недеља, 01. март 2015.

New soap - Almond Biscotti

Looking back, I can scarcely believe that six months have passed since I posted in English. Although my editorial politics is not to publish more than one article per week, it still did come as a surprise. Due to my editorial vision, I have chosen to post mostly in my native language as there are not many blogs with similar thematic. Adding to this, there is also a tiny-winey emotional reason. Since I am living almost 5 yeas outside of Serbia, I do sometimes miss Serbian. Occasionally, there are months in a row I don't even have the chance to speak it with anyone. For all my wonderful soapy readers around the globe, I have installed a translator button on the right margin, so that they can follow my latest outings in the soap wonderland.

More than 5 years ago when I first start soaping, the worldwide online soapmaking community was quite strong and diverse. I know that the times are changing and people are venturing into new personal & professional traits, but lately I cannot help but feel saddened by the overall demise of many blogs devoted to soapcrafting. I loved reading personal adventures, anecdotes and experiments of fellow artisans. I felt so positively inspired by all the passion and commitment they seemed to invest into this craft. Almost all of my favorite blogs are now defunct or 'on a temporary leave'. It makes me feel rather old. Am I living in a bygone era? Am I becoming a traditionalist?

Biscuit In a Soap or Soap in a Biscuit?

I miss those days when I would sit on a Sunday morning eager to read newest posts form my favorite bloggers, discovering new talents and connecting with other soapmakers. Although my focus has always been directed more to recruiting new handmade soap lovers from the general public, I have been rethinking about the roots of my own soapmaking passion. Prompted by a several magazine features I was blessed with in the past few months, I decided to go back to the soapy beginnings and recreate my first soap.


One of the veteran soapmakers once wrote that once you have made your first bath, you are hooked for life. This logic has definitely proven to be truth in my case. After almost a year of researching for recipes and materials, I had finally managed to get my hands on some of the basic supplies. The rest is history. Due to the unfortunate computer crash, I am missing all my notes, recipes and photos from those first few moths. Actually, I am missing all digital data from my life before I moved to the Netherlands in August 2010.

I do however remember, and I always will, that first soaping session. The excitement, the preparations, anxiety & anticipation will always stay with me. Luckily, I do have a live witness who can testify to all that. My friend Milica whose first name inspired the blog acronym, was there to support, help & encourage me. The very first batch we ever concocted was a luxurious shea butter soap scented with almond fragrance. It was like magic. Those 24 hours we had to wait before unmolding, were so excruciatingly long, that I haven't felt that kind of anxiety ever since. I was most definitely hooked. So much so, the soap bug doesn't seem will be letting me go any time soon.


The soap I am presenting you today is an homage to those humble beginnings; to friendship, passion, faith, artistry and craftsmanship. I have used one of my much-loved recipes with olive oil as a base with additions of scrumptious shea butter, sweet almond and avocado oils.The fragrance is based on crunchy almond biscotti cookies, or in original Italian - cantuccini.

The mellow flavor of Californian almonds here is mixed with crispy baked crust with buttery undertones. I've added some fine-milled powder of apricot shells for mild exfoliation and specks of colloidal oatmeal, one of my favorite additives ever. I just adore the calming and nutritive benefits of oatmeal.

This soap differs immensely form that first batch, but passion remains the same. Long time ago, I have deliberately chosen not to let soap rule my life, and  by not burning the entire wood supply, I can keep the fire live for many years to come. So yes, there will be more soaps and posts on SenMi in the future, as I seem to to live still enchanted by the soap magic.

понедељак, 16. фебруар 2015.

Нови сапун - Barber Shop

Ретро је поново у моди. Полако али сигурно, враћамо се старим вредностима, препознајемо квалитет ручног рада, домаће кухиње, старих заната, малих независних мануфактура и индивидуалне креативности. Допада ми се овај талас уметничког бунта јер и сама пркосим корпоративних аждајама и свему што има везе са масовном производњом и потрошњом. Волим да имам своју фризерку, своју бакалницу, своју књижару и своју пекару. Да знам да купујем од човека, а не комбината и машине. Зато ме и весели кад год наиђе прилика да се упознам са вама и кад ме изнова питате кад долазим опет, јер ће вам недостајати сапуни.

У децембру је магазин Плезир имао специјал посвећен посвећен ренесанси берберница, као и серију кратких интервјуа са познатим домаћим брадоњама. Фино негована брада и брци се на велика врата враћају у моду. А где су шик брци, ту су и мајстори џентлменског заната, бербери.

Old inspiration, modern twist

Колико ми је познато, старинских берберница још увек има по градовима Србије, али су безмало увек некако ушушкане између већих и модернијих радњи које се разметљиво шепуре са шљаштећим излозима и увозном робом. Мој први сусрет са једном берберницом старинског кова, десио се сасвим случајно пре шест година у Панчеву. Само место, ни по чему посебно, не бих сама никада пронашла. Изгледа да је попут ситничарнице Код срећне руке, локација била позната само упућеним зналцима. На стакленом окну старинских врата од храстовине, злантим краснописом било је исписано име радње, а можда и самог госн Брице.  Док сам оперзно прелазила праг, разговор унутар радње је утихнуо, док се неколико пари очију радознало окренуло ка мени. Отворено показаног анимозитета није било, али је шум окретања листова Политике сасвим довољно показао негодовање због незваног присуства женског уљеза у том примордијалном мушком царству.


Ћутке и скрушено, седела сам у углу трудећи се да не привучем више пажње на себе него што сам до тада и нехотице изазвала. Полу-уплашена, благо усплахирена а насадве заучеђена самим постојањем једног оваквог места, трудила сам се да седим сасвим мирно, болно свесна шкрипућег звука који је изазивао и најмањи мој покрет на кожном тапацирунгу.

Данас вероватно сама не бих могла да нађем ову берберницу, али се надам да још увек постоји. Надам се да их има и још нових, модернх, и да се берберски занат у Србији враћа на велика врата. Или на мала, али проверена о којима се прича преноси од уста до уста, јер најзанимљивије тајне ваља чувати само за одабрану клијентелу.


Данашњи сапун инспираисан је берберницама и једном сасвим посебном атмосфером коју оне носе. Покушала сам да дочарам ароматични траг свих оних зеленкастих тоника у стакленим бочицама, који се преплићу са мирисом дувана, јутарњих новина и дрвених панела на зидовима. Мирисни букет отвара реска корица лимете, подржавају је лорбер и жалфија и храстова кора, док се у пратећим нотама назиру црни бибер, семе аниса и мрвица цимета.

Као основни рецепт, искористила сам један од омиљених са додатком ши бутера и каолин глине, који чисти и негује, остављајући дискретан освежавајући мирис.

Како је ово сапун намењен господи, дизајн је помало сведен, нема лудих боја којима се понекад играм, али само ипак морала да додам један заокрет, као мали осмех да се ипак препозна како је ово један прави СенМи сапун.

Хтела бих на крају овог поста да вас позовем да попуните анкету о сапунима. Размишљам о новим производима и темама и заиста би ми значило да чујем ваше мишљење.

недеља, 18. јануар 2015.

Нови сапун - Blueberry Agave

Колико пута сам и овде поновила како сам обожавалац тропских дестинација, сунца и плажа где могу да се шетам боса или испијам егзозичне коктеле, ни сама више не знам. Јесте, волела бих да живим негде где је стално сунце, али неће се то скоро десити. Не жалим се ни на лето овде на континенту, волим да гледам ка хорзонту преко зелених пашњака док возом идем на посао и да седим до људи који носе јапанке и хавајске кошуље. И онда је кул. Можда је у свему томе најбољи део лета заправо, воће. Просто не знам шта бих пре јела, где бих се окренула у мору лоптастих лубеница, румених кајсија, сочних шљива и мирисних малина.  Воће ме лети баш весели.
Искрено, зими ме мало сморе јабуке и поморанџе, па зато овде купујем ананас и манго. Правим се луда. Као да зма не постоји. И онда замишљам како би било сјајсно да на једном месту у сваком тренутку можете да купите све воће овог света, да је све на дохват руке, а да можете да правите најуђе воћне салате које вам душа пожели. Зар не би било супер?

Подстакнута летњим маштаријама у зимском периоду, пронашла сам решење. ОК, не могу да купим све што бих хтела, али како би било да направим један луди сапун? Комбинацију вреле егзотике с југа и лежерне топлине са севера? Машта нема граница кад су у питању сапуни.

Blueberry Agave Soap

Ако ме питате како се то десило, не бих знала да вам кажем. Можда сам сањала ову комбинацију. Или је подсвест извукла две прашњаве фасцикле из неке доње менатлне фијоке. Знате оно што се остави за касније, да се не баци, јер затртебаће једном.

Било како било, пред вама је један неочекивани сапун у веселој комбинацији. Боровница и агаве. Боровница кажете, још и хајде. Али шта ти је тај агаве? Откуд ти то? Агаве је у ствари, једна тотално супер биљка. Tаксономија је мало загуљена кад су у питању све врсте агаве, али она у најширој употреби данас припада врсти Agave americana. Тотално је невероватно шта се све од ове биљке може добити. Јестиви меснати листови се могу јести, сушити и од њих цедити слатки сок, правити папир, лековите напитке и штошта нешто приде. Невероватно. Дефинитивно најпознатији условно речео нуспроизвог агаве, јесте текила.  Из централалне и јужне Америку у Европу су их пренели, погађате, конквистадори, мада су еке аутохтоне сорте запаћене и пре два миленијума.

Овде ’код нас’се гаје углавном због декоративних карактериситика. И стварно, кад мало прочепркате на интеренету по фотографијама, гарант ћете пронаћи макар једну која личи на неку биљку коју сте својевремено видели у стану код омиљене бабе/тетке/стрине/ујне и сл. И не, то сада не значи да можете да правите текилу у домаћим условима, тако да ни не помишљајте на то. Нису све врсте јестиве, а да не говоримо о осталим компликацијама. XD


Као биљку која биљку која се толико одомаћила на европском тлу да је зовемо нашом (а да она то уствари уопште није), одабрала сам боровницу. Мирис и укус овог бобичастог воћа некако је увек хит. Не знам у чему је тајна, али је стварно тако. Сигурно и ви знате за безброј колача/торти са боровницама. Мени лично омиљени су мафини, тако да сам се бацила на  мирисну дијету. Боровница се често користи и у мирисним акордима опуларних парфема као што су нпр. Lanvin ME, Nilang (Lalique) и  In Love Again (YSL) али богме и агаве добија својих пет минута под рефлекторима па се тако може пронаћи у тренди парфему Blue Agava & Cacao куће Jo Malone.

Инстаграмизирани сапун :)
Мирисна комбинација овог сапуна је некако необично-обична. Знате ону стуацију када се одушевите нечим новим, али разумете да део чари носи и та шара или кончић који су вам већ од раније познати и драги. Агаве има помало прозрачну, озонску природу са мрвицом слатког нектара и ветивера, док се сласна боровница продружује и преплиће као сочни контрапункт. Све је ово упаковано у опробани рецепт са прегршт маслиновог уља и ши бутера, па је овом сапуну заиста тешко наћи слабу тачку. Као шлаг на торти, додала сам мало честица павог јојобиног воска за нежни пилинг. Мислим да је овај сапун сасвим унисекс, или сам га макар ја у мислима наменила свима. Ако га пробате, обавезно јављајте утиске да знам да ли опет да га правим, јер је за сада само ова једна тура била у плану.