Уради сам - гланц за ципеле

Како се дан мог последњег испита неумитно приближава, тако и ја неумитно постајем све више и више шворц. Пошто тешком муком уштеђени еври морају да се усмере на горуће потрепштине као што су пробе са пијанистима и штампање програма, тако ја у сваком другом погледу једва преживљавам овај месец. Назнаке пролећа које смо имали пар дана претпрошле недеље, нису нажалост потрајале, и налазимо се опет дан за даном на око 11 степени Целзијуса и апсолутно незаобилазном кишом.

Дакле, после недељу дана 'луфтирања' у мокасинама, ето мене поново у чизмама. Чизме се овде ужасно брзо рабе, и оне које би ми у Београду потрајале деценију, овде једва прегурају три године. Није ни чудо када се у просеку осам месеци из чизама једноставно не излази. 

За викенд је било неопходно очистити и нахранити моје нове кожне чизмице, али ме је чекало непријатно изненађење у виду празне кутије ималина.  Никад нећу разумети тај мушки фазон да када нешто истроше, врате потпуно празно паковање уредно на место. О чему се ту ради, појма немам, али ме наравно ужасно иритира. Тако је било и у суботу.

И шта сам друго могла да урадим него сама да направим средство за негу кожне обуће од материјала који ми је био при руци. Овај гланц се показао делотворним, па стога делим рецепт овде са вама.

Састојци:

15 гр пчелињег воска

15 гр какао бутера

55 гр маслиновог уља

Материјал:

1 ватростална посуда

или једна пластична мерица са изливником

кухињска вага

1 кашичица

1 шерпица *

1 маља теглица (чиста) запремине 100 мл

* само у случају ако користите ватросталну посуду а немате миркоталасну пећницу

Поступак:

У ватросталној посуди заједно одмерити све састојке. Истопити или на пари у шерпици или у микроталасно ј пећници у размацима од по 40 секунди. Када су се сви састојци истопили, промешати кашичицом и сипати у теглицу. Оставити око пола сата непоклопљену теглицу док се маса не охлади. Одлучила сам да искористим ову металну кутијицу за мој гланц, јер нема потребе гомилати амбалажу кад ионако служи истој сврси, тако да ако имате стару кутијицу од масти за ципеле, добро је обришите/оперите и осушите, и слободно је искористите. Време припреме је све заједно око 10 минута, плус око пола сата чекања док се мааст не стегне.

Рециклирам вредно...

Утисци:

Ова маст - гланц нема никакву боју, што је у предности јер је могу користити за све кожне ципеле. Врло се лако наноси и размазује (наравно, на чисте и суве ципеле), тако да ту није било никаквих проблема. Ципеле сам оставила преко ноћи и до јутра су фино упиле сву масноћу. Чини ми се да је боја коже постала за нијансу тамније, али верујем да ће опет избледети након неколико дана ношења на сунцу (дај Боже!) и ваздуху. Као и већина разноразних масти за ципеле, ни ова не прижа неки супер сјај, тако да није згорег испраскати ципеле неким додатним сјајем после уколико желите.

Чизмице пре гланцања

Наравно, јасно ми је да је овај препарат вероватно помало скуп због учешћа какао бутера, али опет толико ће дуго трајати, да мислим да на крају и не испадне нешто скупље. У сваком случају, ако сте шворц немате ималина а материјала имате при руци, искористите прилику.

Чизмице 24 сата након гланцања

Мирисне свеће од сојиног воска

Дужна сам овај пост већ подуже, али шта ћу, кад немам времена да седнем и честито нешто напишем, боље је и да се не подухватам ничега, јер ионако неће испасти како бих желела. Трудим се да ми постови ипак не буду испразни и да се не своде на пуко објављивање фотографија. За мене ипак све мора да буде у складу, и писана реч, садржај, порука и идеја коју носи, као и пратећи визуелни материјал.

Ко ме прати на инстаграму, већ је приметио да су се у мом албуму појавиле нове свеће. Да, наравно, handmade & homamade, јер како би другачије и могло?

Има нечег заиста ултимативно умирујућег у посматрању запаљeног танушног фитиља који лагано топи восак и нестаје. Иако се свеће у кућној атмосфери некако најчешће повезују са вечерима у зимско доба, морам да признам да сам открила да неизмерно уживам у медитативним вибрацијама које отпушта свећа на мом радном столу и у току дана. Ово се поготово показало продуктивним у тренуцима велике менталне напетости и стреса који изискује писање тезе чиме се већ неко време интезивно бавим.

Прва тура

Кажу да је за сапунџију прелаз у воскарске воде некако природан и неминован. Мени није ни иначе тешко да се заинтересујем за било који crafty хоби, а још кад подразумева отапање воска, бутера и мешање мириса, та не морате ме два пут питати. 

Ево како се све одиграло...

Постоје неколико различитих воскова, и пре него што се одлучите са којим ћете експериментисати, упутно је истражити њихове карактеристике. Од воскова које сам ја имала на располагању а то су палмин, сојин, пчелињи, избељени пчелиљи, гел и парафински, Одлучила сам се да се приколоним сојином воску. Зашто? Најшире распрострањени восак је парафински и 99% свих оних лепих и декоративних свећа које виђате по радњама, су управо од парафинског воска. Парафински и гел восак су суштински деривати нафте и то је чињеница која мени највише смета. То су необновљиви извори енергије који при том, горе брже, диме више, а питање је колико су као такви погодни за здравље. Не мислим при том да ћете се отровати од дима свећа, али проценат емисије чађи знатно је виши у односу на биљне воскове. 

Љуспице сојиног воска спрем не за отапање

Невоља са палминим воском јесте такође обновљивост ресурса и угрожене тропске шуме, природна станишта орангутана које се немилице крче последњих година зарад садње великих плантажи палми. Иако ја користим палмино уље у веома разумним количинама у својим сапунима, увек се трудим да оно буде сертификовано и одобрено од стране организације за савесну потрошњу продуката палми. Међутим, пошто би ми за  једну свећу средње величине требало онолико воска колико уља потрошим за више од 2 кг сапуна, свесно сам донела одлуку да не користим палмин восак. 

Додатак боје и мириса...

Пчелињи восак самостално има толико диван мирис и боју, да сматрам да би била грехота додавати му друге боје и мирисе. Дакле, одлука је пала на сојин восак. На тржишту постоје различити типови овог воска и нећу вас сада гњавити детаљније о томе, само ћу рећи да сам одабрала тип воска са релативно ниском тачком топљења (50 степени Целзијуса) који је погодан за изливање у цилиндричне реципијенте. Пошто готово опсесивно рециклирам све што се да рециклирати и користити у више сврха, апсолутно сам морала да искористим неке од теглица за џем и распарених чаша за виски.

Центрирање фитиља...

У ствари, ја сам прве свеће направила још прошле године, на наговор другарица које су хтеле да имају упарену свећу у мирису њиховог омиљеног сапуна. Ово није било могуће у свим случајевима извести, али сам ту чињеницу надоместила другим ирисима који опет, нису доступни у bath & body варијанти.

Sandalwood и Crispy Clean

Предности сојиног воска су бројне. Поред тога што дуже и чистије гори, свећа од сојиног воска отпушта негативне јоне који повећавају доток кисеоника до мозга, а неки их чак сматрају и благим природним анти-депресантима. Није ни чудо што сам открила да ме запаљена свећа смирује и у току дана и позитивно утиче на концентрацију. Желите да сазнате више? Почните од овог чланка.

Најновији трио...

Наравно, ја не могу а да не замиришем све што направим, оно макар мааалкице. До сада су се прошетале разне варијанте: сандаловина, разни цитруси, латице цвета пиринча, пита од банане, карамел јабуке са циметом, карма (комбинација пачулија, лаванде, лимунове траве, боровине и поморанџе), лаванда и јабука, лист дувана...и многе друге, јер наравно, ја када почнем, не могу да се зауставим! Неки од ових мириса биће отелотворени и у сапунима до краја године, јер су ме о-ду-ше-ви-ли и много ми се допада та поклон-сет варијанта.

Банана, карамел-јабука и карма

Него, шта кажете? Како вам се допада овацј нови додатак линији? Које бисте мирисе највише волели да видите у свећама? Слушам и отворена сам за предлоге, пустите машти на вољу!

Пролећне варијације

Када сам била мала, једно време смо живели код баке и деке у Браће Јерковић насељу. Моја бака је увек имала неколико саксија афричких љубичица на кухињском креденцу, тик до транзисотра, које је редовно одржавала, а оне су за узврат, цветале у обиљу. Да ли због сунца, воде, пажње или музике, не знам. Касније смо су се бака и дека одселили, али љубичице нису преживеле. Да ли из туге, или из протеста, једноставо су венуле док није пресахао живот до из последњег чупавог листића. Остале су само земљане саксије у којима се, ако се не варам, више никада ниједно цвеће није примило.

Афричке љубичице (фото извор)

Пар година након тога још увек сам виђала по који изданак шумских љубиччица у дворишту татине куће, али су и оне једног пролећа једноставно престале да се појављују. Цвеће код нас у стану једноставно није желело да борави, тако да смо мама и ја наставиле да купујемо цвеће на пијаци. Пар недеља после мимоза, увек би се негде у кући појавио букетић љубичица или ђурђевка. Ваљда су због тога до дан-данс мени букетићи ових деликатних цветића остали синоним за пролеће.

Шумске љубичице и ђурђевак (фото извор)

Последњих недеља од како је званично прлоглашен почетак пролећа, ухватила сам себе да све чешће размишљам о љубичицама. Можда поготово због тога што је ево, и док ове редове пишем, напољу и даље минус. Дође пролеће, овде и Ускрс прође, али ја и даље носим перјану јакну и вунену капу. И тако ја замишљам букете љубичица, док напољу само што снег није западао. Слика коју тешко могу да помирим са пролећем на било којој хемисфери.

Холандија је кад је цвеће у питању, једна веома тужна земља. Суморна је чињеница да у земљи која је малтене синоним за цвеће, а поготово лале, цвеће једноставно не мирише. Кажу да је то због климе и састава тла, али мени то не пружа ама баш никакву утеху. Замислите да купите букет прелепог цвећа које једноставно нема никакав мирис. Та зар то није тужно?
На временске прилике не могу да утичем, па сам од тога дигла руке. Не могу ни на цветне прилике да утичем, али сам одлучила да призовем мирисне слике детињства макар у сапуну.

Не знам како ми раније није пало на памет да направим сапун са мирисом љубичица. Пошто нисам сапуњала месеца дана, ову сам туру направила баш што би рекли, за своју душу. Рецепт је онако, помало декадентан, са 10 % ши бутера. Као боју користила сам чак три пигмента, јер је ултраљубичасти пигмент непредвидив и веома озлоглашен. Никада не знате како ће да се понаша у сапну. Висока ПХ вредност и преграјавање неретко измене боју, па можете завршити са било којом нијансом у спектру плааво-љубичасте до сиве. Верујте, ми научила сам лекцију на тежи начин. Пошто је ово мала, декадентна и сасвим приватна тура, користила сма четвртасту модлу за којом посежем када желим нешто некомпликовано. То наравно не значи да не размишљам о дизајну уопште. Напротив. То само значи да ми је основна идеја другачија.
Будући да мислим да су сапуни са равном површином досадни, овде је она остала мало заталасана, таман толико да се честице златног глитера и плаве јојобине перлице комотно угнезде.

Викторијанска реклама за парфем са мирисом љубичица (фото извор)

У Енглеској је још од викторијанске ере, мирис љубичица у тоалетним производима веома популаран, а сам цвет  постаје синоним за верност и чистоту, како телесну самим тим и моралну. Није ни чудо што је све већи број жена желео да мирише на њих. Уз ружу и ђурђевак (који опет имају друга значења која су им приписивана), љубичица је постала омиљени мирис који су жене желеле у својим тоалетним производима. Како је ретро сада у моди, све чешће виђам дизајн модерних прозвода који је инспририсан старинским цртежима и рекламама. 

Као слика за споменар (фото извор)

Наравно, мирис по себи ни изблиза није тако једноставна категорија каквом је ми обично замишљамо. Мирис љубичица преовлађује оу овом сапуну, али сам мирисни акорд садржи много више од тога. Ту су суптилне ноте млечног јасмина, пудерастог корена ириса, мошуса, лимунове коре и шумске маховине. Баш као из бајке. :)

У кулинарству, кандирани цвет љубичиста користи се као декорација отрти и колача, али може се и самостално грицнути. За рецепт како да направите кандиране љубичице у домаћој радиности, посетите овај линк. Нисам испробала овај рецепт још увек, али сам последњих дана у сласт дегустирам ове ЛЕОНЕ пастиле са укусом љубичица.

Кандиране љубичице (фото извор)

И да, као да ми и бомбоне и сапун нису довољне, угођај допуњујем парфемом са мирисом љубичица. Видите ли ову бочицу што стидљиво вири на горњим фотографијама? То је мој пролећни избор. Пудерасто-слаткаст а опет непогрешиво нежан и свеж у исто време, парфем старе енглеске парфемске куће Пенхалигон једноставног назива Виолета, лансиран је сад већ давне 1976. али је ненаметљивом популарношћу заслужио да истрајава на тражишту до данас. Срећом! Ево једног фото гвира у Пенхлалигонов лондонски бутик, место где је све започело. Ово је дефинитивно већ убележено на мој итинерар за следећу посету Лондону!

Рај! (фото извор)

И за крај, да би уживанција била потпуна, послушајте ову Моцартову песму о љубичици у извођењу увек саврешене Елизабет Шварцкоф. И сад ми реците, да ли сте ви успели да одолите овом пролећу?

Сандаловина и минерали из Мртвог мора

Одавно сам желела да направим сапун са мирисом сандаловине. Међутим, чињеница да је етерично уље сандаловог дрвета веома скупо као и да је већина варијетета биљке Santalum потпада под угоржене врсте, у самом старту су ме определила за употребу мирисног уља. Мој лични став је да уколико већ не могу да спречим, макар могу да умањим свој лични допрнос уништавању ове планете и њених еко система зарад сопствене таштине, тако да је употреба 70гр драгоценог етеричног уља Сандаловине зарад сапуна, за мене није била опција. Ипак, као што сам и раније писала, и мирисних уља има различитих, и често се деси да ни приближно не подсећају на оригинал, као и да се доста измене у сапуну као медијуму, те да на крају завршите са крајњим производом који ни мало не личи на вашу првобитну замисао. Требало ми је доста времена да пронађем управо оно којим ћу бити задовољна.

Постоје неколико варијетета Сандаловог дрвета, а у ароматерапији најцењенији је индијски па потом аустралијски. Етерично уље добија се процесом водене или парне дестилације из дрвенастих делова биљке старе најмање осам година. Дакле, јасно вам је колико је ова биљка драгоцена већ самим тим што су њени извори тако тешко обновљиви.
О особинама етеричног уља сандаловине и његовом утицају на ум и тело, писаћу другом приликом, јер га користим у другим апликацијама и кобинацијама.

Сматрам да сам пронашла мирисно уље које је најприближније врсти индијског Сандаловог дрвета (Santalum album). Веома је необичног састава, где се преплићу свеже озонске ноте, мирис шумске маховине након кише, уз суптилне назнаке мошуса који заокружује читаву композицију. Освежава дух и умирује стрес. Или барем ја имам такав утисак. Мирис као такав не бих могла да опишем ни као мушки ни женски, а и генерално нисам присталица оваквих подела уопште. Сматрам да свако може без проблема да користи шта год му се допада те да нема потреба да га рекламни стручњаци ни на који начин 'усмеравају'. Да ли сам вам већ помињала да је Milky Way најпопуларнији управо код мушке клијентеле? I rest my case.

Када сам коначно набавила жељено мирисно уље, требало ми је мало времана и да дотерам жељени дизајн. Знала сам да желим да употребим глину из Мртвог мора, и премда корситим и друге лековите глине у сапунима, ово је дефинитивно састојак којег ћете опет срести у СенМи сапунима у будућности.
Да ли треба да напомињем колико је ова глина пребогата минералима?
Употреба глине из Мртвог мора у препаратимаи третманима за негу коже није новина, али као и све проверено добре ствари на овом свету, никада не застарева. Узмимо у обзир само пар разлога: глина из Мртвог мора поспешује еластичност коже, ублажава болове у мишићима, хидрира и храни, поспешује доток кисеоника и хранљивих материја, стимулише елиминацију токсина путем персираторног система и на крају, оставља кожу паперјасто меком. Што би рекли, меком као бебина гуза. :)

Обала Мртвог мора (фото извор)

Као базу подршке, користила сам један од мојих омиљених рецепата, тако да се у овом сапуну налази и обиље маслиновог уља као и ши бутера. Шта кажете, није лоше? Мислим да је ово дефинитивно 'момак који обећава'. ;)

Banana Testing Soaps

You may remember one of my last years' soapy experiments where I made an unscented soap with banana pure and coconut milk. This was a very limited test batch, and it has been distributed to friends and family. I already wrote that I preferred some other soaps than this one, but as it turned out, I actually got rave reviews and more requests for this soap. I believe that there is a stable audience for fruit  veggie soaps.

This winter I had the privilege to try one of Cee's soaps with buttermilk and carrot juice, and last summer I was totally in love in Goca's yogurt & cucumber soap, so I was definitely hooked up on veggie soaps. We also got a supersonic Electrolux juicer last month, and I immediately started to think how it would benefit my soaping adventures.
Adding to the fact that I am always on a mission to find great fragrance oils that would compliment my basic oils and additives, well it seems quite obvious that you'll be seeing more of new creations on this blog.

Testing Two New Banana Fragrance Oils

I ordered a bunch of fragrance oils in January, mostly for testing purposes. It took three long weeks to get my package here, and I was already becoming extremely impatient and irritated cause I haven't been soaping for over two months. With my busy February schedule, I was frustrated when realized that I won't have almost any time for soaping. A possibility of not soaping at all was not an option, thus I opted to do a few simple soaps. No fancy color combinations, design patterns or any such a thing.

I ordered two banana fragrances, one being described as creamy banana, with notes of pear, butter rum, vanilla, quince and apple. The second is a straight a banana nut bread fragrance. I decided to go with one of my tried and true recipes with unrefined cocoa butter and olive oil and not to add any color.

Yummy Banana Cream Pie (photo)

So there they were on Saturday, oils melted and my lye solution prepared, one banana waiting on the kitchen table ready to be smashed the on Sunday morning. By the time I got my equipment, I realized that someone of my fellow tenants has eaten the banana and in this village (strange as it may sound), there is no store open on Sunday. I had to soap, so I decided to go on according to the plan, and just skip the banana puree.
I made two mixtures, and the creamy banana soaped wonderfully (no acceleration or other nasty surprises), while the banana nut bread seized in a blink of an eye.

Banana Nut Bread Inspiration (click here for the recipe)

My first intention was to make a layered soap, but now I had to change my plans and just salvage all I could, while still producing a half-decent looking soap. I used a 12 bar silicone mold which only made things worse, so I had mo work really fast to get the mixture in the soap cavities.

Color and Texture Variations

The result was that all the bars contain a bit of both the mixtures (cream & nut banana), ranging from 10 till 60 percent. The creamy banana discolored only the top that was exposed to the air, while the nutty one went totally into the milk chocolate color direction.
At the end, I have to add that the banana nut bread fragrance developed beautifully in the soap,opposing to the creamy one which smelled more promising at the beginning, but not so much at the end.

I admit that these are not the prettiest bars you've ever seen, but they still contain a dose of rustic appeal, wouldn't you say? OK, that may be just my over-enthusiastic-soap-obsessed nerd speaking, but they still perform superbly!

To conclude, I will definitely be ordering the Banana Nut Bread fragrance oil again, and you may expect it in a redesigned shape in my forthcoming fall Limited Edition line. This fragrance is so good, that I'll probably make a set of complimentary products as well. As you can see, no matter the fact that our experiments may not always turn out to be what we imagined, the outcome can easily be nonetheless rewarding.

Ingredients in Banana Testing Soaps are: Virgin Olive Oil, Distilled Water, Coconut Oil, Palm Oil (from sustainable source), Sodium Hydroxide (saponyfying agent), Cocoa Butter, Castor Oil, Stearic Acid, Fragrance Oil.