Нови сапун - Caffe Mocha

Данас сам схватила како сам закорачила у седму годину блоговања. Просто ми је невероватно и све се преиспитујем, али истина је и датуми на постовима не лажу. Када сам започињала ову блоговску авантуру, нисам ни помишљала колико ће дуго трајати, на који начин ће се блог мењати и колико дуго ћу и ја истрајати у овом хобију. Као и кад сам писала онај први пост, тако и данас седим поред прозора и док ме сунце греје и помало заслепљује па морам да навлачим завесу да бих видела екран, поред мене је шоља јаке црне кафе док са вама делим размишљања о инспирацији иза најновијег сапуна.

Нови сапун - Breezes & Sunshine

Зимус сам одлучила да испланирам целу годину унапред, да тачно знам када ћу који производ да направим, шта треба да наручим и колико често да пишем. Mаштала сам тако које ћу сапуне правити да облежим нову летњу сезону. Прелаз из зиме у лето десио се тако неочекивано и нагло, и док сада гледам у расцветало дрво шљиве и бледо љубичастог јоргована, питам се где сам ја то била последња два месеца који се чине као да су пролетели поред мене. Захвална сам што ове године нисмо имали снега и што не дочекујем Ускрс у капуту на нула степени као лане. И схватам да сам мало окаснила са почетним плановима, али хитам да надокнадим све.

По мени ништа не подсећа више на пролеће и сунчане дане који долазе, више од ђурђевка и јоргована. Зато сам у стрепњи да ме очекије још једно ледено пролеће, још у децембру смислила да направим макар сапун који ће ме подсећати на пролеће. Чисто за случај да не  буде сунца и цвећа пре јуна.

Breezes and Sunshine

Можда са ове дистанце звучи смешно јер знам да је у Београду још у јануару било 15 степени, али само кад се сетим да сам прошле године у мају за рођендан седела у капуту и гледала у ледену кишу осећајући се тотално мизерно, ова намера добија другачију перспективу. Једноставно ја нисам навикла да је у мају тако хладно и тмурно. И тако сам одлучила да пркосим вероватноћи на  време.

Данас вам представљам један нови, пролећни сапун који наговештава сунчане дане који су тек пред нама. Објавила сам ове фотографије на мом фејсбук профилу пре две недеље, и завладала је општа помама. Изгледа да су се сви чак и они навикнути на хладноћу, зажелели топлоте. Друга тура је већ у модли.

Испробала сам нову декоративну технику и нови мирис. Након сапуна са јогуртом и алојом, хтела сам поново да употребим јогурт. Грчки, пуномасни и тотално грешни. Супер је за кожу и све изгледа да ће бити један од мојих омиљених састојака икад.

Капљице Сунца на тропским таласима

Састав, име и комбинацију боја сам прво смислила. Онда сам се бацила у потрагу за одговарајућим мирисним уљем. Мислим да могу да кажем да сам баш задовољна, јер је резултат досегао очекивања. Тиркизно море, весело сунце и пешчана плажа. То је била замисао. И мирвица глитера одозго, баш онако као зраци сунца који играју на површини мора.

Мирис је божанствен  и потпуно се уклапа у визуелну слику. Мешавина цитрусних нота, цвета поморанџе, сланог морског ваздуха, поља ђурђевка у цвату и зимзелене шуме у позадини. Гарантује тренутни транспорт на таласне дужине среће, смеха и разбибриге. У мислима ћете већ бирати омиљену плажу, лежаљку и лосион за сунчање.

Мене су ови сунчани дани баш нешто креативно инспирисали, па очекујте још новина у наредниим недељама. 

Hazelnut Coffee Soap

Волим кафу. У сваком могућем облику. Уствари, ја сам помало кафеман. И није то због кофеина, јер подједнако волим да пијем и кафу без кофеина, то је једноставно због укуса. Заправо ја волим укусне и складне ствари генерално, не само када су у питању храна и пиће. Чак сам у пар наврата током школских распуста и радила у продавници кафе. Мада то не бих препоручила баш љубитељима овог напитка, јер како то обично бива, чак и најбоље ствари конзумиране претерано постају отужне. Некако јави се отпор организма и чула отупе, па не можете више ни да уживате у омиљеном напитку као што сте навикли.

Црно злато (Фото извор)

Прву кафу сам скувала уз татину помоћ када сам имала 4,5 године. Мало је рећи да сам била поносна.  Нисам је додуше ја пила, али волим да мислим да је задовољила татине критеријуме. Мада ко зна, можда је била и прави бућкуриш, али он ју је подразумева се, свеједно попио. Мене су наравно, свесрдно плашили да ће ми порасти реп ако будем пила кафу, па сам се ја понекад задовољила само тиме да сам лизала соц из шољица у кухињи кад ме нико не види. Ово ми се и није нешто нарочито допало, па сам убрзо одустала од тога, мада сам се са одушевљењем уверила да ми реп није порастао. Тада сам закључила да то мора да је последица тога што ја заправо нисам пила кафу, и наравно, закључила сам да сам много паметна. :)

После тога, нисам се још пар година латила кувања кафе, али сам увек са уживањем посматрала друге како је испијају. Некако, тај ритуал  ми је био сасвим фасцинантан. И свако од мојих најближих имао је неку посебну навику у припремању кафе и манир у испијању исте. Чак и данас памтим све шољице код бабе, деде, маме, тате, тетке и осталих рођака, из којих се испијала кафа. Фасцинантан и шаролик свет крио се у тим шољицама. Неке су потицале из старинских сервиса, неке са бувљака, неке из Икее, неке донешене са далеких путовања, неке пластичне а неке опет плехане. Распарене и упарене, шољице за кафу у сваком домаћинству у Србији имају посебно место.

Враћа из мртвих! (фото извор)

За мене је и дан данас права кафа - турска кафа. Уопште ми није јасна перверзна мода називања кафе 'домаћом' кад је већ петсто година знамо као турску. И у Буграској, Грчкој и осталим околним земљама је турска, само ето, у Србији преко ноћи постала домаћа. Назовите ме затуцаном, али ја стварно не увиђам ни разлог нити потребу исказивања некаквог квази патриотизма на овај начин.

Људи у Холандији уопште не знају шта је права кафа. Заправо, њима је прилично свеједно шта пију. Ако је јефитна, или још боље - бесплатна, наливаће се као блесави. Ако их видите да испијају макијато у неком шик кафићу, по свој прилици то раде готово искључиво или што им је кафић успут, или да би и сами постли мало шик самим тим што седе негде где се боже мој, служи италијанска кафа. Али хајде, имају они и добрих страна. Него одох ја подаље од сапуна. Ваљда вам је сада јасно колико ми недостаје права кафа. Јер само је турска кафа права за мене, ма колико старомодно звучало.

Сапуни са кафом су прилично присутни. Не бих баш могла да кажем да су популарни, али свакако ћете релативно лако на њих налетети. Лично сам до сада избегавала да их правим, јер ми је било сасвим јасно да у овој гореописаној клими, не би одјекнули бог зна како.
Прво, да бисте направили кафени сапун, морате најпре и сами да будете љубитељ овог напитка. Из тога произилази свака ваша наредна одлука у вези са креирањем овог сапуна. Кoја ћете уља одабрати? Да ли скупоцено уље и бутер кафе? Да ли ћете водени раствор заменити кафом? Да ли ћете додати млевену кафу за ексфолиацију? Ако, да колико, и колико крупно млевену? Какво ћете мирисно уље одабрати? И какву визуелну концепцију остварити.

Ако овако посматрате кафени сапун, потпуно ће вам бити јасно да ли онај који је направио тај сапун заиста воли и да пије кафу и да прави сапун. Мислим, ако сапун изгледа досадно или сасвим обично, ја се увек запитам под а) зашто би ико ко воли да прави сапун направио нешто у чему суштински не ужива; б) зашто би ико ко заиста ужива да пије кафу девалвирао напитак који инспирише сва чула једном сасвим просечном интерпретацијом у сапуну?

Назовите ме лудом, али ја заста не умем тако да функционишем. Једноставно не бих се осећала добро да нисам искрена када нешто стварам. Знате како јела која су спремљена са биргом и уживањем увек некако изгледају боље и укуснија су? Е тако је исто и са сапунима, и уопште, са било чиме што се прави рукама. Са било чиме што се ствра.

Свеже испечаћени сапуни

Поглед на таласасте врхове

Иако пијем горку кафу, понекад волим да је 'изненадим' неким сирупом. Најчешће је то карамел, бадем или лешник. Чини ми се да доста људи ужива у овој комбинацији укуса, те сам се тако одважила и да направим моју прву интерпретацију кафеног сапуна. Ово је сапун са мирисом свеже скуване кафе и печених лешника. Обојила сам га пигментима, а рецептура је проверена, уз додатак омиљениг ши бутера.

Ово је била врло мала пробна тура. Свега пет комада сам направила. Није ми нека намера била да га продајем, и углавном сам поделила мале узорке, не очекујући баш неку прођу поред осталих СенМи фаворита. Међутим, управо за овај сапун добила сам можда најлепши комплимент икада. Један другар Исланђанин иначе, поклонио га је брату и његовој породици за Божић, а њима се учинио тако леп, необичан и мирисан, да им уопште није ни пало на памет да је то сапун. Били су убеђени да је у питању чоколада, и регуларно су га распаковали и ставили у теглу са слаткишима. Стварно, то ми се никада није десли чак ни са cupcake сапунима!

Мислим да остатак ове туре нећу ни да продајем, него ћу крајње себично сама да га истрошим, али дефинитвно очекујте у будућности још експеримената на задату тему, јер као и обично, идеја имам више него времена за реализацију, па се листа жеља полако али сигурно само продужава. Стога сам сигурна да ће овај блог поживети још неко време, јер ја изгледа не могу да се заситим!

Hazelnut Coffee Soap by SenMi Soaps

За крај, ево једног инстаграмизираног погледа који је заправо вернији оригиналу, јер ми на фотографијама светлост овде увек оставља неку плавичасту нијансу коју не могу да избегнем у зимским месецима.