Нови сапун - Dragon's Blood

И ове године пркосим устаљеним обичајима и неписаним традицијама. Зашто јесен и зима увек мoрају да миришу исто? Зашто све зимске празнике поистовећујемо са ушећереним јабукама, колачима са циметом, зашто не бисмо пробали да заголицамо чуло мириса неким неочекиваним аромама које ће нас пренети до неких нових крајева мимо свих очекивања? Можда то из мене говори дете деведесетих које се још увек сећа година када смо ноћу сањали о путовањима по белом свету, а током дана селедли у учионицама без грејања. Тада се чак и Сегедин чинио као невероватно егзотична дестинација.

Можда ни после тридесет година не могу да се навикнем на хладноћу и мрак па покушавам да изналазим стотине начина да преживим мрско ми годишње доба. Да се правим да не постоји. Или да се правим да нисам ту, све до првог дана наредне године када одбацивањем грилон чарапа почнемo да се радујемо пролећу и сањаримо о летњем распусту.

Не могу више да се правим да лето није готово. Не могу да игноришем опало лишће које се котрља испред мог прозора. Живот се мења, али се ја тренутно осећам као путник на терминалу који не зна кад му полази воз. Мислима нисам ту. Помало као у песми кад Неле Карајлић каже да није одавле. Путујем.

Мистично

Ове јесени путујем на далеки Оријент. Пратим древни Зачински пут, пловим Медитераном, затим караван-серајом кроз пустиње арапског полусотрва, па лађом до индијских кнежевима и даље на север до величанственог Кинеског зида.

Draceana cinnabari на Сокотри

Змајева крв традиционални је назив за црвену смолу дрвета из фамилије Draceana, мада се понекад меша са веома отровним цинабаром. Постоји још неколико врста од којих се добија смола сличног изгледа, али можда најзанимљивији примерци обитавају на магичном острву Сокотра. Само један поглед на чаробно дрво већ као да оправдава сам назив смоле и мистична својства која су му вековима приписивана. Диоскорид (I век н.е.) је описивао змајеву крв и његову употребу у медицинске сврхе. Фино самлевени прах стакластих капљица користио се као свемогуће средство које лечи све болести, ране, вирусе, чиреве и уопштено, све што вам може пасти на памет.

Древни шамани користили су етерично уље у мистичним ритуалима прочишћења. У Индији се ова мирисна смола палила приликом верских светковина, у Кини се користила као црвени лак за намештај. Нисам сигурна да ли је то и данас пракса, али градитељи инструмената из породице виолина у XVII и XVIII веку такође су користили змајеву крв као основу лака. Сећате ли се филма Црвена виолина? Можда је управо змајева крв удахнула мрвицу магије у контроверзни инструмент.

Укроћена змајева крв

Можда то и има смисла јер је мирис заводљив. Мистичан и интригантан. Умирујућ и неухватљив. Омамљујућ али неописив. Заиста не знам како бих га описала, а то ми се никада раније није догодило. Себе сматрам љубитељем понајвише цветних нота, али ме је овај мирис освојио. Врло ће ми тешко пасти да се одвојим од ових сапуна! Желим да их гледам и миришем стално. Мислим да би се овај мирис допао људима који воле зачинске, мошусне и пудерасте ноте. Мада, као што сам већ рекла, ја сам флорални тип па ипак... Дефинитиво подсећа на Оријент, на важне ритуале и светковине. Једноставно, не постоји ништа са чиме бих га могла упоредити, али је сигурно да је унисекс мирис. Мени лично мирише на чистоћу и лепоту, али у не по неком модерном поимању где чистоћу поистовећујемо са лимунастим водицама и детерџентом за веш.

Размишљала сам како да упарим мирис са сликом. Нисам сигурна да ли змајеви крваре, али волим да замишљам да имају крљушт са златастим одсјајем. До душе можда је на ту моју перцепцију донекле утицала кинеска иконографија, али не мари. Замислила сам и танке златне жилице које промичу кроз сузе црвене смоле.

Ово је кремаста формула са ши бутером и уљем авокада, са додатком сока алоје вере и каолин глином, таман да употпуне један сасвим модеран ритуал туширања ради чистог задовољства.

После туширања, ушушкана уз шољу топлог чаја, ја сам негде далеко, у Забрањеном граду. Видимо се на пролеће!