Дневник сиромашног сапунџије

Једна од првих ствари о којима сам почела да размишљам чак и пре него што сам заправо почела да правим сапуне, јесте како ћу их паковати и како направити одговарајуће налепнице. И све то наравно, што је повољније и брже могуће. Хтела бих и да искористим ову прилику да укажем свима који мисле да ће им прављење сапуна донети инстант профит и да ето и ја зарађујем на овоме силне неке паре, да то уопште није случај и да шта више, не може бити даље од истине. А истина јесте да у сваки занат/посао/хоби морате уложити на првом месту доста новца и на другом доста времена.

Просто ми је невероватно да неко може да мисли да ја од овога нешто као, зарађујем. Написала сам и раније више пута да је прављење сапуна првенствено мој хоби. Ипак и поред тога, верујте ми да редовно добијам разноразне понуде од којекаквих компанија које би ето, врло повољно да ми понуде своје услуге. Другим речима, да ми продају (да не кажем увале) сопствену услугу/производ. Наравно, нити у једном од тих мејлова нико ме није ословио ни именом, ни са ''добар дан" ни ''боже помози''. Одмах нуде списак својих производа без наравно, икаквог објашњења одакле они та нпр. уља увозе нити које сертификате и гаранције за иста имају. Било је ту пар мејлова и од неких штампарија, а врхунац су била два мејла (са различитих извора) без икаквог текста или теме, већ само прикаченим ценовником! Заиста људи, ја не знам коме ви мислите нешто на овакав начин да продате.

Тужно јесте, али све ме то подсећа на ону нашу стару "леба без мотике".
У једном од наредних постова, писаћу детаљније о опреми и сировинама, колико шта заиста кошта, и како и где се СенМи снабдева.

Него да се вратим сада на налепнице. Елем, пошто ми је стари рачунар умро пре него што сам се преселила, са њим су у неповрат отишле и све СенМи фотографије из 2010. Из тог разлога, не могу нажалост, овде да постујем фото серијал пре и после, те ћу вам представити само оно, после. 

 Из наслова сте могли закључити отприлике какво је моје материјално стање. Не мањка мени идеја, и већ неколико месеци до у танчине осмишљавам паковања, изложбени аранжман и дизајн каталога. Ово се најчешће дешава док обављам неку другу делатност (док се возим возом до школе, или бициклом до посла или док усисавам кућу). И тако могу проћи дани и дани у тој слаткој нервози док се обриси савршене идеје полако помаљају иза облака и она у свом свом сјају, не заблиста преда мном. А онда наступи реалност. За све то ја генереално: немам времена, немам одговарајући софтвер нити знање како да га/ их кориситм и када бих га/их поседовала, нити имам довољно новца да све то лепо одштампам/купим.

Али, на муци се познају јунаци! Једино чега сам могла да се досетим јесте да направим налепнице у Microsoft Word-у. И то да их направим тако да изгледају лепо, а да простор на папиру буде што економичније искоришћен. И ево резултата:

Идеја ми је била да име сваког сапуна буде написано различитим фонтом, те сам провела сате трагајући за бесплатним фонтовима које могу да скинем са интернета. Нравно, управо у оваквим ситуацијама ступа на снагу Марфијев закон. Мислисм, све сам ја то лепо одрадила на мом PC-ју, али (пошто разуме се, немам pdf софтвер конвертор) наравно да Mac Word не подржава те моје лепе фонтове.

Моји лепи фонтови на крају су испали свакако, само не онако како сам ја то хтела. Времена је било екстермно мало, и морала сам хитно да носим фајл у штампарију, јер смо се тих дана припремали за први СенМи маркет. И рекох себи, хајде де, није то тако страшно. Све укупно, седам самолепљивих листова А4 формата са сјајним финишем, по 20 појединачних етикета на сваком листу, све заједно - 15 еврића.

Куда иде ова Европа... Мада, нисам сигурна ни да је у Србији јефтиније. Све у свему, крајњи реултат није уопште лош.

Та-да!

kkkkk

Да стекнете утисак о величини:

Наравно, овом авантуром са налепницама, претходило је једно друго истраживање: како најефикасније запаковати сапун, тако да он презентује СенМи као бренд? А да не буде скупо, недоступно, претешко, итд... Тренутно решење којег се држим јесте пластична фолија. Купује се на табак, те сам сама морала да премерим шлајфне и сецкам (опет) на комадиће. Ово је убедљиво најнезанимљивији (макар мени) део овог хобија. Имала сам срећу да ми је некако баш у то време, мама била у посети, те је онда у том смислу, одрадила највећи део посла (што би отпирлике било, паковање око 200 сапуна).

негде на пола пута...

За време које смо провеле сецкајући и пакујући сапуне, могле смо да направимо још 10 кила различитих нових сапуна. То је био мој избор. Једноставно, ја нећу да дозволим да нешто што ја правим и знам каквог је квалитета, буде фушерски упаковано због 10 евра моје уштеде. Нећу. Радије ћу се одрећи две кафе. Дубоко сам убеђена да сваки производ треба да апелује на више чула. Такође, верујем да сјајно паковање и презентација доприносе свеукупном квалитету производа и бренда, мада искрено верујем да лепо паковање не може у исти мах и надоместити кавалитет оног што је унутра. Јер, свакога можете једном да преварите, али не и два пута.

И за крај, ево једне фотографије финалног производа (за сада). Настављам да напредујем. Сваког дана, у сваком погледу...