Данас сам схватила како сам закорачила у седму годину блоговања. Просто ми је невероватно и све се преиспитујем, али истина је и датуми на постовима не лажу. Када сам започињала ову блоговску авантуру, нисам ни помишљала колико ће дуго трајати, на који начин ће се блог мењати и колико дуго ћу и ја истрајати у овом хобију. Као и кад сам писала онај први пост, тако и данас седим поред прозора и док ме сунце греје и помало заслепљује па морам да навлачим завесу да бих видела екран, поред мене је шоља јаке црне кафе док са вама делим размишљања о инспирацији иза најновијег сапуна.
Живот ми се доста променио од 2010. и иако сам сада на месту где нисам никада ни сањала а понајмање очекивала да ћу бити, хвала вам што сте истрајалии и ви са мном и што верно пратите моје авантуре и изнова ме питате о новим сапунима. Из ове перспективе, чини ми се да ћу се у Холандији задржати још неко време, бар још годину дана. Мало сам касно дошла, неки би чак рекли ухватила последњи воз, и на неке културолошке разлике не могу никако да се навикнем. На неке ни не желим, па тако ни не покушавам. Неки су ми ритуали и навике тако мили, да их се не одричем где год била. Један од њих је и густирање добре црне кафе.
Временом сам развила посебну наклоност ка кафи која потиче са колумбијских плантажа, и то ме је потакло да истражим мало дубље историјат и невероватни културолошки утицај којим ово скромно зрнце обликује навике и обичаје појединаца, али и друштава и читавих државних система у протекла четири века. Ја толико волим укус кафе, да иако на рационалном прихватам да постоје људи који нису такве пасиониране кафопије, никако не могу да схватим како је могуће да неко заправо не ужива у укусу кафе?
Данас кад постоје толике варијације на кафену тему, када се кафа користи у најразличитијим кондиторским остварењима и фантастичним напицима, мока је постала за синоним комбинације кафе и топљене чоколаде. Познајем доста људи који једино тако пристају да конзумирају кафу, мада је Мока првобитно означавала само јеменску луку одакле је после отоманске инвазије 1532. почео масовнији извоз овог златног зрна. Од тада па све до данашњих дана, историјат трговине кафом одвија се као напети шпијунски трилер кроз који пролазе живпоисни ликови бескруполозних шпекуланата, робовласника, апсолутистичких војних властодржаца, медијских тајкуна, осиромашених фармера, гладне деце у Африци и модерних хипстера са Apple рачунарима који испијају своју дневну дозу кофеина у неком од лиценцираних кафе кутака диљем планете. Заиста, има свега и препоручијем вам да погледате неки од документараца или порчитате књиге које сам навела на крају овог поста.
Волела бих да сазнам и више о опијености кафом на блаканском полуострву, али ми није познато да се неко до сада бавио овом тематиком, што је заиста тета. Најчешће навике и објекти које узимамо здраво за готово крију најзанимљивије приче.
Моја прва сапунска кафена инпирација потиче с почетка 2013. када сам арому помешала са лешником. Кафа је што би рекли, душу дала за мешање и спајање са другим мирисима и укусима. Овог пута ароматични акценат је на свеже прженој кафи са минималном назнаком карамела и коштуњаве комбнације бадема и лешника у позадини. Одлучила сам се за сведен дизајн, погодан за даривање нашим најмилијима оба пола. Прошарано тело сапуна асоцира на свежу инфузију кафе коју волимо изјутра да пијемо, али и на кремасте посластице које више иду уз поподневну шољицу.
Овај сапун је део ограничене колекције, али иако је већ спакован, сада док куцам овај пост, чини ми се као да слова на екрану почињу да миришу и дају ми нове идеје. Ко зна, можда ми падне на памет опет нека суманута комбинација, али знате да сам увек расположена за предлоге.
Кажите ми како ви највише волите да конзумирате кафу?
На енглеском постоји неколико добрих наслова од којих препоруујем Uncommon Grounds: The History of Coffe and How it Transofrmed Our World (Mark Pedergrast) и The Devil's Cup: A History of the World According to Coffee (Stewart Lee Allen). Недавно је у Плезиру освануо занимљиво написан чланак са добрим освртом на неке значајне моменте у историјату кафеног освајања свих континената.
У последњих десетак година, кафа је била и предмет неколицине документарних филмова, од којих се два издвајају по популарности. Широј јавности су доступни на Јутујубу, али су чињенице негде појчане зарад упечатљивијег драматуршког учинка, тако да није згорег узети неке тврдње уз здраву дозу скепсе: Living With Coffee или Black Coffee - The Irresistible Bean (1. део, 2. део и 3. део).
П.С. Доста ми вас пише и пита кад доносим сапуне следећи пут. Да бисте били међу првима обавештени, упишите се на мејлинг листу. За верне фанове, увек убацим и нештп посебно ;)
Живот ми се доста променио од 2010. и иако сам сада на месту где нисам никада ни сањала а понајмање очекивала да ћу бити, хвала вам што сте истрајалии и ви са мном и што верно пратите моје авантуре и изнова ме питате о новим сапунима. Из ове перспективе, чини ми се да ћу се у Холандији задржати још неко време, бар још годину дана. Мало сам касно дошла, неки би чак рекли ухватила последњи воз, и на неке културолошке разлике не могу никако да се навикнем. На неке ни не желим, па тако ни не покушавам. Неки су ми ритуали и навике тако мили, да их се не одричем где год била. Један од њих је и густирање добре црне кафе.
Временом сам развила посебну наклоност ка кафи која потиче са колумбијских плантажа, и то ме је потакло да истражим мало дубље историјат и невероватни културолошки утицај којим ово скромно зрнце обликује навике и обичаје појединаца, али и друштава и читавих државних система у протекла четири века. Ја толико волим укус кафе, да иако на рационалном прихватам да постоје људи који нису такве пасиониране кафопије, никако не могу да схватим како је могуће да неко заправо не ужива у укусу кафе?
Данас кад постоје толике варијације на кафену тему, када се кафа користи у најразличитијим кондиторским остварењима и фантастичним напицима, мока је постала за синоним комбинације кафе и топљене чоколаде. Познајем доста људи који једино тако пристају да конзумирају кафу, мада је Мока првобитно означавала само јеменску луку одакле је после отоманске инвазије 1532. почео масовнији извоз овог златног зрна. Од тада па све до данашњих дана, историјат трговине кафом одвија се као напети шпијунски трилер кроз који пролазе живпоисни ликови бескруполозних шпекуланата, робовласника, апсолутистичких војних властодржаца, медијских тајкуна, осиромашених фармера, гладне деце у Африци и модерних хипстера са Apple рачунарима који испијају своју дневну дозу кофеина у неком од лиценцираних кафе кутака диљем планете. Заиста, има свега и препоручијем вам да погледате неки од документараца или порчитате књиге које сам навела на крају овог поста.
Волела бих да сазнам и више о опијености кафом на блаканском полуострву, али ми није познато да се неко до сада бавио овом тематиком, што је заиста тета. Најчешће навике и објекти које узимамо здраво за готово крију најзанимљивије приче.
Моја прва сапунска кафена инпирација потиче с почетка 2013. када сам арому помешала са лешником. Кафа је што би рекли, душу дала за мешање и спајање са другим мирисима и укусима. Овог пута ароматични акценат је на свеже прженој кафи са минималном назнаком карамела и коштуњаве комбнације бадема и лешника у позадини. Одлучила сам се за сведен дизајн, погодан за даривање нашим најмилијима оба пола. Прошарано тело сапуна асоцира на свежу инфузију кафе коју волимо изјутра да пијемо, али и на кремасте посластице које више иду уз поподневну шољицу.
Овај сапун је део ограничене колекције, али иако је већ спакован, сада док куцам овај пост, чини ми се као да слова на екрану почињу да миришу и дају ми нове идеје. Ко зна, можда ми падне на памет опет нека суманута комбинација, али знате да сам увек расположена за предлоге.
Кажите ми како ви највише волите да конзумирате кафу?
На енглеском постоји неколико добрих наслова од којих препоруујем Uncommon Grounds: The History of Coffe and How it Transofrmed Our World (Mark Pedergrast) и The Devil's Cup: A History of the World According to Coffee (Stewart Lee Allen). Недавно је у Плезиру освануо занимљиво написан чланак са добрим освртом на неке значајне моменте у историјату кафеног освајања свих континената.
У последњих десетак година, кафа је била и предмет неколицине документарних филмова, од којих се два издвајају по популарности. Широј јавности су доступни на Јутујубу, али су чињенице негде појчане зарад упечатљивијег драматуршког учинка, тако да није згорег узети неке тврдње уз здраву дозу скепсе: Living With Coffee или Black Coffee - The Irresistible Bean (1. део, 2. део и 3. део).
П.С. Доста ми вас пише и пита кад доносим сапуне следећи пут. Да бисте били међу првима обавештени, упишите се на мејлинг листу. За верне фанове, увек убацим и нештп посебно ;)
Нема коментара