамел-јабука и карма

Него, шта кажете? Како вам се допада овацј нови додатак линији? Које бисте мирисе највише волели да видите у свећама? Слушам и отворена сам за предлоге, пустите машти на вољу!

Пролећне варијације

Када сам била мала, једно време смо живели код баке и деке у Браће Јерковић насељу. Моја бака је увек имала неколико саксија афричких љубичица на кухињском креденцу, тик до транзисотра, које је редовно одржавала, а оне су за узврат, цветале у обиљу. Да ли због сунца, воде, пажње или музике, не знам. Касније смо су се бака и дека одселили, али љубичице нису преживеле. Да ли из туге, или из протеста, једноставо су венуле док није пресахао живот до из последњег чупавог листића. Остале су само земљане саксије у којима се, ако се не варам, више никада ниједно цвеће није примило.

Афричке љубичице (фото извор)

Пар година након тога још увек сам виђала по који изданак шумских љубиччица у дворишту татине куће, али су и оне једног пролећа једноставно престале да се појављују. Цвеће код нас у стану једноставно није желело да борави, тако да смо мама и ја наставиле да купујемо цвеће на пијаци. Пар недеља после мимоза, увек би се негде у кући појавио букетић љубичица или ђурђевка. Ваљда су због тога до дан-данс мени букетићи ових деликатних цветића остали синоним за пролеће.

Шумске љубичице и ђурђевак (фото извор)

Последњих недеља од како је званично прлоглашен почетак пролећа, ухватила сам себе да све чешће размишљам о љубичицама. Можда поготово због тога што је ево, и док ове редове пишем, напољу и даље минус. Дође пролеће, овде и Ускрс прође, али ја и даље носим перјану јакну и вунену капу. И тако ја замишљам букете љубичица, док напољу само што снег није западао. Слика коју тешко могу да помирим са пролећем на било којој хемисфери.

Холандија је кад је цвеће у питању, једна веома тужна земља. Суморна је чињеница да у земљи која је малтене синоним за цвеће, а поготово лале, цвеће једноставно не мирише. Кажу да је то због климе и састава тла, али мени то не пружа ама баш никакву утеху. Замислите да купите букет прелепог цвећа које једноставно нема никакав мирис. Та зар то није тужно?
На временске прилике не могу да утичем, па сам од тога дигла руке. Не могу ни на цветне прилике да утичем, али сам одлучила да призовем мирисне слике детињства макар у сапуну.

Не знам како ми раније није пало на памет да направим сапун са мирисом љубичица. Пошто нисам сапуњала месеца дана, ову сам туру направила баш што би рекли, за своју душу. Рецепт је онако, помало декадентан, са 10 % ши бутера. Као боју користила сам чак три пигмента, јер је ултраљубичасти пигмент непредвидив и веома озлоглашен. Никада не знате како ће да се понаша у сапну. Висока ПХ вредност и преграјавање неретко измене боју, па можете завршити са било којом нијансом у спектру плааво-љубичасте до сиве. Верујте, ми научила сам лекцију на тежи начин. Пошто је ово мала, декадентна и сасвим приватна тура, користила сма четвртасту модлу за којом посежем када желим нешто некомпликовано. То наравно не значи да не размишљам о дизајну уопште. Напротив. То само значи да ми је основна идеја другачија.
Будући да мислим да су сапуни са равном површином досадни, овде је она остала мало заталасана, таман толико да се честице златног глитера и плаве јојобине перлице комотно угнезде.

Викторијанска реклама за парфем са мирисом љубичица (фото извор)

У Енглеској је још од викторијанске ере, мирис љубичица у тоалетним производима веома популаран, а сам цвет  постаје синоним за верност и чистоту, како телесну самим тим и моралну. Није ни чудо што је све већи број жена желео да мирише на њих. Уз ружу и ђурђевак (који опет имају друга значења која су им приписивана), љубичица је постала омиљени мирис који су жене желеле у својим тоалетним производима. Како је ретро сада у моди, све чешће виђам дизајн модерних прозвода који је инспририсан старинским цртежима и рекламама. 

Као слика за споменар (фото извор)

Наравно, мирис по себи ни изблиза није тако једноставна категорија каквом је ми обично замишљамо. Мирис љубичица преовлађује оу овом сапуну, али сам мирисни акорд садржи много више од тога. Ту су суптилне ноте млечног јасмина, пудерастог корена ириса, мошуса, лимунове коре и шумске маховине. Баш као из бајке. :)

У кулинарству, кандирани цвет љубичиста користи се као декорација отрти и колача, али може се и самостално грицнути. За рецепт како да направите кандиране љубичице у домаћој радиности, посетите овај линк. Нисам испробала овај рецепт још увек, али сам последњих дана у сласт дегустирам ове ЛЕОНЕ пастиле са укусом љубичица.

Кандиране љубичице (фото извор)

И да, као да ми и бомбоне и сапун нису довољне, угођај допуњујем парфемом са мирисом љубичица. Видите ли ову бочицу што стидљиво вири на горњим фотографијама? То је мој пролећни избор. Пудерасто-слаткаст а опет непогрешиво нежан и свеж у исто време, парфем старе енглеске парфемске куће Пенхалигон једноставног назива Виолета, лансиран је сад већ давне 1976. али је ненаметљивом популарношћу заслужио да истрајава на тражишту до данас. Срећом! Ево једног фото гвира у Пенхлалигонов лондонски бутик, место где је све започело. Ово је дефинитивно већ убележено на мој итинерар за следећу посету Лондону!

Рај! (фото извор)

И за крај, да би уживанција била потпуна, послушајте ову Моцартову песму о љубичици у извођењу увек саврешене Елизабет Шварцкоф. И сад ми реците, да ли сте ви успели да одолите овом пролећу?