Медене делиције

Данас је педесетпети дан. Тачно. Не знам шта ме је нагнало да се осврнем уназад и израчунам стање тако прецизно, јер кад морам тако да бројм дан за даном, сваки би изгледао голем као година. Али данас ни ових 55 дана изгледа некако сасвим обично, а опет тотално нестварно. Елем, што би рекли, скинула сам се са шећера. Ни мрвицу прерађеног шећера нисам окусила скоро два месеца. Ниједан колач, ниједан газирани сок, ниједну чоколаду, или било који конзервирани производ. Баш оно ништа, па на квадрат. А није ми била ни намера.

Не знам где сам то прво прочитала, али заиста је истина да је промена једина константа на овом свету. Тако се мени опет некако променио живот у септембру, па док сам се навикавала на новонастало стање и сетила како не могу баш до у недоглед да живим на једном оброку дневно, би док се окренух, већ десет дана како нисам ништа слатко појела. И онда рекох себи, па могла бих ја овако да наставим.

Моја мама каже како ми до 4. године није давала ништа слатко да једем, само повремено мало меда, за здравље. Не сећам се да ли је то баш сасвим истина, али сигурно јесте да нисам никада била неки  слаткољубац. Ипак, постоје неке сасвим посебне посластице на које сам слаба. Ванилице, или чоколада, али она са минимално 85% какаа. Или сладолед. Сладоледа бих јела на тоне, док не пукнем, и то ми је онако, баш слаба тачка.

Било како било, упозоравају нас са свих страна о штетности шећера, једна је од фамозне 4 ’беле смрти’, али ја реално до сада нисам срела никога са наших простора који одолева сласним искушањима. Разумем ја то наравно, како да одете на славу а да не пробате бар једну бајадеру? Бомбицу? Кришку венчане торте или коцкицу ратлука од руже уз јутарњу кафу? Под овом околностима, јасно је да нема спаса.

Искрено, могу да вам кажем да се осећам боље. Енергетски ниво ми је уједначенији и нема више наглих успона и падова у току дана изазваних неком стресном ситуацијом. Дакле људи, ако икако можете, скидајте се са шећера. Знам, знам да није лако, али размислите за почетак да замените ту коцкицу чоколаде са једном сувом смоквом или кајсијом. Немојте додти ту кашичицу шећера у чај. Уздржите се од дезерта после јела. Пређите на другу страну улице кад пролазите поред Штарка. Ако баш почнете да кризирате, правац на неки од ових медених сајмова, па дегустирајте мед из различитих делова земље док вам душа иште. Одаберите пар тегли, потрајаће бар једно три месеца.

Мед је толико здрава и разноврсна намирница која има мож да грани ваш организам и изнутра и споља. Једно време био је баш ’ин’ козметички састојак. Велике козметичке фирме стално изналазе неке нове, занимљивије састојке, по могућству што егзотичнијег порекла, јер новине пролазе добро на данашњем тржишту где су људи ваљда, толико засићени свега, да ми се чини како би сада само млеко од пустињског скочимиша било довољно примамљиво.

Лично нисам нека помодарка, волим да се враћам намирницама које се увек изнова доказују као проверене и поуздане. Ненаметљивог изгледа, а моћног дејства. Данас се враћам једном сапуну којег сте прошле године волели. Honey Bunny је опет на репертоару, са додатком ливадског меда (мој омиљени) и фино млевеним овсеним пахуљицама. Ухватила сам један сунчани дан који ме је инспирисао за нове фотографије.

Honey Bunny је дефинитивно моја препорука за предстојеће хладне дане. Мирис ливадског меда са пар цветих нота у најави и кашиком бутера који цврћи у тигању док додајете шећер за карамел-сос. Ко каће да ћивот не може бити сладак без шећера?

Не сматрам да сапун потпада под дијетално средство, али мало маште и мало воље нас може довести до неслућених резулата.

Како ви подносите ове хладне дане? Имате ли неки омиљени ритуал опуштања за препоруку? Шта вас зими највише радује?