Србија из снова

Чини ми се као да се одиграло давно. Или у сну. Нисам се нешто претерано радовала, јер толико дуго нисам била, да ми се чини као да сам тамо живела нечији туђи живот, а не свој. Толико је све другачије. Пријатељи су били више узбуђени због мене и чињенице да ћу провести недељу дана на мрачној страни. Кажу, Србија им некако делује егзотично. Питају ме да ли је ствaaарно истина да се још увек виде трагови бомбардовања? Или, како то да кад идеш у банку, мораш да чекаш на ред? Или, да ли је стварно истина да ми једемо месо свaког дана и за сваки оброк. Интересују се када ће у Србију доћи демократија и како је било живети за време Милошевића. Врло брзо сам схватила да ни на једно питање о Србији није једноставно одговорити. Све је тако замршено, и политизовано и субјективно, да се мени чини сасвим немогуће дати потпуно једноставан, одговор. Временом сам престала и да се трудим. Осим у неким осебним приликама, углавном одговорим уопштено, или се насмејем и кажем да не би разумели. Морали би прво малосами да искусе свакодневни живот.
Мада, ипак стоји чињеница да ја нисам неки типичан примерак Србенде. Не навијам за реперезентацију, не читам новине и не гледам телевизију, не интересују ме туђа посла, а успешно сам се излечила од бесомучног кукања и зависти, које су чини ми се крунски драгуљи српског менталитета. Знате оно кад кажу српска посла? Није то бадава.

Међутим, ситуација ће се убрзо променити, а све је почело овако...

Прво што сам урадила кад сам купила карту, јесте да сам писала Лалици да је питам има ли шансе да се нека од радионица одржава у периоду док будем била у Србији. Толико дуго пратим њене кулинарске чаролије, и стидљиво испорбавам и сама рецепте који никада нису оманули, да сам једноставно морала некако да уграбим прилику да умесим нешто и под надзором саме мајсторице. Како то обично бива, једна одлична идеја је сјајно тло за џикљање још бољих. Шта би било боље него да поведем одабрано женско друштво. Тако сам позвала и моју Тијану да ми се придружи.

У међувремену, интересовање у мојој ближој околини за мој пут све је више расло, а након првих размењених мејлова са Невеном, одабира менија и потврде доласка, одједном сам и ја почела да се радујем. Ваљда сам била узбуђена и речита, да се то пренело и на друге. И тако ми се на пар дана пред полазак, придружила Флор. Знатижеља за авантуром и корачањем на непознатом тлу учиниле су своје.

Било је и мало панике пред полазак. Сазнале смо за поплаве, али ја сам била у фазону, нема шта нисмо преживели до сада, не знам зашто бих се сада плашила. Али добро, разумем ја да је неком које одрастао у европској Европи, није ни на крај памети да замишља ратове, бомбе и слично. Арсенал катаклизми резервисан је ваљда, искључиво за филмско платно. Но добро, пар фришких  фотографија из сунчаног Београда, развејале су све недоумице. И кренусмо.

Ја сам дошла дан раније, а те недеље 25. маја, Тића и ја смо покупиле Флор на аеророму и запутиле се до Бачког Петровца. Дан - божанствен, крајолик дуж пута - измаштан, а узбуђење у колима расте као пред излазак на сцену, јер знамо да ћемо бити део нечег посебног и сасвим јединственог.

Лалица нас је дочекала са осмехом као да јој долазе стари пријатељи. А нама први пут. И кад нас је увела у магичну кухињу, ја нисам могла да верујем да сада и сама заиста стојим ту и да је све око мене стварно, и да су све оне фотке у које сам буљила преко екрана потпуно аутентичне. И баш ми је некако мило око срца било што нисам сама и што радост делим са пријатељицама.

Одмах смо почеле да чаврљамо успут бирајући мама Миличине кецеље. Док нас је Невена корак по корак упућивала у тајне кантонске кухиње, пијуцкале смо домаћу ледену лимунаду од јагода, кикотале се и причале о свему и свачему, као да се знамо одвајкада.

Засукале смо рукаве и озбиљно се бациле на мешење теста за ваљушке и сецкања поврћа за надев. Успут смо на смену мало чапкале и вишње из дворишта, директно са дрвета. Као клинке. Заиста, мислим да сам тако слатко чапкала воће пре једно двадесет година. После тога су почели да ми говоре како то није лепо, и не ваља... Можете мислити колико сам се радовала сада кад сам имала carte blanche.

Сати су нам пролетели. Прво у кухињи, а после у дворитшу док смо заслужено клопале својих руку дело. Много смо уживале, па се нисмо хватале за фото апарате, тако да је Лалица била фотограф и све фото записе које видите овде, њено су власништво.
Повратак за Београд прошао је као у сну. Препричавале смо детаље радионице једна другој, као да нисмо заједно биле све време. Попиле смо кафу на Петроварадину и вратиле се старим путем да комплетирамо угођај. Осмех нам није силазио са лица. Флор је рекла да није могла лепше успомене да понесе из Србије. И стварно, сва места која смо обишли у наредних неколико дана, бледе у односу на поподне које смо провела заједно кувајући и дружећи се у Бачком Петровцу.

Ако и ви желите да проведете незабораван дан са пријатељима, или сами и упознате људе из неке другачије приче, једне другачије Србије, погледајте Фејсбук страну Лалицине куварске радионице. А ако и ви припадате малом али одабраном друштву гастронома, љубитеља живота и уживанција у малим стварима, посетите и старницу Гозба где су се Лалица и Мали Ив удружиле на једном сјајном и јединственом подухвату.

На крају желим да се још једном захвалим Невени, Тијани и Флор што смо зајендо поделиле један савршени дан.


www.hlebilale.blogspot.com
www.kuvarskeradionice.com

© All Photos Copyright Nevena Zelunka Cvijetić

   

Чатни од сувог воћа

Док седим за компјутером куцајући овај пост, просто не могу да верујем да су ми сви викенди у протеклих шест недеља били слепљени за радне недеље, тј. сви су ми викенди били радни. Када људи почну да се опуштају и полако плове у претпразнично лудило, певачима заправо почиње најинтензивнији радни период. Поред осам концерата и бог-зна--колико сати проба поред посла и наставе, просто не могу да се начудим и сама како сам све успела да преживим на ногама и при том останем здрава. И наравно, баш како Марфи налаже, деси се ту још и да ми цркне телефон, а компјутер већ озбиљно трокира у самртном ропцу. Сад знате што ме није било оволико неочекивано дуго онлајн. Једноставно, нисам имала времена да дишем нити услова да обзнаним да сам жива, па макар преко Фејсбука или Инстаграма.

Када сам у новембру писала о сезонском сапуну Delicious, поменула сам како сам правила скјаћата-фокаћа хлеб по Невенином рецепту, као и да сам зготовила један нови рецетп. Утисци су позитивни, па овог пута уместо сапуна, ево једног занимљивог, укусног а лако за направити рецепта.

Састојци

Не знам која би реч на српском најбоље описала чатни, јер ипак је поступак припреме посебан, те га не могу назвати џем. Ако знате за неки бољи термин, јавите да појаснимо ситуацију.

Како је Холандија земља људи опседнутих сиром, овај чатни је првенствено намењен као пратилац дегустацији сирева, али наравно није ограничена на њих.

Потребно:

200 гр сувих кајсја
200 гр сувих смокви
100 гр грожђице
100 гр смеђег шећера
2 чена белог лука
aфена кашичица карија
150 мл воде
125 мл сирћета
дубља шерпа од нерђајућег челика
2-3 чисте и суве тегле (или неколико мањих уколико планирате да поклоните део)

Поступак припреме:

Исецкајте на танке тракице суве кајсије и смокве. Одстраните петељке. Бели лук очистите и здробите. Сједините све састојке и кувајте на тихој ватри око 20 минута мешајући повременто. Будите пажљиви и не дозволите да сва течност испари, јер ће шећер почети да гори. Уколико увидите да ће течност испарити пре него што се шећер карамелизовао, додајте још мало воде. Густина коју желите је отрпилике густина џема, да смеша може без проблема да се намаже на хлеб.

Када сте завршили са кувањем, још врућу смешу кашиком сипајте у тегле. Оставите тегле отворене док се чатни не охлади затим их затворите. Препоручљиво је чатни држати у фрижидеру или на хладном и тамном месту. Рок трајања је око три месеца.

Дегустација:

Овај воћни чатни идеално се слаже са плавим сиром, или неким веома, веома старим (2 до 3 године) козјим качкаваљем. Исеците већи багет или земичку, одозго пложите кришку плавог сира 3-4 мм дебљине и једну кафену кашичицу чатнија. Уз чашу расхлађеног шардонеа, направили сте идеално послужење за госте или соло уживанцију. Мада, овај чатни можете јести и као слатко, уз чашу воде, ако нисте љубитељ плавих и јаких сирева.

Уживајте и обавезно ми јавите утиске ако испорбате овај рецетп!

Нови празнични сапун - Delicious

Ово је већ трећу пут у току протекле недеље да седам да напишем овај пост. Није да сам имала неку ауторксу кризу, већ је у питању била тотална блокада. Седим, буљим у екран, а у глави ми откуцавају секунде, јер знам да имам само xyz минута, док у глави већ чекирам to do листу, шта ме чека следеће да завршим, коме неодложни мејл да откуцам, шта да пазарим, коју музику морам да научим под хитно... и тако прођу ти минути, а ја урадила ништа нисам, а стрес се само наталожио. Обећала сам себи да ћу недељу посветити неким активностима које су потпуно невезане за све што је хитно и неодложно. И та Бахова кантата и Берлиоз могу да сачекају до сутра, ја данас морам да урадим нешто лепо за себе и своје ближње.

И није лоше испало, мало сам читала, мало гњавила мачора, направила по први пут фокаћу по Невенином рецепту, пустила Дина Дворника да пева у позадини, едитовала фотографије за овај и наредни пост, и испробала један нови за сад тајни рецепт. Треба да дегустирам резултате за који дан, па ако будем задовољна, ето ме одмах да поделим радост са вама.

јесен-зима 2013

Уради сам - невеново уље

Одавно се спремам на напишем овај пост, а у последње време сам чула како људи доста помињу невеново уље. Мислим да се продаје за превише новца у односу на то шта је заправо у питању, па вам препоручујем да га направите сами. Ретко кад ћете наићи на овако једноставан пројекат. Невеново уље се понекада налази и под именом мацерат што указује на начин припреме, тј. потапање у уљу, најједноставније речено.

За овај рецепт не постоје ригидне мере. Лично полазим увек од тога коју количин сушених латица невена имам. Према томе одредим величину тегле коју ћу користити, и колико ћу уља употребити. Мацерирање се може вршити у сваком уљу, међутим не би било згорег да приликом избора, имате пар ставки у виду.

У Холандије се невен зове златни цвет

Прво, за какву ћете апликацију користити уље? Друго у којем временском периоду цените да ћете направљену количину искористити.

Уколико планирате да правите препарате за негу коже, препоручујем вам неко лаганије уље, нпр. бадемово или хладно цеђено сусамово уље. Уколико желите да правите сапун, онда је хладно цеђено маслиново уље најбољи избор. Не бих препоручила маслиново уље за препарате (креме, мелеме) који иду директно на кожу, јер се врло тешко упија и може бити комедогено. С друге стране, ако планирате да направите већу количину мацерата, онда је добро користити маслиново због његове стабилности. Мацерат ће вам остати дуже свеж. Неминовно је да ће уље кад-тад ужегнути, чак и у најбољим могућим условима, али око годину дана би требало да сте сигурни.

Не бих вам саветовала да користите зејтин нити било које друго рафинисано уље, јер кад већ ово правите, желећете да упарите добробити уља са исцелитељским својствима невена.

За DIYмацерат невена, потребно је:

• прегршт сушених латица невена
• две чисте и суве тегле
• уље по избору
• газа или мала цедиљка
• етикете и фломастер 

Поступак:

Иако имате чисту теглу, ипак је додатно стерилишите памучним туфером намоченим у алкохол или комовицу. Оставите десетак минута отворену теглу да се добро осуши. Оперите и осушите руке пре него што додирнете невен.

Опрема

У остворену теглу ставите прегршт латица невена. Напуните теглу до врха, али није потребно набијати силом латице. Дакле, до врха, али не претерујте.

Овде морам да вам скренем пажњу да сам у Србији до сада ретко виђала да се продају само сушене латице. Обично је ту у питању читав суви цвет, па ћете можда морати да га мало очупкате или истребите. Погледајте разлику:

Лево - невен купљен у Београду, десно - невен купљен у Холандији

Једном сам правила мацерат са овако, мало нечистим невеновим латицама, и испао је малтене црвене боје, док мацерат само од латица, увек треба да испадне златно жуте боје, поготово ако се мацерира у маслиновом уљу.
Нисам сигурна да ли ова чињеница има неког крајњег резулата по питању лековитости, али нисте пицајзла, не морате да га требите.

Да се вратимо на поступак. Када сте једном напунили теглу, прелијте је одабраним уљем. Потрудите се да све латице буду у потпуности потопљене у уљу.

Овде сам користила бадемово уље

Након што сте напунили теглу уље, напишите на етикети садржај и датум и залепите је на теглу.

Добро затворите теглу и оставите је на сунчаном месту месец дана. Сваких дан-два је лагано протресите, али без отварања. Волим да оставим моју теглу на полици у кухињи да никад не заборавим да је да треба да је протресем, а и и изгледа скроз country chic декоративно.

Након месеца дана, ваш мацерат је спреман. Приметићете да су се латице невена добро натопиле уљем и пале на дно тегле. Припремите вашу другу теглу на исти начин као и прву. Тегле са херметичким затварањем су добар избор, јер нећете морати да бринете да ли ће влага продрти у ваше златно благо.

Након што сте припремили другу теглу, ставите газу или малу дедиљку на отвор и процедите мацерат. Латице можете додатно притиснути леђима кашике да се исцеди и последња кап лековитих твари. Искоришћене латице одбаците, немојте их два пут користити. Ако правите сапун, можете додати мало латица за нежни пилинг. Ово наравно важи само под условом да сапун правите одмах пошто сте исцедили уље. Немојте их држати неискоришћеним данима/недељама/месецима!

Затворите теглу и обележите новом, чистом етикетом.

Ако планирате да овај мацерат користите у току дужег времена, није згорег запаковати га у флашицу, како би приликом сваког отварања била смањена могућност контакта са влагом.

Мој мацерат углавном искористим у року од пар недеља јер не волим да правим велике туре, више волим да увек имам свеж мацерат при руци. На горњој фотографији је мацерат у уљу слатког бадема које сам користила прошлог лета као уље за негу тела. На доњој слици је мацерат у невеновом уљу, јеш не непроцеђен, који сам правила летос. Нису ми нешто успеле фотографије процеђеног па не могу сада да вам покажем, едитоваћу пост кад будем направила неке упутније, али ипак нисам одолела да убацим ову фотографију, то ми јеједна од омиљених у последњих пар месеци.

У принципу, мацерат у маслиновом уљу би требало да се одржи око годину дана, а у бадемовом, сусамовом, ораховом око шест месеци. Кад се једном ужегне, баците га обвавезно, немојте наставити са коришћењем. Боље је направити нову туру, зар не?

Ово је рецепт за спорији процес, али ако баш немате времена или услова, погледајте како је Гоца описала како добити мацерат брже, кувањем на пари.

Савет плус: ја волим да додам пар капи витамина Е у мој мацерат; као антиоксиданс, оно ће још мало успорити процес ужегнућа.

***
Шта све можете направити од мацерата невена? Ево пар идеја из СенМи архиве рецепата:

• Сапун - серијал: пост 1, пост 2, пост 3
• Вишенаменски регенератор
• Уљани пилинг за тело

#Инспирација - Capri Olivo

Други по реду пост у серијалу #Инспирација посвећен је једној невероватно креативној дами која живи у Ваљеву. Већ сам поменула мој паперјасти поклончић из размене са Ивом.
Идеја је била да се упознамо овог лета и лично што сам веома желела, али нажалост животне околности су спречиле мој долазак Србију ове године. Ни мајка ме рођена није видела.

Понекад ме питају колеге одавде да ли пратим шта се дешава у Србији. Никако не знам како бих и сама себи одговорила на ово питање - и пратим и не пратим. Имала сам прошле године на телефону апликацију једних српских дневних новина. После две недеље скапирала сам да се сваки пут кад погледам листу чланака, штрецнем, намршитм, разневеселим, и скоро читавог дана  размишњам о томе зашто код нас наизглед никад ништа не може да буде добро. Ниједан наслов не може да буде о нечему лепом, само нас стрељају некаквим шокантним и провокативним вестима, аферама, малверзацијама, разоткривањима, проневерама, зблобним трачевима...  Апликација је врло брзо завришила у електронској канти, а након тога месецима нисам читала ниједне новине. Требало ми је времена да се опоравим. У последњих годину дана, отприлике два пут месечно прелистам онлајн Политику, али и ту се скоро сваки пут разочарам када видим колико јетких и злобних коментара има упућених на рачун људи који се труде да направе нешто боље од себе и лепше за људе око себе. Да не говорим о томе да ми ниједан коментар потписан именом и презименом није објављен, а да им и већина текстова није ни лекторисана - чињеница коју сматрам скандалозном за новине које претендују да буду културни бастион региона.
И помислим онда, када би човек само пратио о чему српски медији извештавају, закључио би да се у Србији заиста никад ништа лепо и добро не дешава. Али када би пратио неколико српских блогова, помислио би да су сви у Србији овако спектакуларно талентовани, маштовити, креативни и фантастични. Те блогове ја пратим.

Без филтера, без дигиталне обраде - савршено природно светло

У овом посту предстваљам вам нови сапун који је посвећен Иви креативном творцу блога Ivadidit.

#Инспирација - Capri Olivo

Иви се допао Green Dew, цветно-биљна комбинацију која подсећа на савршен сунчан дан испуњен смехом пријатеља, добром клопом и расхлађеним вином. Или бар мене на то посдећа с обзиром на то да помало чезнем за таквим тренуцима.
Рекла је и да воли пастелно зелену и млечно белу боју и природни look.

Мени су наравно, одмах почеле да дивљају идеје, и тешко ми је било да се ограничим и зауставим у маштању и смишљању нових пројеката. И при том се не заустављам само на мирису, облику, дизајну и визуелној презенатцији, већ трагам и даље смишљам и усклађујем нове формуле, прилагођавам процес рада и то све заједно резултира једним потпуно новим сапуном. Јесте, сапун је скроз на скроз нов! Поред стандардих уља која волим, овог пута додала сам и уље макадамије. Уствари, уље ораха макадамије.

Бисерна поља

Дизајн је сведен, а опет разигран и непредвидив. Зелене и беле шаре преплићу се са  пастелно жутом, а горња површина је посута белим перлицама јојобиног воска да подесћају на расуте бисере. И читава слика одговара мирисној композицији - ноте свеже цеђеног греjпа, лотосовог цвета и лишћа маслиновог дрвета подржане јасмином, ружом и мимозом заокружене мрвицом тамјана. Читав резултат је невероватно освежавајућ и тотално spa like. 

Фоткање у башти последњег летњег дана 2013.

Имала сам неколико имена на памети, али сам се одлучила за једно право морско. Можда зато што ми посета Каприју стоји на листи жеља за ’урадићу једног дана’. Можда зато што за то једном већ имам смишљен lookbook - беле капри панталонице, mint green нијанса лака на ноктима, мачкасте наочаре, боса стопала и Ivadidit огрлица.

Хармонија :)

Уради сам - гланц за ципеле

Како се дан мог последњег испита неумитно приближава, тако и ја неумитно постајем све више и више шворц. Пошто тешком муком уштеђени еври морају да се усмере на горуће потрепштине као што су пробе са пијанистима и штампање програма, тако ја у сваком другом погледу једва преживљавам овај месец. Назнаке пролећа које смо имали пар дана претпрошле недеље, нису нажалост потрајале, и налазимо се опет дан за даном на око 11 степени Целзијуса и апсолутно незаобилазном кишом.

Дакле, после недељу дана 'луфтирања' у мокасинама, ето мене поново у чизмама. Чизме се овде ужасно брзо рабе, и оне које би ми у Београду потрајале деценију, овде једва прегурају три године. Није ни чудо када се у просеку осам месеци из чизама једноставно не излази. 

За викенд је било неопходно очистити и нахранити моје нове кожне чизмице, али ме је чекало непријатно изненађење у виду празне кутије ималина.  Никад нећу разумети тај мушки фазон да када нешто истроше, врате потпуно празно паковање уредно на место. О чему се ту ради, појма немам, али ме наравно ужасно иритира. Тако је било и у суботу.

И шта сам друго могла да урадим него сама да направим средство за негу кожне обуће од материјала који ми је био при руци. Овај гланц се показао делотворним, па стога делим рецепт овде са вама.

Састојци:

15 гр пчелињег воска

15 гр какао бутера

55 гр маслиновог уља

Материјал:

1 ватростална посуда

или једна пластична мерица са изливником

кухињска вага

1 кашичица

1 шерпица *

1 маља теглица (чиста) запремине 100 мл

* само у случају ако користите ватросталну посуду а немате миркоталасну пећницу

Поступак:

У ватросталној посуди заједно одмерити све састојке. Истопити или на пари у шерпици или у микроталасно ј пећници у размацима од по 40 секунди. Када су се сви састојци истопили, промешати кашичицом и сипати у теглицу. Оставити око пола сата непоклопљену теглицу док се маса не охлади. Одлучила сам да искористим ову металну кутијицу за мој гланц, јер нема потребе гомилати амбалажу кад ионако служи истој сврси, тако да ако имате стару кутијицу од масти за ципеле, добро је обришите/оперите и осушите, и слободно је искористите. Време припреме је све заједно око 10 минута, плус око пола сата чекања док се мааст не стегне.

Рециклирам вредно...

Утисци:

Ова маст - гланц нема никакву боју, што је у предности јер је могу користити за све кожне ципеле. Врло се лако наноси и размазује (наравно, на чисте и суве ципеле), тако да ту није било никаквих проблема. Ципеле сам оставила преко ноћи и до јутра су фино упиле сву масноћу. Чини ми се да је боја коже постала за нијансу тамније, али верујем да ће опет избледети након неколико дана ношења на сунцу (дај Боже!) и ваздуху. Као и већина разноразних масти за ципеле, ни ова не прижа неки супер сјај, тако да није згорег испраскати ципеле неким додатним сјајем после уколико желите.

Чизмице пре гланцања

Наравно, јасно ми је да је овај препарат вероватно помало скуп због учешћа какао бутера, али опет толико ће дуго трајати, да мислим да на крају и не испадне нешто скупље. У сваком случају, ако сте шворц немате ималина а материјала имате при руци, искористите прилику.

Чизмице 24 сата након гланцања

Пролећне варијације

Када сам била мала, једно време смо живели код баке и деке у Браће Јерковић насељу. Моја бака је увек имала неколико саксија афричких љубичица на кухињском креденцу, тик до транзисотра, које је редовно одржавала, а оне су за узврат, цветале у обиљу. Да ли због сунца, воде, пажње или музике, не знам. Касније смо су се бака и дека одселили, али љубичице нису преживеле. Да ли из туге, или из протеста, једноставо су венуле док није пресахао живот до из последњег чупавог листића. Остале су само земљане саксије у којима се, ако се не варам, више никада ниједно цвеће није примило.

Афричке љубичице (фото извор)

Пар година након тога још увек сам виђала по који изданак шумских љубиччица у дворишту татине куће, али су и оне једног пролећа једноставно престале да се појављују. Цвеће код нас у стану једноставно није желело да борави, тако да смо мама и ја наставиле да купујемо цвеће на пијаци. Пар недеља после мимоза, увек би се негде у кући појавио букетић љубичица или ђурђевка. Ваљда су због тога до дан-данс мени букетићи ових деликатних цветића остали синоним за пролеће.

Шумске љубичице и ђурђевак (фото извор)

Последњих недеља од како је званично прлоглашен почетак пролећа, ухватила сам себе да све чешће размишљам о љубичицама. Можда поготово због тога што је ево, и док ове редове пишем, напољу и даље минус. Дође пролеће, овде и Ускрс прође, али ја и даље носим перјану јакну и вунену капу. И тако ја замишљам букете љубичица, док напољу само што снег није западао. Слика коју тешко могу да помирим са пролећем на било којој хемисфери.

Холандија је кад је цвеће у питању, једна веома тужна земља. Суморна је чињеница да у земљи која је малтене синоним за цвеће, а поготово лале, цвеће једноставно не мирише. Кажу да је то због климе и састава тла, али мени то не пружа ама баш никакву утеху. Замислите да купите букет прелепог цвећа које једноставно нема никакав мирис. Та зар то није тужно?
На временске прилике не могу да утичем, па сам од тога дигла руке. Не могу ни на цветне прилике да утичем, али сам одлучила да призовем мирисне слике детињства макар у сапуну.

Не знам како ми раније није пало на памет да направим сапун са мирисом љубичица. Пошто нисам сапуњала месеца дана, ову сам туру направила баш што би рекли, за своју душу. Рецепт је онако, помало декадентан, са 10 % ши бутера. Као боју користила сам чак три пигмента, јер је ултраљубичасти пигмент непредвидив и веома озлоглашен. Никада не знате како ће да се понаша у сапну. Висока ПХ вредност и преграјавање неретко измене боју, па можете завршити са било којом нијансом у спектру плааво-љубичасте до сиве. Верујте, ми научила сам лекцију на тежи начин. Пошто је ово мала, декадентна и сасвим приватна тура, користила сма четвртасту модлу за којом посежем када желим нешто некомпликовано. То наравно не значи да не размишљам о дизајну уопште. Напротив. То само значи да ми је основна идеја другачија.
Будући да мислим да су сапуни са равном површином досадни, овде је она остала мало заталасана, таман толико да се честице златног глитера и плаве јојобине перлице комотно угнезде.

Викторијанска реклама за парфем са мирисом љубичица (фото извор)

У Енглеској је још од викторијанске ере, мирис љубичица у тоалетним производима веома популаран, а сам цвет  постаје синоним за верност и чистоту, како телесну самим тим и моралну. Није ни чудо што је све већи број жена желео да мирише на њих. Уз ружу и ђурђевак (који опет имају друга значења која су им приписивана), љубичица је постала омиљени мирис који су жене желеле у својим тоалетним производима. Како је ретро сада у моди, све чешће виђам дизајн модерних прозвода који је инспририсан старинским цртежима и рекламама. 

Као слика за споменар (фото извор)

Наравно, мирис по себи ни изблиза није тако једноставна категорија каквом је ми обично замишљамо. Мирис љубичица преовлађује оу овом сапуну, али сам мирисни акорд садржи много више од тога. Ту су суптилне ноте млечног јасмина, пудерастог корена ириса, мошуса, лимунове коре и шумске маховине. Баш као из бајке. :)

У кулинарству, кандирани цвет љубичиста користи се као декорација отрти и колача, али може се и самостално грицнути. За рецепт како да направите кандиране љубичице у домаћој радиности, посетите овај линк. Нисам испробала овај рецепт још увек, али сам последњих дана у сласт дегустирам ове ЛЕОНЕ пастиле са укусом љубичица.

Кандиране љубичице (фото извор)

И да, као да ми и бомбоне и сапун нису довољне, угођај допуњујем парфемом са мирисом љубичица. Видите ли ову бочицу што стидљиво вири на горњим фотографијама? То је мој пролећни избор. Пудерасто-слаткаст а опет непогрешиво нежан и свеж у исто време, парфем старе енглеске парфемске куће Пенхалигон једноставног назива Виолета, лансиран је сад већ давне 1976. али је ненаметљивом популарношћу заслужио да истрајава на тражишту до данас. Срећом! Ево једног фото гвира у Пенхлалигонов лондонски бутик, место где је све започело. Ово је дефинитивно већ убележено на мој итинерар за следећу посету Лондону!

Рај! (фото извор)

И за крај, да би уживанција била потпуна, послушајте ову Моцартову песму о љубичици у извођењу увек саврешене Елизабет Шварцкоф. И сад ми реците, да ли сте ви успели да одолите овом пролећу?

Ново у фебруару...

...а нису сапуни. Замислите! У ствари, има мало и тога. Овај фебруар је тако брзо пролетео, да ми се чини као да је јуче била Нова година. Веровали или не, чак два месеца нисам правила сапуне. У јануару сам коначно скупила неке паре за нову наруџбину базних уља и боја, и све сам ја то лепо наручила, али ми је дивна холандска пошта држала пакет у магацину читаве две недеље пре испоруке. Дакле, те две недеље плус десет дана путовања пакета до Амстердама, и ето мене у фебруару, без три сата слободног времена у континуитету за сапуњање. А када ми је време толико исецкано, не волим ни да започињем нешто јер се увек испостави да нешто у процесу превидим услед превелике растројености, и на крају завршим само још више исцрпњена и нервозна, уместо одморена и весела. И онда, питам се, чему све то?

Дакле, после овог ширег увода, хтела сам да кажем, да сам ипак направила један сапун, али не из моје стандардне линије, него нешто сасвим ново. У питању је забавни melt & pour сапун. Имала сам одређену количину сапунске базе, а не волим да ми залихе стоје предуго на лагеру, па сам одлучила да тестирам једну нову боју, нови црвени глитер, нову модлу и ново мирисно уље.

Apple Rose Glycerin Soap

Нисам успела да ухватим одблесак шљокица на фотографији, али морам да признам да сам прилично задовољна како је испао овај сапун. Био је ред да направим нешто чисто из забаве, онако care free. Много ми се допада ова модла и сигурно ћете је срести још на овом блогу. Мирис овог сапуна је диван, просто сам зажалила што сам имала сасвим мало за пробу. Комбинација јабуке и руже, и ја не могу да вам опишем колико је то свеж, а у исто време лаган и некако milky мирис. Ма прелепо!

Наша кухиња добила је новог становника током фебруара. Набавили смо Електролуксов соковник и људи моји, па ја сам тотално полудела за том нарпавом!

Све живо сам почела да цедим, и воће и поврће, и сокиће пијем сваког дана. Омиљена комбинација ми је шаргарепа-мандарина. И најбоље од свега, јесте што ја прво попијем сокић, пнако на сламчицу, па онда поједем и пулпу која ’заостане’ у машини. Њам!

Здрав напитак за ужитак :)

Да ли треба посебно да напомињем какве су ми све идеје пале на памет о могућностим употребе овог лепотана за сапуњање? После доброг пријема сапуна са бананом прошлог лета, свакакве нове свеже дивоте ће се наћи у СенМи сапунима на лето, обећавам!

Ово је наша машина, платили смо је 79 евра и мислим да се већ исплатило колико смо се сокова напили и папица најели. Свако препручујем од срца свима, ако мођете да набавите овако нешто, неће вам бити жао.

И на крају, морам да вам се похвалим да сам коначно постала поносна власница Ivadidit сета накита. Како молим? Не знате ко је Ива? Одмах испратите овај линк до његог магичног кутка чајева и уникатног handmade накита и других дивота које живот значе. Овај сет огрлица и минђуша прављен је по мојој мери, а сигурна сам да Ива уме да направи шта вам машта иште, па и лепше од тога.

Мој Покахонтас сет

И на крају, морам да признам да сам набавила још један парфем. Парфеме не купујем толико често, јер бирам само оне за којима полудим па се деси и да их сањам, те једноставно морам да их се дочепам па макар јела сува 'леба месец дана!Чешће се деси да неки парфем добијем а да ми е не свиди, па га проследим другарицама. По први пут у животу купила сам парфем на слепо. Оnline. Тотално нетипично за мене, али ме је толико заинтригирао, за сам морала. Нисам љубитељ тзв. celebrity парфема и генерално немам лепо мишљење о њима. Међутим... овај је другачији. Добро, да вас не држим више у неизвесности, реч је о првом парфему Ким Кардашијан који носи њено име. Иако она припада оној групи људи која је позната по томе што је позната, морам да признам да је овај парфем заправо, врло занимљив. Наравно, и даље се не може сврстати уз оне које излазе из куће као што је Герлан, али за то колико кошта, више је него добра куповина. Уколико сте љубитељ белих цветних парфема (гарденија, тубероза, јасмин), топло препоручујем овај. Мене дефинитивно подсећа на Амариж (иако је ово мање компликована композиција), али за 30 евра колик окошта 100 мл, мислим да је добра улог.

Фото извор

То би било то, следеће недеље стиже један сапунски пост, а припремам и видео рецензију једног сапуна који сам добила са Исланда. Шта има ново код вас?