Када сам била мала, једно време смо живели код баке и деке у Браће Јерковић насељу. Моја бака је увек имала неколико саксија афричких љубичица на кухињском креденцу, тик до транзисотра, које је редовно одржавала, а оне су за узврат, цветале у обиљу. Да ли због сунца, воде, пажње или музике, не знам. Касније смо су се бака и дека одселили, али љубичице нису преживеле. Да ли из туге, или из протеста, једноставо су венуле док није пресахао живот до из последњег чупавог листића. Остале су само земљане саксије у којима се, ако се не варам, више никада ниједно цвеће није примило.
Пар година након тога још увек сам виђала по који изданак шумских љубиччица у дворишту татине куће, али су и оне једног пролећа једноставно престале да се појављују. Цвеће код нас у стану једноставно није желело да борави, тако да смо мама и ја наставиле да купујемо цвеће на пијаци. Пар недеља после мимоза, увек би се негде у кући појавио букетић љубичица или ђурђевка. Ваљда су због тога до дан-данс мени букетићи ових деликатних цветића остали синоним за пролеће.
Последњих недеља од како је званично прлоглашен почетак пролећа, ухватила сам себе да све чешће размишљам о љубичицама. Можда поготово због тога што је ево, и док ове редове пишем, напољу и даље минус. Дође пролеће, овде и Ускрс прође, али ја и даље носим перјану јакну и вунену капу. И тако ја замишљам букете љубичица, док напољу само што снег није западао. Слика коју тешко могу да помирим са пролећем на било којој хемисфери.
Холандија је кад је цвеће у питању, једна веома тужна земља. Суморна је чињеница да у земљи која је малтене синоним за цвеће, а поготово лале, цвеће једноставно не мирише. Кажу да је то због климе и састава тла, али мени то не пружа ама баш никакву утеху. Замислите да купите букет прелепог цвећа које једноставно нема никакав мирис. Та зар то није тужно?
На временске прилике не могу да утичем, па сам од тога дигла руке. Не могу ни на цветне прилике да утичем, али сам одлучила да призовем мирисне слике детињства макар у сапуну.
Не знам како ми раније није пало на памет да направим сапун са мирисом љубичица. Пошто нисам сапуњала месеца дана, ову сам туру направила баш што би рекли, за своју душу. Рецепт је онако, помало декадентан, са 10 % ши бутера. Као боју користила сам чак три пигмента, јер је ултраљубичасти пигмент непредвидив и веома озлоглашен. Никада не знате како ће да се понаша у сапну. Висока ПХ вредност и преграјавање неретко измене боју, па можете завршити са било којом нијансом у спектру плааво-љубичасте до сиве. Верујте, ми научила сам лекцију на тежи начин. Пошто је ово мала, декадентна и сасвим приватна тура, користила сма четвртасту модлу за којом посежем када желим нешто некомпликовано. То наравно не значи да не размишљам о дизајну уопште. Напротив. То само значи да ми је основна идеја другачија.
Будући да мислим да су сапуни са равном површином досадни, овде је она остала мало заталасана, таман толико да се честице златног глитера и плаве јојобине перлице комотно угнезде.
Викторијанска реклама за парфем са мирисом љубичица (фото извор)
У Енглеској је још од викторијанске ере, мирис љубичица у тоалетним производима веома популаран, а сам цвет постаје синоним за верност и чистоту, како телесну самим тим и моралну. Није ни чудо што је све већи број жена желео да мирише на њих. Уз ружу и ђурђевак (који опет имају друга значења која су им приписивана), љубичица је постала омиљени мирис који су жене желеле у својим тоалетним производима. Како је ретро сада у моди, све чешће виђам дизајн модерних прозвода који је инспририсан старинским цртежима и рекламама.
Наравно, мирис по себи ни изблиза није тако једноставна категорија каквом је ми обично замишљамо. Мирис љубичица преовлађује оу овом сапуну, али сам мирисни акорд садржи много више од тога. Ту су суптилне ноте млечног јасмина, пудерастог корена ириса, мошуса, лимунове коре и шумске маховине. Баш као из бајке. :)
У кулинарству, кандирани цвет љубичиста користи се као декорација отрти и колача, али може се и самостално грицнути. За рецепт како да направите кандиране љубичице у домаћој радиности, посетите овај линк. Нисам испробала овај рецепт још увек, али сам последњих дана у сласт дегустирам ове ЛЕОНЕ пастиле са укусом љубичица.
И да, као да ми и бомбоне и сапун нису довољне, угођај допуњујем парфемом са мирисом љубичица. Видите ли ову бочицу што стидљиво вири на горњим фотографијама? То је мој пролећни избор. Пудерасто-слаткаст а опет непогрешиво нежан и свеж у исто време, парфем старе енглеске парфемске куће Пенхалигон једноставног назива Виолета, лансиран је сад већ давне 1976. али је ненаметљивом популарношћу заслужио да истрајава на тражишту до данас. Срећом! Ево једног фото гвира у Пенхлалигонов лондонски бутик, место где је све започело. Ово је дефинитивно већ убележено на мој итинерар за следећу посету Лондону!
И за крај, да би уживанција била потпуна, послушајте ову Моцартову песму о љубичици у извођењу увек саврешене Елизабет Шварцкоф. И сад ми реците, да ли сте ви успели да одолите овом пролећу?
