Десет најчешћих заблуда о Холандији

Пажња, пажња. Ово није уобичајени пост о сапунима, већ текст више личне природе. Дуго сам размишљала да ли да га поставим, али мислим да ће помоћи у развејавању неких устаљених предрасуда. Поделићу личне импресије о правој стварности живота у Холандији и одговорити на најчешћа питања и оне прећутане, али дубоко укорењене заблуде које се односе на ову земљу.

Интересантно ми је и на тренутне напросто комично колико свет има искривљену представу о Холандији. Мислим, разумем ја да она чини само део неке крајње недефинисане целине коју кумулативним термином називамо иностранство. Како ми генерално волимо да се делимо и разграничавамо на нас и њих, Холандија је тако по појмовима становника Србије, само једно зрно у њиховом мору.


Пре него што сам се стицајем околности доселила овамо, нисам никада имала неку специјалну жељу да посетим Холандију туристички. Једноставно, толико ми се чинила далека, мала и безначајна да бих утрошила муком напабирчене днвнице и отишла да се возам трамвајем по Амстердаму. Дошла сам овамо једино због школовања и ништа ме друго није интересовало нити сам у том тренутку знала шта да очекујем.
































Oнда су полако почела да пристижу питања. Прво од ближњих, а онда и даљих пријатеља, познаника и родбине. А онда и од оних што остану после свих њих. Тотално мени непознатих њуди који су негде ето, чули да ја живим у том иностранству, па би волели малко да се огребу. Као да сам добила седмицу на лутрији или нашла неко закопано благо на дединој њиви, па бих ја сад то радо делила са другима. Само зато што су Срби, став им је као да им ја то нешто лично дугујем. Сви који су макар краткотрајно имали прилику да бораве негде ван Србији, знају тачно о чему говорим.

На страну то што скоро сви изгледа безрезервно сматрају да се у иностранству мање ради а боље живи, постоје неке посебне заблуде које се каче баш за Холандију. Након скоро пет година континуираног живота овде, могу са сигурношћу да тврдим да макар следећих 10 немају везе са стварношћу.

1. Овде се сви дрогирају јер је легално

Најраспрострањенија заблуда и уједно вероватно прво што ме о Холандији пита свако кога познајем или тек упознајем. Помало стидљиво, задивљено и шапатом питају како то све иде, колико кошта и слично. Одмах да се разумемо да овде лаке наркотике конзумирају само туристи  и олош, а Холанђани вазда предузимљиви, само су смислили како да сами плаћају мање порез на конто слабости других. И уопште ми генерално није јасно да људи могу наивно да верују било каква забрана и прохибиција може било кога да натера да се не дрогира. Кад, где и коме је то заправо успело?


2. Посета јавним кућама је норамлна ствар

Проституција у Холандији је веома добро организована и строго надгледана привредна грана која функционише по врло стриктним правилима. Ако замишљате раскалашне палате блуда, не можете бити даље од стварности где свака акција има веома прецизну тарифу и више личи на преговарње у канцеларији. Које се такође плаћа, молим лепо. Драж посете јавној кући може да држи само туристе, кој се без грешке, увек разочарају. Осталима је интерсантије (а и јефтиније) да изведу негде девојку.


3. Џони Штулић се шета свуда

Без обзира на чињеницу што у европском делу Краљевине Холандије живи 16 милиона људи, и даље ми је просто фасцинантно како људима не досади да постављају вазда једно те исто питање - а јел срећеш Џонија Штулића? Ваљда подстакнути сумњивим инфорамцијама које се повлаче по википедији да је Штулић својевремено био виђен како вози такси по Утрехту, сада сви мисле да ја мора да га срећем сваки дан, цео дан. Уосталом, све и кад бих га видела уживо, не знам заиста шта очекују да бих ето, морала да урадим и како да се понашам.

4. Свуда је као у Амстердаму

Вероватно мени најсимпатичнија фантазија везана за Холандију јесте да људи очекују како је баш свуда као у Амстердаму. Да су свуда куће баш такве, има толико канала, да се људи шетају у дрвеним кломпама носећи букете лала у рукама. Или да су пак, хипстери, бонвивани, лежерни и кул, веома тренди и тако даље томе слично. Заиста не знам шта људе подстиче да гаје овакве илузије, али ситуација је идентична као када би на основу разгледнице из Београда закључила да мора да је тако исто и у Параћину и Сремкој Митровици.  Не само да се градови са урбанистичке тачке гледишта разликују као небо и земља, већ и људи и те како гаје неке традиционално укорењене манире локал-патриотизма. Како у Холандији, тако и свуда у свету.


5. Сви Холанђани причају Енглески

Нажалост, овој конкретној заблуди сам и сама подлегла. То јест, пре него што сам дошла овде. Као и свуда, профил људи које срећете и долазите у контакт било пословно или приватно, уско је повезан са непосредним окружењем у којем се налазите. Дакле, ако радите за интернационалну фирму, све су шансе да ће ваше колега добро комуницаирати на неком страном језику, али да ће на њихов речник највише утицати уско стручно опредељење. Било где у свету. Знање енглеског језика просечног Холанђанина почиње и завршава се са речима које су идентичне или врло сродне са холандским. Евентуално се може рећи да им је изговор бољи, али ипак стоји да су реченичне конструкције накарадне а правопис и граматика скандалозни. Усваком случају, са просечним Холанђанином тешко да ћете моћи да водите било који разговор на енглеском који се не односи на храну, време  или возове. Људи који пак немају никакво више образовање, тешко ће скрпити и две речи.




6. Холандија је слободна земља где нема дискриминације

Млада и наивна каква сам била, веровала сам да сви ми имамо једнаке шансе за напредовање, усавршавање и послове. Да сам знала праву истину, отворено кажем сада да никада не бих дошла. Не верујте свему што читате на нету и новинама и никако не мислите да је све негде другде на западу боље него у Србији. Пошто је евидентно да у Србији не постоје слободни медији, различите приче се пласирају из разлога који ми не можемо разумети на прву лопту. Грађани са држављанством ван ЕУ овде имају мање права него бубашвабе. Ово вам најозбиљније кажем. И не, ситуација овде није иста кaо код ваше сестре од стрица у Немачкој или Француској. Свака држава има посебне интерно регулисане имиграционе и законе о раду. Ово је тема на коју бих могла да напипшем серију постова, јер је уједно заблуда која ме приватно највише иритира јер само ми који смо у истој ситуацији знамо са колико се проблема овде срећемо на свакодневном нивоу. Али ово ипак није место за дуже приче на ову тему.

7. Холанђани су слободоумни људи

Били сте на екскурзији у Амстердаму и све вам се учинило тако кул, зар не? Људи опуштени, насмејани, причали сте са њима лепо, шетали сте се поред каала и све се чинило тако чаробно. То што се вама учинило као слободоумље, у суштини је површност. Они нису заинтересовани ни за вас, ни за свет око себе, већ искључиво за себе саме. Људи у Амстердаму су евентално мало великодушнији јер је то ипак место где се различите културе срећу. Никада нећу заборавити шта је један мој пријатељ Хланђанин једном приликом рекао:

Хвала Богу да имамо Амстердам па људи кад дођу мисле да је читава Холандија таква. Кад би мало зашли около, побегли би главом без обзира.

Да не залазим сада овде у најразличитије фашистичке законе који су тренутно на снази, задрте верске групе које спроводе језиву догматксу политику, блатантну пасивно-агресивну дискриминацију на сваком кораку, из успутних разговора са људима које свакодневно срећете, можете доћи до шкантних увида у то како они посматрају свет око себе.


8. Холандја је земља могућности 

Враћајући се на почетак, чини ми се да ова зблуда произилази из оне генералне како је свуда на западу боље него у Србији. Сектори у одређеним индустријама  су генерално просперитетнији, али и та се ситуација рапидно мења. Да не говоримо о законима по којима су послодавци дужни да запосле Холанђанина истих квалификација пре било ког странца. Ако сте самозапосленили фриленсер, тешко вама. Да бисте добили уопште дозволу да радите, морате да докажете како имате веома високе приходе, што је за неког ко је нов на тржишту, немогућа мисија.

9. Холанђани нас мрзе због суда у Хагу

Ова је заблуда мало смешна, јер мноштво људи овде никада није ни чуло за Међународни суд у Хагу. А уосталом, и зашто би? Они и овако сматрају да Србија мора да је у Европској унији, јер... па зар није Србија у Европи?! То је њихова логика. Рат на територији бивше Југославије за њих се своди ексклузивно на Сребреницу, и то на њихово срамно учешће. И о томе се у медијима разглаба стаааално. Чак до те мере да сам скоро помислила како је мало бизарно што се они тако острашћено труде да истакну своју срамоту. За коју, наравно, никада нико није одговарао, јелте. За бомбардовање никада нису чули, а Косово је по њима постала независна (?!) држава некаквом магијом. Овде нпр. веома јасно долазе до изражаја истине о заблудама бр. 6 и 7.


10. Сви се облаче модерно и тренди

Ако под овим подразумевате одлазак на посао у штрокавим патикама, долазак у  школу у бермудама и јапанкама, зарозану одећу купљену у некој од прдавница брзе моде, онда сте у праву. Сви изгледају исто и нико нема стила. Звезда водиља  је куповати стално и што јефтиније. Полиестер и лажни Луј Витони су уобичајена  појава, а генерално Холанђани не придају никакву пажњу својим телима, како изнутра тако ни споља. Срећа је што овде никада није толико топло да се људи зноје. Иначе бисте на крајње непријатан начин схватили за колико људи је дезодоранс и лична  хигијена уопште, стран концепт.


За крај желим да напоменем да су  ово моје личне импресије које не служа да увреде било кога. Текст је забавног карактера. Хтела сам само да вам скренем пажњу на то да никада не омаловажавате и не потцењујете културу и манире које носите изсвоје средине, јер идеално место и нација на овом свету не постоје.