Нови сапун - Clean Cotton

Понекад волим да направим сапун за своју душу. Једну малу, сасвим ограничену серију која не мора никоме другом да се допадне осим мени. Не морам чак ни да упакујем све сапуне. И могу сама све да их искориситим и да уживам до миле воље. Понекад експериментишем са основним рецептом, па додам нешто необично. Нешто изоставим. И не оптерећујем се дизајном уопште. Кад је сапун већ за мене, главно је да се мени и свиђа, зар не? Наравно, то не значи да ћу смутим тек било шта и да ми је свеједно како ће сапун да изгледа. Никад ми није било јасно зашто људи штеде на себи на тако малим стварима, када је један сасвим минималан труд довољан да направите јединствен и луксузни доживљај од свега што радите.

Clean Cotton

Шик дизајн уопште не знчи да морате да проведете сате у реализацији истог. Некада је једноставност најзанимљивија и делује најупечатљивије. Тако је и у овом случају било. Основни, доњи слој сапуна без додате боје, а горњи заталасан са мрвицом плавог оксида и посут попут праха ситним златним шљокицама.

Понестало ми је маслиновог уља, па сам се играла са пирнчаним, али има и маслиновог. Веома слична својства имају. Наравно, неизбежан је додатак кокосовог уља за велике мехуриће и какао бутера за мекану сапуницу. И мој заштитни микс уља авокада и слатког бадема, за дубинску хидратацију и обнову коже.

Пре пар годна испорбала сам неколико мацкалица за тело једне high end америчке козметичке куће, и то је био први пут да се сусрећем са производом који у називу има памук (cotton). После тога, памукоманија је постала баш популарна, па сад често виђам свакакве производе од свећа до омекшивача за веш назване у стилу clean cotton, sand cotton, beach cotton, cotton flower итд. Али наравно, у Србији од свега овога ни трага ни гласа још увек.

Лично заиста појма немам како заправо мирише памук. И да ли мирише кад тек процвета или пре тога? Њушнула сам једанпут једну сасушену грану памука са цветовима, али нешто нисам приметила некакав мирис. У ствари, није мирисала уопште, мада не знам да ли је то због старости или је можда била третирана неким препаратом након бербе па је мирис у међувремену ишчилео.

Чини ми се да се свака интерпретација некаквог мириса памука своди на мање-више слободну интерпретацију, али су ту увек присутне мирисне ноте љубичице, лаванде, мошуса и цитруса. Нисам уопште знала шта да очекујем од овог мирисног уља, али сам се баш пријатно изненадила. Цела прошла поруџбина испоставила се правим једним мирисним благом, тако да ћете вероватно још пар месеци читати о новим мирисима у новим сапунима све у суперлативу. Немојте после рећи да вас нисам упозорила на време! :)

Дакле, унапред вам признајем да се изнова одушевљавам сваким наредним сапуном и то онако, најискреније. Ко воли да мирише на чисто, обожаваће овај сапун. И не, није женскаст, тотално је унисекс. Мало о мирису: прво ћете осетити искирчаву арому љуске лимете и лимуна, на које се надовезује дашак беби пудера, листова афричке љубичице и латица цвета јасмина, а читава композиција заокружена је белим мошусом и сандаловином. 

У недостатку инспирације за некакавим спектакуларним, до сада невиђеним именом, одлучила сам се за тотални mainstream и назвала овај сапун једноставно Clean Cotton. Не морам ни ја увек да измишљам топлу воду, јел те.

Мало сам стилизовала овај сет са cottage chic кухињским крпама и успела да ухватим пар сунчаних сати. Код нас је овде невиђено лепо време последње две недеље и стварно имам утисак да никада нисам доживела лепши септембар, и само бих се шетала и фоткала све око себе и ништа друго не бих радила. Потпуно ми је нестварно да живим на овако лепом месту. Гвирните у мој Инстаграм албум за фришке фотографије. 

Размишљам да идући пут наручим већу количину овог мирисног уља јер желим да првенствено направим доста свећа. Можда и неки спреј за тело, лагани, за лето.

Шта кажете ви? Како вам се чини овај сапун? Да ли бисте га пробали?

Нови сапун - Купина и ванила

Ни сама не могу да поверујем да је прошло четири недеље од последњег поста. Мени се чини као да је јуче било. Да не гњавим нашироко сада, али ево, рећи ћу вам главне разлоге за овако дуго одсуство. Као прво, дипломирала сам. Друго, пуно сам радила како бих отплатила школарину. Tреће, имала сам неколико аудиција за које се надам да ће уродити плодом, а под плодом подразумевам плаћени посао што би по нашки рекли - у струци. И чеврто, коначно сам званично кренула на курс холандског.

Не само да нисам писала овде, већ сам затајила и на осталим блоговима, Инстаграму и форумима. Једноставно није било друге. Као шлаг на торти, мој већ ионако полураспаднути телефон се распао сасвим, те сам тако последњих пар дана без телефона, што аутоматски подразумева и без интернета готово по цели дан. Да знате и да није тако лоше, ионако су ме ужасно стресирале поруке и недоложни мејлови на које увек под хитно треба одговорити. Добро ми је дошао овај мини silence detox.

Купина-ванила илити њам-њам сапун!

Хтела бих данас да напишем пар речи о новом сапуну којег сте вероватно већ срели на Фејсбуку уколико сте фан SenMiSoaps странице. Не знам зашто нисам раније испробала ову мирисну комбинацију. Ваљда због тога што ја сама нисам неки љубитељ мириса и укуса ваниле. Међутим, ова комбинација купина & ванила је поприлично популарна диљем планете међу indie сапунџијама и њиховим муштеријама. А и сама сам приметила да ми људи све чешће траже неки сапун са ванилом, па рекох хајде да пробам нешто за шта постоје шансе да се и мени допадне.

У ствари, нисам ја баш против ваниле, и нисам једна од оних који су 'алергични' на неки мирис, већ је проблем сасвим једне друге природе. Мирисно уље ваниле је нешто као свети грал сапунџија. Високи садржај ванилина чини да сапун неминовно потамни пре или касније, а најчешће пре. Сећате се Lemon Cake сапуна? У доњем слоју користила сам једно од таквих мирисних уља и на фотографијама се одлично види колико је сапун због тога потамне. Што је мирис вернији ванили, то ће боја бити тамнија. Из ове чињенице изводе се два најчешћа проблема/питања. Колико људи је у стању да повеже браон боју са ванилом? Колико је могуће визуелно манипулисати сапуном и учинити га допадљивим. Јер, браон боја вам нуди отприлике шансе само да је евентуално изнијансирате. Постоји једно добро решење, а то је додавање одређеног стабилизатора. Тај стабилизатор је за почетак прилично скупљи од самог мирисног уља а користи се у једнаким пропорцијама. Дакле, у самом старту суочена сам са знатно вишим трошком који би диктирао и знатно вишу цену готовог производа, а то је нешто на шта нисам спремна.

Дакле, из свих ових горе побројаних разлога, дуго сам одолевала захтевима за сапунима са мирисом ваниле, али пошто сам до сада изиграла већину својих крајње себичних жеља, одлучила сам се коначно да додам линији и један ваниласт сапун. Они међу вама који су заклети фанатици за ванилом, можда неће бити у потпуности срећни овом комбинацијом, али ће вам се скоро загарантовано допасти. Ово је једна од оних комбинација које не могу да омаше, прави crowd pleaser. Како заправо мирише питате се? Рецимо да седите негде у двориштанцету иза куће на селу, на паклених 40 степени, са отвореном кутијом сладоледа ваниле на столу и теглом џема од купина у једној руци. У другој руци држите кашику, не, не кашичицу, него кашику којом без стида захватате позамашан део целокупног садржаја тегле, и великодушно филујете сладолед испред себе. И брига вас је баш за калорије кад је укус светски а свеукупан угођај декадентно сласан. Е тако мирише овај сапун, али изистински.

Имам само неколико комада овог сапуна, и то у увијених у један од мојих омиљених рецепта са ши бутером и обиљем маслиновог уља између осталих избалансираних skin loving биљних уља.

Поред овог новог сапуна, полако пуним батерије, скицирам нове идеје за сапуне, истражујем (вазда) о састојцима, и скупљам парице да наручим... па како да вам кажем - још уља. И мирисних уља, и боја... и. Ма нема лека за мене! Када сам тек почињала са овим хобијем, на неколико места порчитала сам констатције искусних сапунџија како се готово увек испостави да кад аједанпут направите ваш први сапун, аутоматски постајете доживотни зависник. У мом случају то је признајем, 1001 % тачно. Има доста састојака које желим да испробам, тако да ћу се у наредних пар месеци концентрисати на мање туре од по 5-6 сапуна. Јуче сам наручила један позамашан контигент уља, тако да само могу да вам обећам више изненађења и вероватно - редовније постовање.
Следећи пост: Поморанџа & љута папричица

Пролећне варијације

Када сам била мала, једно време смо живели код баке и деке у Браће Јерковић насељу. Моја бака је увек имала неколико саксија афричких љубичица на кухињском креденцу, тик до транзисотра, које је редовно одржавала, а оне су за узврат, цветале у обиљу. Да ли због сунца, воде, пажње или музике, не знам. Касније смо су се бака и дека одселили, али љубичице нису преживеле. Да ли из туге, или из протеста, једноставо су венуле док није пресахао живот до из последњег чупавог листића. Остале су само земљане саксије у којима се, ако се не варам, више никада ниједно цвеће није примило.

Афричке љубичице (фото извор)

Пар година након тога још увек сам виђала по који изданак шумских љубиччица у дворишту татине куће, али су и оне једног пролећа једноставно престале да се појављују. Цвеће код нас у стану једноставно није желело да борави, тако да смо мама и ја наставиле да купујемо цвеће на пијаци. Пар недеља после мимоза, увек би се негде у кући појавио букетић љубичица или ђурђевка. Ваљда су због тога до дан-данс мени букетићи ових деликатних цветића остали синоним за пролеће.

Шумске љубичице и ђурђевак (фото извор)

Последњих недеља од како је званично прлоглашен почетак пролећа, ухватила сам себе да све чешће размишљам о љубичицама. Можда поготово због тога што је ево, и док ове редове пишем, напољу и даље минус. Дође пролеће, овде и Ускрс прође, али ја и даље носим перјану јакну и вунену капу. И тако ја замишљам букете љубичица, док напољу само што снег није западао. Слика коју тешко могу да помирим са пролећем на било којој хемисфери.

Холандија је кад је цвеће у питању, једна веома тужна земља. Суморна је чињеница да у земљи која је малтене синоним за цвеће, а поготово лале, цвеће једноставно не мирише. Кажу да је то због климе и састава тла, али мени то не пружа ама баш никакву утеху. Замислите да купите букет прелепог цвећа које једноставно нема никакав мирис. Та зар то није тужно?
На временске прилике не могу да утичем, па сам од тога дигла руке. Не могу ни на цветне прилике да утичем, али сам одлучила да призовем мирисне слике детињства макар у сапуну.

Не знам како ми раније није пало на памет да направим сапун са мирисом љубичица. Пошто нисам сапуњала месеца дана, ову сам туру направила баш што би рекли, за своју душу. Рецепт је онако, помало декадентан, са 10 % ши бутера. Као боју користила сам чак три пигмента, јер је ултраљубичасти пигмент непредвидив и веома озлоглашен. Никада не знате како ће да се понаша у сапну. Висока ПХ вредност и преграјавање неретко измене боју, па можете завршити са било којом нијансом у спектру плааво-љубичасте до сиве. Верујте, ми научила сам лекцију на тежи начин. Пошто је ово мала, декадентна и сасвим приватна тура, користила сма четвртасту модлу за којом посежем када желим нешто некомпликовано. То наравно не значи да не размишљам о дизајну уопште. Напротив. То само значи да ми је основна идеја другачија.
Будући да мислим да су сапуни са равном површином досадни, овде је она остала мало заталасана, таман толико да се честице златног глитера и плаве јојобине перлице комотно угнезде.

Викторијанска реклама за парфем са мирисом љубичица (фото извор)

У Енглеској је још од викторијанске ере, мирис љубичица у тоалетним производима веома популаран, а сам цвет  постаје синоним за верност и чистоту, како телесну самим тим и моралну. Није ни чудо што је све већи број жена желео да мирише на њих. Уз ружу и ђурђевак (који опет имају друга значења која су им приписивана), љубичица је постала омиљени мирис који су жене желеле у својим тоалетним производима. Како је ретро сада у моди, све чешће виђам дизајн модерних прозвода који је инспририсан старинским цртежима и рекламама. 

Као слика за споменар (фото извор)

Наравно, мирис по себи ни изблиза није тако једноставна категорија каквом је ми обично замишљамо. Мирис љубичица преовлађује оу овом сапуну, али сам мирисни акорд садржи много више од тога. Ту су суптилне ноте млечног јасмина, пудерастог корена ириса, мошуса, лимунове коре и шумске маховине. Баш као из бајке. :)

У кулинарству, кандирани цвет љубичиста користи се као декорација отрти и колача, али може се и самостално грицнути. За рецепт како да направите кандиране љубичице у домаћој радиности, посетите овај линк. Нисам испробала овај рецепт још увек, али сам последњих дана у сласт дегустирам ове ЛЕОНЕ пастиле са укусом љубичица.

Кандиране љубичице (фото извор)

И да, као да ми и бомбоне и сапун нису довољне, угођај допуњујем парфемом са мирисом љубичица. Видите ли ову бочицу што стидљиво вири на горњим фотографијама? То је мој пролећни избор. Пудерасто-слаткаст а опет непогрешиво нежан и свеж у исто време, парфем старе енглеске парфемске куће Пенхалигон једноставног назива Виолета, лансиран је сад већ давне 1976. али је ненаметљивом популарношћу заслужио да истрајава на тражишту до данас. Срећом! Ево једног фото гвира у Пенхлалигонов лондонски бутик, место где је све започело. Ово је дефинитивно већ убележено на мој итинерар за следећу посету Лондону!

Рај! (фото извор)

И за крај, да би уживанција била потпуна, послушајте ову Моцартову песму о љубичици у извођењу увек саврешене Елизабет Шварцкоф. И сад ми реците, да ли сте ви успели да одолите овом пролећу?

Ново у фебруару...

...а нису сапуни. Замислите! У ствари, има мало и тога. Овај фебруар је тако брзо пролетео, да ми се чини као да је јуче била Нова година. Веровали или не, чак два месеца нисам правила сапуне. У јануару сам коначно скупила неке паре за нову наруџбину базних уља и боја, и све сам ја то лепо наручила, али ми је дивна холандска пошта држала пакет у магацину читаве две недеље пре испоруке. Дакле, те две недеље плус десет дана путовања пакета до Амстердама, и ето мене у фебруару, без три сата слободног времена у континуитету за сапуњање. А када ми је време толико исецкано, не волим ни да започињем нешто јер се увек испостави да нешто у процесу превидим услед превелике растројености, и на крају завршим само још више исцрпњена и нервозна, уместо одморена и весела. И онда, питам се, чему све то?

Дакле, после овог ширег увода, хтела сам да кажем, да сам ипак направила један сапун, али не из моје стандардне линије, него нешто сасвим ново. У питању је забавни melt & pour сапун. Имала сам одређену количину сапунске базе, а не волим да ми залихе стоје предуго на лагеру, па сам одлучила да тестирам једну нову боју, нови црвени глитер, нову модлу и ново мирисно уље.

Apple Rose Glycerin Soap

Нисам успела да ухватим одблесак шљокица на фотографији, али морам да признам да сам прилично задовољна како је испао овај сапун. Био је ред да направим нешто чисто из забаве, онако care free. Много ми се допада ова модла и сигурно ћете је срести још на овом блогу. Мирис овог сапуна је диван, просто сам зажалила што сам имала сасвим мало за пробу. Комбинација јабуке и руже, и ја не могу да вам опишем колико је то свеж, а у исто време лаган и некако milky мирис. Ма прелепо!

Наша кухиња добила је новог становника током фебруара. Набавили смо Електролуксов соковник и људи моји, па ја сам тотално полудела за том нарпавом!

Све живо сам почела да цедим, и воће и поврће, и сокиће пијем сваког дана. Омиљена комбинација ми је шаргарепа-мандарина. И најбоље од свега, јесте што ја прво попијем сокић, пнако на сламчицу, па онда поједем и пулпу која ’заостане’ у машини. Њам!

Здрав напитак за ужитак :)

Да ли треба посебно да напомињем какве су ми све идеје пале на памет о могућностим употребе овог лепотана за сапуњање? После доброг пријема сапуна са бананом прошлог лета, свакакве нове свеже дивоте ће се наћи у СенМи сапунима на лето, обећавам!

Ово је наша машина, платили смо је 79 евра и мислим да се већ исплатило колико смо се сокова напили и папица најели. Свако препручујем од срца свима, ако мођете да набавите овако нешто, неће вам бити жао.

И на крају, морам да вам се похвалим да сам коначно постала поносна власница Ivadidit сета накита. Како молим? Не знате ко је Ива? Одмах испратите овај линк до његог магичног кутка чајева и уникатног handmade накита и других дивота које живот значе. Овај сет огрлица и минђуша прављен је по мојој мери, а сигурна сам да Ива уме да направи шта вам машта иште, па и лепше од тога.

Мој Покахонтас сет

И на крају, морам да признам да сам набавила још један парфем. Парфеме не купујем толико често, јер бирам само оне за којима полудим па се деси и да их сањам, те једноставно морам да их се дочепам па макар јела сува 'леба месец дана!Чешће се деси да неки парфем добијем а да ми е не свиди, па га проследим другарицама. По први пут у животу купила сам парфем на слепо. Оnline. Тотално нетипично за мене, али ме је толико заинтригирао, за сам морала. Нисам љубитељ тзв. celebrity парфема и генерално немам лепо мишљење о њима. Међутим... овај је другачији. Добро, да вас не држим више у неизвесности, реч је о првом парфему Ким Кардашијан који носи њено име. Иако она припада оној групи људи која је позната по томе што је позната, морам да признам да је овај парфем заправо, врло занимљив. Наравно, и даље се не може сврстати уз оне које излазе из куће као што је Герлан, али за то колико кошта, више је него добра куповина. Уколико сте љубитељ белих цветних парфема (гарденија, тубероза, јасмин), топло препоручујем овај. Мене дефинитивно подсећа на Амариж (иако је ово мање компликована композиција), али за 30 евра колик окошта 100 мл, мислим да је добра улог.

Фото извор

То би било то, следеће недеље стиже један сапунски пост, а припремам и видео рецензију једног сапуна који сам добила са Исланда. Шта има ново код вас?