Lady Lilac

Овај пост сам написала на данашњи дан пре годину дана. Нисам га објавила јер ми се чинило да нема фотографију какву сам испрва замислила. Данас сам одлучила да и себи и вама поклоним мало несавршености. 

Данас ми је рођендан и некако сам баш срећна yбог тога. Волела бих да имам рођендан ћешће, јер то је тако један сјајан дан! Чак и чињеница да је у Холандији тада углавном око 12 степени и пада киша, не спречава ме да се осећам одлично. Да проведем тај празник баш онако како сам замислила. Зар није рођендан једини истински празник у животу сваког човека? Све остале светковине везују се за неке арбитрарне празнике, осим вашег рођендана.

Свој рођендан волим да проведем баш како ми тог дана паше. Да останем дуже код кућe, или одем до канцеларије где ће ме тридесетосморо колега изљубити, или да угасим телефонм да ме не ометају поруке које пристижу, или да се почастим нечим што сам дуго прижељкивала.
Оно што већ дуже време највише ценим је време. Време је реално једини необновљиви ресурс којим располажемо и сви га имамо у подједанким количинама. Наше време можемо одабрати да мењамо за новац, за храну, за нове ципеле или поподне порведено са пријатељима. Авионску карту купљену како бисте обишли место на којем нисте били од детињства.

Данас сам себи поклонила једно лепо препордне код куће, где уз кафу од свеже самлевеног зрневља, уживам поред прозора док куцам овај пост а мој мачор ме надгледа. Њему је овај дан вероватно ако не исти, оно макар веома слични као и остали у његовом опуштеном мачећем животу. Мада, нисам ни у то сигурна. Шта знам, да сам у стању да га разумем, можда би ми и он рекао како је и њему овај 15. мај невероватно супер. У сваком случају, и он је профитирао облизавши брке млечним пудингом за маце.

Медене делиције

Данас је педесетпети дан. Тачно. Не знам шта ме је нагнало да се осврнем уназад и израчунам стање тако прецизно, јер кад морам тако да бројм дан за даном, сваки би изгледао голем као година. Али данас ни ових 55 дана изгледа некако сасвим обично, а опет тотално нестварно. Елем, што би рекли, скинула сам се са шећера. Ни мрвицу прерађеног шећера нисам окусила скоро два месеца. Ниједан колач, ниједан газирани сок, ниједну чоколаду, или било који конзервирани производ. Баш оно ништа, па на квадрат. А није ми била ни намера.

Не знам где сам то прво прочитала, али заиста је истина да је промена једина константа на овом свету. Тако се мени опет некако променио живот у септембру, па док сам се навикавала на новонастало стање и сетила како не могу баш до у недоглед да живим на једном оброку дневно, би док се окренух, већ десет дана како нисам ништа слатко појела. И онда рекох себи, па могла бих ја овако да наставим.

Нови сапун - Barber Shop

Ретро је поново у моди. Полако али сигурно, враћамо се старим вредностима, препознајемо квалитет ручног рада, домаће кухиње, старих заната, малих независних мануфактура и индивидуалне креативности. Допада ми се овај талас уметничког бунта јер и сама пркосим корпоративних аждајама и свему што има везе са масовном производњом и потрошњом. Волим да имам своју фризерку, своју бакалницу, своју књижару и своју пекару. Да знам да купујем од човека, а не комбината и машине. Зато ме и весели кад год наиђе прилика да се упознам са вама и кад ме изнова питате кад долазим опет, јер ће вам недостајати сапуни.

У децембру је магазин Плезир имао специјал посвећен посвећен ренесанси берберница, као и серију кратких интервјуа са познатим домаћим брадоњама. Фино негована брада и брци се на велика врата враћају у моду. А где су шик брци, ту су и мајстори џентлменског заната, бербери.

Нови сапун - Blueberry Agave

Колико пута сам и овде поновила како сам обожавалац тропских дестинација, сунца и плажа где могу да се шетам боса или испијам егзозичне коктеле, ни сама више не знам. Јесте, волела бих да живим негде где је стално сунце, али неће се то скоро десити. Не жалим се ни на лето овде на континенту, волим да гледам ка хорзонту преко зелених пашњака док возом идем на посао и да седим до људи који носе јапанке и хавајске кошуље. И онда је кул. Можда је у свему томе најбољи део лета заправо, воће. Просто не знам шта бих пре јела, где бих се окренула у мору лоптастих лубеница, румених кајсија, сочних шљива и мирисних малина.  Воће ме лети баш весели.

Искрено, зими ме мало сморе јабуке и поморанџе, па зато овде купујем ананас и манго. Правим се луда. Као да зма не постоји. И онда замишљам како би било сјајсно да на једном месту у сваком тренутку можете да купите све воће овог света, да је све на дохват руке, а да можете да правите најуђе воћне салате које вам душа пожели. Зар не би било супер?

Blueberry Agave Soap

Подстакнута летњим маштаријама у зимском периоду, пронашла сам решење. ОК, не могу да купим све што бих хтела, али како би било да направим један луди сапун? Комбинацију вреле егзотике с југа и лежерне топлине са севера? Машта нема граница кад су у питању сапуни.