Сваки пут када на блогу направим дужу паузу, чини ми се као да сам заборавила да пишем и да од свих мисли које ми се роје по глави, не умем ниједну реченицу да саставим. Започињала сам неколико постова до сада, али никако не бих успевала да смогнем довољно снаге да наставим да пишем када бих једном прекинула започети пост. Могло би се рећи да сам блог кампањац, мада то жарко желим да избегнем. Овог пута нема изговора и рекла сам себи да не устајем док не откуцам макар два поста.
Ови сад већ традиционални годишњи постови са препорукама за читање, ме некако увек изненаде. Можда ме само то нова година изненади. Колико у октобру почињем да зазирем од чињенице да зима неумитно долази, толико се сад у јануару већ радујем што су пролеће и лето на помолу, док зима полако тоне у заборав. Протекла 2017. година била је сва некако неочекивана, брза, узбудљива и надасве интензвна. То би била права реч за мој лични дојам о догађањима у свету око мене. Поред свега, успела сам да прочитам 30 нових наслова. Иако је вечина књига била на листи за читање, некако ми је свеобухватни утисак да је било исувише промашених наслова који су ме оставили равнодушном. Ипак, издвојила бих топ 3 наслова који су по мом мишљењу, пар светлосних миља од свега осталог прочитаног.