Прошло је недељу дана од последњег поста, а ја сам и даље на зачинском трагу. Можда је све у ствари почело још пролетос када сам коначно одгледала други серијал серије инспираисану путовањима Марка Пола на Нетфликсу и одлутала у неке далеке пределе из прошлости. Питам се какав ли је то живот могао бити у доба када је Венецијанска република била на врхунцу моћи? И колико смо као људска раса само подложни баладизацији и улепшавању прошлости. Да ли ћемо се данас заиста осећати боље у сопственој кожи и у сопственом животу ако сањамо како живот на неком другом месту мора да је био ного лепши и лакши.
Иако се радња серије Марко Поло врти око његовог наводног односа са Џингис-Каном, невероватна пажња поклоњена детаљина даје нам шансу да завиримо у свакодневне светове свих оних малих људи које исотрија није забележила, а на чијем неименованом постојању почива. Тако су мене заинтересовали кадрови где се тргује, преговара, врши трампа и приказују каравани, па сам се поново вратила коришћењу зачина у кухињи и парфемима зачинским нотама у свакодневној употреби.
Иако се радња серије Марко Поло врти око његовог наводног односа са Џингис-Каном, невероватна пажња поклоњена детаљина даје нам шансу да завиримо у свакодневне светове свих оних малих људи које исотрија није забележила, а на чијем неименованом постојању почива. Тако су мене заинтересовали кадрови где се тргује, преговара, врши трампа и приказују каравани, па сам се поново вратила коришћењу зачина у кухињи и парфемима зачинским нотама у свакодневној употреби.





