Маркетинг против потрошача

Могу ја сатима да причам зашто су моји сапуни добри, али ако они не изгледају лепо и привлачно ’на око’ џаба све то. Јесте, један од могућих трикова био би да причам како су моји сапуни најбољи а туђи сви лоши. Међутим, мислим да сте до сада могли да бидите да ја не само да нисам присталица овакве прљаве пропаганде, већ сам и жестоки противник исте. Чини ми се да има доста оних који ће вам понудити ’најбоље, најстарије, најдомаћинскије, најприродније, најлепше запаковано, најтрадиционалније’ ма све нај, нај нај! Истина је пак, нешто сасвим другачија, и срећна сам што ипак постоје људи који умеју да разликују жито од кукоља. Мени једноставно уопште није јасно зашто би ико мислио да може да испромовише своје производе на рачун туђих? Једина мисао која ми пада на памет јесте, да ти такви који то раде, и сами знају које су мањкавости њиховох сопствених производа. Наравно, ово не важи само за сапуне.

Мој став јесте одувек био, да свако од нас првенствено треба да буде едуковани потрошач, па ће се самим тим смањити простор за маневрисање непоштеним продавцима.

Пласирањем оваквих назови реклама, ови људи/компаније заправо чине анти услугу и себи, свом послу али и професији у целости. Потрошачи на крају бивају збуњени и неодлучни ’како да знам који је сапун бољи када се њих пет рекламира као најбољи?’. А неодлучност на крају доводи до тога да ће се највероватније одлучити за Nivea или Palmolive ужасни вештачки детерџент који се рекламира као сапун. И пошто су овакви производи све само НЕ природни, онда ће на крају тај разочарани потрошач да иде после и да прича да ’сви сапуни исушују кожу’ што је једна ноторна бесмислица. 

Малопродаја вс. мало продаје

Ситуација у Србији када су у питању мали произвођачи сапуна, благо речено ме забавља. Опет понављам, има ту дивних и поштених људи (о којима ћу писати накнадно), али они су у мањини и тешко да ћете се до њих пробити у мору оних осталих. 

Хтела бих да вам илуструјем веома једноставно, шта ви то уствари плаћате када купите сапун у продавници, а шта они вама продају.

Према неким општим правилима малопродаје, цена производа у малопродаји требало би да буде 2,3 до 2,5 пута већа од производне. Колико сапуна можете да направите у једном цугу, зависи од тога колика вам је модла. (коју by the way, и сами можете да направите од 5 дасака и мало лепка за дрво). Рецимо да хоћете да направите 4 кг сапуна, дакле 40 комада од по 100 грама. Деведесетдевет процената природних сапуна на српском тржишту базирано је на маслиновом уљу. Не зато што је најбоље како га рекламирају, већ зато што је најјефтиније и најдоступније. Неки ће тврдити како користе девичанско, неки не. Што вероватно значи да користе маслиново уље комине. Овде ћу вам одати једну тајну. Заправо нема неке разлике у крајњем учинку између ова два уља. То ће вам рећи многе (искрене) сапунџије. Индекс сапонификације је мало другачији, али до сада нисам срела никога ко са сигурношћу може да препозна ралику у готовом сапуну. Дакле, за сада имамо дрвену модлу који смо сами направили у татиној радионици и маслиново уље комине које у супермаркетима кошта око 250 дин за литар (можете мислити колико је јефтиније онда кад купујете на велико!). Каустичну соду не можете наћи у слободној продаји. Можете је куповати само ако имате регистровану фирму. Онда је цена око 1000 дин за 10 кг. Дестилована вода не кошта пуно, око 60 дин за 2 литра на свакој бензинској пумпи.

Варјаче, шерпе, стик блендер, рецимо да све то већ поседуете у кухињи и да није неко екстра улагање.

Са овом опермом коју имамо, хоћемо да направимо 4 кг сапуна. Рецимо да хоћемо да ставимо суперфат 2 %. Ово је чисто експеримента ради, али лично нисам видела да ико помиње да ово ради.

Ево правог трошковника за 4 кг нашег сапуна:

2750 гр маслиновог уља (687,5 дин по малопродајној цени)

362 гр каустичне соде (око 360 дин)

908 гр дестиловане воде (око 30 дин)

Укупни трошкови: 1077 дин

Сапун направљен само од маслиновог уља требало би да се суши око шест недеља пре употребе (мада није згорег оставити га и дуже). И уопште, неписано је правило да се сапуни са већим процентом течних масноћа суше мало дуже и спорије.

Дакле, направили смо 4 кг сапуна за цирка 11 евра. Е сада долазе до изражаја разне варијације. О томе шта све можете стављати и наћи у сапуну, већ сам писала раније. Суво биље у продавницама здраве хране не кошта много. На пример, цветови невема су око 100 дин за 100 грама. А у 1 кг сапуна ставља се обично највише две равне супене кашике. И тако даље. Поједнини произвођачи додају (за неке знам поуздано, док неки само тврде да чине то) и етерична уља. Мој став према овоме прилично је скептичан, и можете непто о томе прочитати овде. For the sake of the argument рецимо да смо утрошили још 1923 дин на етерична уља за наш сапун и 50 дин за суво биље. 

Трошкови сада су нам: 1077 + 1923 + 50 = 3050 дин

Од 4 кг сапуна добићемо 40 комада од 100 грама за малопродају. Један комад нас дакле кошта, 3050 / 40 = 76,25 дин

Цене у малопродаји за овакве типове сапуна крећу се између 360 и 450 динара (по мом сазнању; доста сам времена провела цуњајући по продавницама). Из овога следи да за 40 сапуна можемо добити између 14400 и 18000 динара. Зарада од 150 евра и није лоша! Сада замислите да на ово још додамо колико јефтиније уље и дестилована вода могу бити када купујете на велико. 

Произвођачи и препродавци који покушавају да вам пласирају одређени сапун као најбољи и најприроднији по цени и саставу, сигурно нису поштени. Сада знате колики су стварни трошкови а колика је њихова зарада на вашој грбачи. Не дајте се застрашити нити заварати. Читајте етикете и не бојте се да поставите отворена питања произвођачу и продавцу.