12 савета за успешан хоби блог

Након више од шест година блоговања, примећујем да у балканској блогосфери генерално има мало блогова који су посвећени неким креативним хобијима. Неки блогови који су ми били драги, већ су одавно нестали или престали са постовањем. Разумем да личне ситуације утичу на наше одлуке и донекле трасирају наша интересовања и начин на који трошимо време, али ми је ипак жао што више не могу са нестрпљењем да чекам да осване нови пост на неком омиљеном блогу.

Иако неговање и уживање у одређеном хобију не мора нужно бити пренесено и у блогосферу, мишљења сам да јавно писање и повезивање са људима диљем планете који деле ваша интересовања, може у многоме да обогати вашу свакодневицу.

Уколико имате (не)обичан хоби, желим јавно да вас подстакнем да блогујете о вашим рукотворинама и да на тај начин омогућите свима да у њима уживамо. 

Саставила сам листу лекција које сам научила и надам се да подстаћи да и ви почнете да пишете о вашим хоби-доживљајима.

32 сасвим случајне чињенице о мени

Знате шта ме је ове недеље највише изненадило? Чињеница да се страница ’о мени’ чита чешће од свих осталих на овом блогу. Мислим, драго ми је да сте радознали! И ја мислим да је могућност да упознате нове и интересантне људе који иначе можда и не бисте имали прилике, једна од најбољих страна блоговања. Да не блогујем, вероватно не бих упознала Невену, Мају или Ивану. На пример. И још гомилу вас са којима се срећем кад дођем у Београд. Хвала вам што волите сапуне и што читате СенМи блог.

У пар наврата имала сам прилику да причам мало опширније на тему комбинације овог хобија са свакодневним животом, па ако сте знатижељни прочешљајте овај интервју за Плезир. А ево и одговора на 32 сасвим случајна питања која ће вам ретко поставити у медијима.

Нови сапун - Orange Grove

Одувек ми је било фасцинантно како неки свакодневни предмети којима не придајемо пажњу, заправо носе фасцинантау историјску причу чији су делови измилели у многе сфере наших живота. Чини ми се да су поморанџе увек некако биле ту око нас, у супермаркетима и на пијацама, у соковима и колачима, парфемима и козметици. Некако ми се чини незамисливо, чак сумњичаво, да су у ствари, поморанџе у континенталној Европи познате тек од недавно, од неког XVI века. Баш сам знатижељна да сазнам када се први румени плод појавио у Србији и да ли се свима допала ова сочна воћка.

Kажу да се најслађе поморанџе узгајају у близини Валенсије у Шпанији, а мени један другар који је пореклом иѕ Валенсије, каже да их тамо баш уопште ни не једу. Шта више, не могу да их смисле јер су свуда! Ја се нешто мислим, причај ти шта хоћеш, али нема шансе да није магично шетати се воћњаком када су поморанџе у пуном цвату. Каква небеска арома!