Овај пост је баш дуго био у припреми. Толико дуго, да ових сапуна више и немам а не знам ни да ли ћу их правити више. Желела сам да направим сапун који је омаж стеновитим обалама Медитерана и Јадрана. Не верујем да ишта друго може да боље симболизује истрајност од маслиновог дрвета.
Летос док сам се спуштала аутобусом од Истре до Сплита, крајоликом који је изгледао као тужна, спржена пустош након Армагедона, поносно су се истицала стабла маслина. Понегде као усамљени посматрачи монотоне прерије, понегде груписани у сеновите гајеве опасане жицом. Мени је и даље фасцинантно како ова врста успева не само да опстане, већ и напредује и развија се под тако суровим околностима. Можда помало баш налик људима кад се нађу усред културне, интелектуалне и привредне кризе. Онда смо тек приморани да спознамо коликим потенцијалним ресурсима заправо располажемо.
Летос док сам се спуштала аутобусом од Истре до Сплита, крајоликом који је изгледао као тужна, спржена пустош након Армагедона, поносно су се истицала стабла маслина. Понегде као усамљени посматрачи монотоне прерије, понегде груписани у сеновите гајеве опасане жицом. Мени је и даље фасцинантно како ова врста успева не само да опстане, већ и напредује и развија се под тако суровим околностима. Можда помало баш налик људима кад се нађу усред културне, интелектуалне и привредне кризе. Онда смо тек приморани да спознамо коликим потенцијалним ресурсима заправо располажемо.
