Књиге у 2016 - препоруке

Готово ми је невероватно да већ четврту годину за редом пишем о књигама које су на мене оставиле највећи утисак током прошле године. Али признајем да ми се ова традиција допада! На почетку ове године нисам била сигурна да ли ћу успети да догурам до свог уобичајеног циља од 40 књига, те сам одлучила да дам себи мало одушка и не оптерећујем се толико трком за испуњењем неког провизорног циља. Не само да ме то није чинило срећном, већ је та наредба да морам да достигнем и престигнем тај неки циљ, стварала додатни извор немира, осећаја губика и неуспеха. И све то сасвим непотребно.

Због тога је 2016. била мало опуштенија година, са прочитаним 31 насловом из различитих жанрова, периода, језика и тематике.

Волим да читам књиге из различитих жанрова и сматрам да нема лоше литературе већ само лоших писаца. Или боље речено, људи који заиста немају нешто знчајно, ново или другачије да кажу, нити довољно вештине и умећа да искажу своје идеје на сврсисходан начин.

Немам неки устаљени читалачки темпо, али обично након неког дужег романа волим да пређем на неку занимљиву друштвену студију, биографију или књигу из широког домена популарне литературе са неком мени занимљивом тематиком.

Ове године морам да признам да иако су већина наслова које сам прочитала стајали на планираној листи, ипак сам некако помало разочарана свеопштим утиском. Издвојила бих укупно само четири наслова које заиста од срца могу да препоручим.


1. Врли нови свет - Олдус Хаксли

Већ дуго на листи жеља, коначно сам се докопала једног примерка. Велике класике волим да прочитам у српској варијанти, јер заиста уживам у добром преводу колико и у самој причи. Пошто смо колективно већ дубоко загазили у Орвелову 1984. која се свакодневно обистињује а да ми то и не примећујемо, занимљиво је да прочитамо као ће та следећа ера изгледати. Мој је утисак да док се са једне стране згражавано над светским поретком, са друге стране својим личним свакодневним изборима ма колико безначајни они нама у тренутку изгледали, неумитно срљамо ка управо таквој будућности од које зазиремо. Ако прочитате Врли нови свет, свакако ме занима да чујем какав је утисак на вас оставио овај роман.






2. Paris - Edward Rutherfurd

Овај роман био је случајно откриће једног поподнева кад сам без неког плана прошетала до локалне кљижаре. Исправа сам помислиал да је овај наслов намењен франкофилима који купују безмало сваку тричарију која има макар и сам паришки призвук. Али ипак није тако. Рецимо да је ово историјски роман за оне који не воле историју. Рутефорд је врло вешто испреплетао двомиленијумски ћивот Париза кроз серију кратких прича о неколико породица различитих сталешшких класа и животних прилика. Овај прилаз нуди доста добар увид у ону другу скривену истроију, историју свакодневног живота малих људи чија имена нису сачувана, а чији су поступци и умеће, љубави и губици, остали заувек уткани у судбину овог града.






3. The Millionaire Next Door - Thomas J. Stanly & William D. Dankо

Ко од нас не би желео да има више новца? Али колико је то ’више’ и када ’више’ постаје довољно? Већ неколико година уназад читам књиге о условно речено, богатству, бизнису и менаџменту новца, али ово је до сад убедљиво најзанимљивија књига од свих. Да нисам ја јадина која овако мисли, доказ је да је књига непрестано у штампи од првод издања 1998. године. Наравно, неком ко је одгвојен у комунистичком или постсоцијалистичком систему (и свему што је некако између а што смо у Србији проживели и преживели), неки концепти овде изнети, учиниће се веома страно. Управо зато је и битно да ширимо видике, и да схватимо да оно чиме смо задојени није апослутна истина, и да је заиста могуће десгнути материјално балгостање чак без обзира на друштвену ситуацију и породични одговј. Ова књига ће вам рећи како то да постигнете.




4. Mallowan's Memoirs - Sir Max Mallowan

За овај наслов морам да признам да се налази на листи понуткан мојим личним интересовањем за живот аутора. Не само да је Малоуен био велики и признати стручњак, ве је његова огроман професионална заоставштина утицала деценијама на развој научних постулата кад аје у питању праисторија Меспоптамије. За мене је било фацинантно да читам како су археолози дошли до неких од највећих открића XX века, као и какви су људи били у свакодневном животу. Наравно, чињеница да је Малоуен био ожењен Агатом Кристи, додаје дозу посебног шарма и хумора овим мемоарима. Одлично написано, на пар места затрпано терминологијом, али уопштено, Малоуен пише читко, разумљиво, и без грандиозности и умишљености која тако често уме да одликује реминесценције великих људи. Ови мемоари више ме подсећају на неки авантуристички роман Карла Маја него на биографске цртице из живота.



- - -

Линкови ка листама нај књига у 2013, 2014. и 2015.

Које књиге су на вас оставиле највећи утисак у 2016? Поделите са нама ваше препоруке у коментарима испод поста.