Нови сапун - Barber Shop

Ретро је поново у моди. Полако али сигурно, враћамо се старим вредностима, препознајемо квалитет ручног рада, домаће кухиње, старих заната, малих независних мануфактура и индивидуалне креативности. Допада ми се овај талас уметничког бунта јер и сама пркосим корпоративних аждајама и свему што има везе са масовном производњом и потрошњом. Волим да имам своју фризерку, своју бакалницу, своју књижару и своју пекару. Да знам да купујем од човека, а не комбината и машине. Зато ме и весели кад год наиђе прилика да се упознам са вама и кад ме изнова питате кад долазим опет, јер ће вам недостајати сапуни.

У децембру је магазин Плезир имао специјал посвећен посвећен ренесанси берберница, као и серију кратких интервјуа са познатим домаћим брадоњама. Фино негована брада и брци се на велика врата враћају у моду. А где су шик брци, ту су и мајстори џентлменског заната, бербери.

Колико ми је познато, старинских берберница још увек има по градовима Србије, али су безмало увек некако ушушкане између већих и модернијих радњи које се разметљиво шепуре са шљаштећим излозима и увозном робом. Мој први сусрет са једном берберницом старинског кова, десио се сасвим случајно пре шест година у Панчеву. Само место, ни по чему посебно, не бих сама никада пронашла. Изгледа да је попут ситничарнице Код срећне руке, локација била позната само упућеним зналцима. На стакленом окну старинских врата од храстовине, злантим краснописом било је исписано име радње, а можда и самог госн Брице.  Док сам оперзно прелазила праг, разговор унутар радње је утихнуо, док се неколико пари очију радознало окренуло ка мени. Отворено показаног анимозитета није било, али је шум окретања листова Политике сасвим довољно показао негодовање због незваног присуства женског уљеза у том примордијалном мушком царству.

Ћутке и скрушено, седела сам у углу трудећи се да не привучем више пажње на себе него што сам до тада и нехотице изазвала. Полу-уплашена, благо усплахирена а насадве заучеђена самим постојањем једног оваквог места, трудила сам се да седим сасвим мирно, болно свесна шкрипућег звука који је изазивао и најмањи мој покрет на кожном тапацирунгу.

Данас вероватно сама не бих могла да нађем ову берберницу, али се надам да још увек постоји. Надам се да их има и још нових, модернх, и да се берберски занат у Србији враћа на велика врата. Или на мала, али проверена о којима се прича преноси од уста до уста, јер најзанимљивије тајне ваља чувати само за одабрану клијентелу.

Данашњи сапун инспираисан је берберницама и једном сасвим посебном атмосфером коју оне носе. Покушала сам да дочарам ароматични траг свих оних зеленкастих тоника у стакленим бочицама, који се преплићу са мирисом дувана, јутарњих новина и дрвених панела на зидовима. Мирисни букет отвара реска корица лимете, подржавају је лорбер и жалфија и храстова кора, док се у пратећим нотама назиру црни бибер, семе аниса и мрвица цимета.

Као основни рецепт, искористила сам један од омиљених са додатком ши бутера и каолин глине, који чисти и негује, остављајући дискретан освежавајући мирис.

Како је ово сапун намењен господи, дизајн је помало сведен, нема лудих боја којима се понекад играм, али само ипак морала да додам један заокрет, као мали осмех да се ипак препозна како је ово један прави СенМи сапун.

Хтела бих на крају овог поста да вас позовем да попуните анкету о сапунима. Размишљам о новим производима и темама и заиста би ми значило да чујем ваше мишљење.