Одувек ми је било фасцинантно како неки свакодневни предмети којима не придајемо пажњу, заправо носе фасцинантау историјску причу чији су делови измилели у многе сфере наших живота. Чини ми се да су поморанџе увек некако биле ту око нас, у супермаркетима и на пијацама, у соковима и колачима, парфемима и козметици. Некако ми се чини незамисливо, чак сумњичаво, да су у ствари, поморанџе у континенталној Европи познате тек од недавно, од неког XVI века. Баш сам знатижељна да сазнам када се први румени плод појавио у Србији и да ли се свима допала ова сочна воћка.
Kажу да се најслађе поморанџе узгајају у близини Валенсије у Шпанији, а мени један другар који је пореклом иѕ Валенсије, каже да их тамо баш уопште ни не једу. Шта више, не могу да их смисле јер су свуда! Ја се нешто мислим, причај ти шта хоћеш, али нема шансе да није магично шетати се воћњаком када су поморанџе у пуном цвату. Каква небеска арома!
Највише их једемо зими, можда не само због витамина Ц већ и што нас помало подесћају на лето. Можда ово и није тачно, али ја макар волим тако да мислим. Чим запада снег, почнем да одбројавам дане до летњих сандала, наочара за сунце и пешчаних плажа.
Моја омиљена врста је кравава поморанџа са ватреноцрвеним језгром и помало горким укусом. Оне ми некако поседују савршено избалансиране ароме, баш по укусу мог пробирљивог непца. Eвентуално ме могу наговорити да грицнем комадић црне чоколаде са издробљеном кандираном поморанџином кором, али све у свему, више волим да је једем пресну. Ваљда је тако и најздравије, мада се са носталгијом сећам и сокова које смо правили и остављали као зимницу, поготово током деведесетих. Сећате ли се тих дана? Недавно сам набасала на један занимљив рецепт, и мислим да ћу га ускоро испробати.
Овог пролећа сам желела да се вратим на Сицилију, да се шетам уским уличицама поплочаним белим каменом, да слушам хармоникаше на минијатурним пјацетама, да берем и дегустирам поморанџе in situ. Штошта се издешавало па нажалост нисам успела, али сам то одлучила да надоместим макар једним сапуном, летљим и веселим. Сочним и шареним. Префињеним и ватреним. Одлучила сам да искомбинујем ароме цвета поморанџе и сочне корице, са суптилним назнакама брескве и белог мошуса у позадини.
И не, кад кажем арома цвета поморанџе не мислим на нероли, иако се техничники, oна такође добија од цветова. Разлика је у техникама и процесу екстракције која производи етерична уља разлиитих мирисних профила. Више на ову тему другом приликом, планирам серију постова о мирисима. Рецимо да овај мирис помало подсећа на неки имагинарни микс парфема Boss Orange Sunset и Chanel Chance Eau Vive.
Иако тек сада пишем о овом сапуну, он је дебитовао пролетос, а неки од вас су већ имали прилике да га пробају. Употребила сам рецепт са ланолином и какао бутером за кремасту и густу пену, који ми је један од најдражих, а дуго га нисам користила. Била сам наумила и да ишарам горњу површину да наликује на цветове поморанџе испреплетане међу танушним зеленим гранчицама, а да вам овај детаљ случајно не би промакао, посула сам и мрвицу глитера. Баш мало, онако један сићушни прстохват, тек да се око заинтересује.
Јесте ли знали да је поморанџа дала име наранџастој боји? Да смо тек током ренесансе почели да издвајамо и именујемо нааранџасту као засебну боју? Није ли фантастично да једна воћка инспирише кулинарске шефове, хемичаре и уметнике парфемског заната, сликаре и списатеље и филмске синеасте? Док см правила овај сапун, пало ми је на памет како ми поодавно стоји на листи за читање Гордерова Девојка са поморанџама као и Пет четвртина поморанџе Џоане Харис која има невероватан дар да споји чула укуса, мириса и додира и протка у наративе људских судбина. Сетите се само Чоколаде и истоименог филма. Kњиге сам већ наручила, а сад одох да ољуштим једну сласну поморанџу!
Имате ли ви неки омиљени рецепт са поморанџама? Неки парфем или сећање који вас подсећа на веселе и сочне наранџасте плодове?
Kажу да се најслађе поморанџе узгајају у близини Валенсије у Шпанији, а мени један другар који је пореклом иѕ Валенсије, каже да их тамо баш уопште ни не једу. Шта више, не могу да их смисле јер су свуда! Ја се нешто мислим, причај ти шта хоћеш, али нема шансе да није магично шетати се воћњаком када су поморанџе у пуном цвату. Каква небеска арома!
Највише их једемо зими, можда не само због витамина Ц већ и што нас помало подесћају на лето. Можда ово и није тачно, али ја макар волим тако да мислим. Чим запада снег, почнем да одбројавам дане до летњих сандала, наочара за сунце и пешчаних плажа.
Моја омиљена врста је кравава поморанџа са ватреноцрвеним језгром и помало горким укусом. Оне ми некако поседују савршено избалансиране ароме, баш по укусу мог пробирљивог непца. Eвентуално ме могу наговорити да грицнем комадић црне чоколаде са издробљеном кандираном поморанџином кором, али све у свему, више волим да је једем пресну. Ваљда је тако и најздравије, мада се са носталгијом сећам и сокова које смо правили и остављали као зимницу, поготово током деведесетих. Сећате ли се тих дана? Недавно сам набасала на један занимљив рецепт, и мислим да ћу га ускоро испробати.
Овог пролећа сам желела да се вратим на Сицилију, да се шетам уским уличицама поплочаним белим каменом, да слушам хармоникаше на минијатурним пјацетама, да берем и дегустирам поморанџе in situ. Штошта се издешавало па нажалост нисам успела, али сам то одлучила да надоместим макар једним сапуном, летљим и веселим. Сочним и шареним. Префињеним и ватреним. Одлучила сам да искомбинујем ароме цвета поморанџе и сочне корице, са суптилним назнакама брескве и белог мошуса у позадини.
И не, кад кажем арома цвета поморанџе не мислим на нероли, иако се техничники, oна такође добија од цветова. Разлика је у техникама и процесу екстракције која производи етерична уља разлиитих мирисних профила. Више на ову тему другом приликом, планирам серију постова о мирисима. Рецимо да овај мирис помало подсећа на неки имагинарни микс парфема Boss Orange Sunset и Chanel Chance Eau Vive.
Иако тек сада пишем о овом сапуну, он је дебитовао пролетос, а неки од вас су већ имали прилике да га пробају. Употребила сам рецепт са ланолином и какао бутером за кремасту и густу пену, који ми је један од најдражих, а дуго га нисам користила. Била сам наумила и да ишарам горњу површину да наликује на цветове поморанџе испреплетане међу танушним зеленим гранчицама, а да вам овај детаљ случајно не би промакао, посула сам и мрвицу глитера. Баш мало, онако један сићушни прстохват, тек да се око заинтересује.
Јесте ли знали да је поморанџа дала име наранџастој боји? Да смо тек током ренесансе почели да издвајамо и именујемо нааранџасту као засебну боју? Није ли фантастично да једна воћка инспирише кулинарске шефове, хемичаре и уметнике парфемског заната, сликаре и списатеље и филмске синеасте? Док см правила овај сапун, пало ми је на памет како ми поодавно стоји на листи за читање Гордерова Девојка са поморанџама као и Пет четвртина поморанџе Џоане Харис која има невероватан дар да споји чула укуса, мириса и додира и протка у наративе људских судбина. Сетите се само Чоколаде и истоименог филма. Kњиге сам већ наручила, а сад одох да ољуштим једну сласну поморанџу!
Имате ли ви неки омиљени рецепт са поморанџама? Неки парфем или сећање који вас подсећа на веселе и сочне наранџасте плодове?
Нема коментара