Вести из несвести

Од када сам започела овај блог, добијам понекад занимљиве мејлове, али углавном би већина пошиљалаца нешто да ми прода. Најчешће стратегије које употребљавају, описала сам овде. Генерално, уопште ми није јасно како ме ти људи пронађу? Да ли куцају у гуглу 'природна козметика' или 'сапун' или некако другачије? Да ли им се очи зацакле док мисле како ме потенцијално могу изманипулисати да помислим да купим неки њихов производ? Да ли стварно мисле да сам толики дудук (да не кажем сад нешто горе)? Све ми се више чини да озбиљно тако и мисле, што самим тим повлачи да се нису потрудили да заправо прочитају ниједан пост са блога.

Добијем ја тако негде у јануару још једну 'понуду'. Јасно ми је колико је сати, чим ме неко у мејлу директно послатом мени, није ословио именом. Ови су макар били културни. Стекла сам утисак да тај који је писао мејл, има бар неку школу завршену. Дакле, нуде они мени веома повољно, екстракован (читај - мацерат) цвет невена у сунцокретовом уљу. Са њихових плантажа, ето, неђубрено. Нуде чак и узорак да пошаљу. Цена, ситница - 600 динара по литри, а нуде и могућност снижења за веће количине. Морам признати да је овај мејл напредак у односу на оно што углавном добијам. Међутим, људи превиђају једну слоновску ситницу, а то је да нисмо баш сви на овом свету расли на банани, нисти смо сви слепи поклоници капиталистичке потрошачке маније.
Мислим, ја сам одрасла у неко време кад баш и није било компјутера и мобилних телефона, где је свако у породици умео да својим рукама направи нешто. Од џемпера, па и до читаве куће. А то стварно није било тако далеко јер ја сада имам 28 година. Мислим, немојте погрешно да ме схватите, нисам ја сада неки тип хипи горштака, и ја свакодневно користим благодети цивилизацијских технолошких достигнћа. Али ипак, све и да останем без iPhone-a, компјутера, кола и стерео уређаја, ипак бих већину ствари које ми требају за живот, била у стању сама да направим. Овде једино могу да изузмем наочаре и ципеле. Питам се  шта је у очима данашње популације која усхићеност види само у индустријски штанцованим стварима? Где је нестао кутак за лепоту у нашим очима? Када смо заборавили да уживамо у процесу стварања нечег посебног?

Фото извор

Има још доста ствари које ја сама правим и у њима уживам. Потрудићу се да их поделим са вама, те се немојте изненадити ако у будуће наиђете на неки soap free пост. Овај мејл са понудом невеновог уља који сам добила, само ме је по ко зна који пут уверио да стечено знање треба делити и умножавати. То је нека врста добре карме.
Очекујте за пар дана пост о томе како сами да направите мацерат невена и за шта се све може употребити.