Green Dew

Баш сам се запитала зашто до сада нисам направила ниједан пост о овом сапуну. Посебно сам везана за Green Dew и временом сам открила да он има најнеобичнију публику од свих мојих осталих сапуна.
Идеја за одређени сапун некада настане тако што у глави већ имам осмишљен дизајн и рецептуру, па се онда бацим у потрагу за одговарајућим мирисним уњем. Некада је управо обратно, прво откријем неко неодољиво мирисно уље, и онда проводим недеље и месеце осмишљавајући дизајн сапуна који би уз њега ишао.

Мој омиљени дистрибутер уља и бутера, увек убаци у пакет једно мирисно уље изненађења. Некад ми се то изненађење не допадне уопште, а некада ме распамети. У овом случају, мирис је био пун погодак. Дуго сам размишљала о дизајну, и закључила сам да нешто мора да буде зелено. Мирис ме је страшно подсећао на јутарњу планинску росу, и на неколико лета која сам давно провела на Тари сакупљајући лековите травке.
Ок, наравно, ово уље није лековито, али као што то увек бива са мирисима са којима се сусрећемо током живота, увек их, хтели то или не, свесно или подсвесно, повезујемо са одређеним људима, ситуацијам и доживљајима, који уткани у слике и боје, на тај начин заувек остају у нашем сећању.
Ово је била прва верзија Green Dew сапуна.

Рецепт за комбинацју базних уља био је мој омиљени у 2011. и уопште, један од најомиљенијих до сада. Имала сам само николико комада овога сапуна, и последњи је отишао у Soap Travel пакетку. Одабрала га је Дениз из Briny Bar Soap Company, и њен пост као и неколико дивних фотографија Green Dew сапуна можете погледати овде.

У време наредне туре, негде прошлог маја, већ сам имала моју дрвену модлу, па сам направила већу туру и изменила дизајн. Планирала сам опет бело-зелени контарст, али у измењеном контескту. Бела баш није успела, али сам се зато прилично добро истренирала да на време опазим ексцентричност TiO2 и сходно томе прилагодим поступак за убудуће.

За трећу туру, одлучила сам да опет променим дизајн. Комбинација пастелно плаве, зелене и беж боје.

Поменух горе необичну публику. Примећујем временом, како одређени типови купаца обично иду уз одређене типове сапуна. Green Dew није изгледом наметљив, и уопште, некако се не препоручује на први поглед. Он дефинитивно никада није избор оних купаца који су заинтересовани да купе handmade сапун као поклон, али га готово никада неће купити за себе саме. Међутим, ко се заинтересује на први њух и једном га проба, увек али, увек се врати по још. Неколико девојака ми је рекло како им је то омиљени сапун, и увек га купују искључиво за себе. Испробавају и остале, узимају и поклањају, али Green Dew увек описују као 'њихов' сапун. Милим, разумем ја то. Поред формуле која обилује богатим, кремастим мехурићима, овај мирис просто процвета временом, и развија се на посебан начин у додиру са водом. Пробала сам га лично и у креми, али могу посведочити да доживљај није исти. Изгледа да коминација бутера и уља, као и процес сазревања, дефинитивно измене структуру молекула овог мирисног уља на сасвим посебан начин.


Мислим да ћу опет променити дизајн. Нешто ми не да мира. И даље трагам за том савршеном сликом из сећања на мирис јутарње росе на Тари.