недеља, 15. март 2015.

Пети рођендан СенМи блога! Блогодаривање

Готово да ни сама не могу да веруjем, али ево прошло је укупно пет година и 135 постова од првог поста на СенМи блогу. Мало је рећи да само блог, а и ја заједно са њим, превалили дуг пут од тог почетног ентузијазма који вас обузме кад год се баците у нешто сасвим ново и узбудљиво. Толико се тога променило у блогосфери у међувремену, али ја сам и даље захвална свима вама који и даље редовно свраћате и овде, и на фејсбук, инстаграм и твитер, и увек ме питате кад поново долазим јер вам понестаје залиха сенми сапуна.

Који је лепши начин да се прослави пети рођендан и сви лепи догађаји који су му претходили, него да се организује једна поклон-фешта?



Тим поводом, одлучила сам да приредим рођенданско блогодаривање не једног, него два сета СенМи производа.



Наградни сетови

Први сет садржи један сапун Lavender Apple са ши бутером и једну теглицу балсама за усне од канделила воска и јојобиног уља са мирисон пасифлоре и руже. Други сет садржи нови сапун из ограничене серије Blueberry Agave са какао бутером и једну теглицу басама за усне са мирисом ваниле.

Ко може да учествује?

Блогодаривање је отоврено за све који могу да прочитају овај пост. Дакле, није битно где на планети живите, уколико пратите овај блог и помоћу преводиоца, добродошли сте да учествујете!

Како се учествује?

1. Пријавите се на СенМи Newsletter листу

2. Оставите коментар овде или на Сенми Фејсбук страници који бисте мирис највише волели да иматe у сапуну

И то је то! Сви који су већ на newsletter листи, добијају право учествовања аутоматски. :)

Можете да се пријавите до суботе, 21. марта у поноћ. Победнике ће oдабрати random.org, а резулатати објављени у newsletter-у 22. марта.


Срећно!

недеља, 01. март 2015.

New soap - Almond Biscotti

Looking back, I can scarcely believe that six months have passed since I posted in English. Although my editorial politics is not to publish more than one article per week, it still did come as a surprise. Due to my editorial vision, I have chosen to post mostly in my native language as there are not many blogs with similar thematic. Adding to this, there is also a tiny-winey emotional reason. Since I am living almost 5 yeas outside of Serbia, I do sometimes miss Serbian. Occasionally, there are months in a row I don't even have the chance to speak it with anyone. For all my wonderful soapy readers around the globe, I have installed a translator button on the right margin, so that they can follow my latest outings in the soap wonderland.

More than 5 years ago when I first start soaping, the worldwide online soapmaking community was quite strong and diverse. I know that the times are changing and people are venturing into new personal & professional traits, but lately I cannot help but feel saddened by the overall demise of many blogs devoted to soapcrafting. I loved reading personal adventures, anecdotes and experiments of fellow artisans. I felt so positively inspired by all the passion and commitment they seemed to invest into this craft. Almost all of my favorite blogs are now defunct or 'on a temporary leave'. It makes me feel rather old. Am I living in a bygone era? Am I becoming a traditionalist?

Biscuit In a Soap or Soap in a Biscuit?

I miss those days when I would sit on a Sunday morning eager to read newest posts form my favorite bloggers, discovering new talents and connecting with other soapmakers. Although my focus has always been directed more to recruiting new handmade soap lovers from the general public, I have been rethinking about the roots of my own soapmaking passion. Prompted by a several magazine features I was blessed with in the past few months, I decided to go back to the soapy beginnings and recreate my first soap.


One of the veteran soapmakers once wrote that once you have made your first bath, you are hooked for life. This logic has definitely proven to be truth in my case. After almost a year of researching for recipes and materials, I had finally managed to get my hands on some of the basic supplies. The rest is history. Due to the unfortunate computer crash, I am missing all my notes, recipes and photos from those first few moths. Actually, I am missing all digital data from my life before I moved to the Netherlands in August 2010.

I do however remember, and I always will, that first soaping session. The excitement, the preparations, anxiety & anticipation will always stay with me. Luckily, I do have a live witness who can testify to all that. My friend Milica whose first name inspired the blog acronym, was there to support, help & encourage me. The very first batch we ever concocted was a luxurious shea butter soap scented with almond fragrance. It was like magic. Those 24 hours we had to wait before unmolding, were so excruciatingly long, that I haven't felt that kind of anxiety ever since. I was most definitely hooked. So much so, the soap bug doesn't seem will be letting me go any time soon.


The soap I am presenting you today is an homage to those humble beginnings; to friendship, passion, faith, artistry and craftsmanship. I have used one of my much-loved recipes with olive oil as a base with additions of scrumptious shea butter, sweet almond and avocado oils.The fragrance is based on crunchy almond biscotti cookies, or in original Italian - cantuccini.

The mellow flavor of Californian almonds here is mixed with crispy baked crust with buttery undertones. I've added some fine-milled powder of apricot shells for mild exfoliation and specks of colloidal oatmeal, one of my favorite additives ever. I just adore the calming and nutritive benefits of oatmeal.

This soap differs immensely form that first batch, but passion remains the same. Long time ago, I have deliberately chosen not to let soap rule my life, and  by not burning the entire wood supply, I can keep the fire live for many years to come. So yes, there will be more soaps and posts on SenMi in the future, as I seem to to live still enchanted by the soap magic.

понедељак, 16. фебруар 2015.

Нови сапун - Barber Shop

Ретро је поново у моди. Полако али сигурно, враћамо се старим вредностима, препознајемо квалитет ручног рада, домаће кухиње, старих заната, малих независних мануфактура и индивидуалне креативности. Допада ми се овај талас уметничког бунта јер и сама пркосим корпоративних аждајама и свему што има везе са масовном производњом и потрошњом. Волим да имам своју фризерку, своју бакалницу, своју књижару и своју пекару. Да знам да купујем од човека, а не комбината и машине. Зато ме и весели кад год наиђе прилика да се упознам са вама и кад ме изнова питате кад долазим опет, јер ће вам недостајати сапуни.

У децембру је магазин Плезир имао специјал посвећен посвећен ренесанси берберница, као и серију кратких интервјуа са познатим домаћим брадоњама. Фино негована брада и брци се на велика врата враћају у моду. А где су шик брци, ту су и мајстори џентлменског заната, бербери.

Old inspiration, modern twist

Колико ми је познато, старинских берберница још увек има по градовима Србије, али су безмало увек некако ушушкане између већих и модернијих радњи које се разметљиво шепуре са шљаштећим излозима и увозном робом. Мој први сусрет са једном берберницом старинског кова, десио се сасвим случајно пре шест година у Панчеву. Само место, ни по чему посебно, не бих сама никада пронашла. Изгледа да је попут ситничарнице Код срећне руке, локација била позната само упућеним зналцима. На стакленом окну старинских врата од храстовине, злантим краснописом било је исписано име радње, а можда и самог госн Брице.  Док сам оперзно прелазила праг, разговор унутар радње је утихнуо, док се неколико пари очију радознало окренуло ка мени. Отворено показаног анимозитета није било, али је шум окретања листова Политике сасвим довољно показао негодовање због незваног присуства женског уљеза у том примордијалном мушком царству.


Ћутке и скрушено, седела сам у углу трудећи се да не привучем више пажње на себе него што сам до тада и нехотице изазвала. Полу-уплашена, благо усплахирена а насадве заучеђена самим постојањем једног оваквог места, трудила сам се да седим сасвим мирно, болно свесна шкрипућег звука који је изазивао и најмањи мој покрет на кожном тапацирунгу.

Данас вероватно сама не бих могла да нађем ову берберницу, али се надам да још увек постоји. Надам се да их има и још нових, модернх, и да се берберски занат у Србији враћа на велика врата. Или на мала, али проверена о којима се прича преноси од уста до уста, јер најзанимљивије тајне ваља чувати само за одабрану клијентелу.


Данашњи сапун инспираисан је берберницама и једном сасвим посебном атмосфером коју оне носе. Покушала сам да дочарам ароматични траг свих оних зеленкастих тоника у стакленим бочицама, који се преплићу са мирисом дувана, јутарњих новина и дрвених панела на зидовима. Мирисни букет отвара реска корица лимете, подржавају је лорбер и жалфија и храстова кора, док се у пратећим нотама назиру црни бибер, семе аниса и мрвица цимета.

Као основни рецепт, искористила сам један од омиљених са додатком ши бутера и каолин глине, који чисти и негује, остављајући дискретан освежавајући мирис.

Како је ово сапун намењен господи, дизајн је помало сведен, нема лудих боја којима се понекад играм, али само ипак морала да додам један заокрет, као мали осмех да се ипак препозна како је ово један прави СенМи сапун.

Хтела бих на крају овог поста да вас позовем да попуните анкету о сапунима. Размишљам о новим производима и темама и заиста би ми значило да чујем ваше мишљење.