Нови сапун - Olive Branch

Овај пост је баш дуго био у припреми. Толико дуго, да ових сапуна више и немам а не знам ни да ли ћу их правити више. Желела сам да направим сапун који је омаж стеновитим обалама Медитерана и Јадрана. Не верујем да ишта друго може да боље симболизује истрајност од маслиновог дрвета.

Летос док сам се спуштала аутобусом од Истре до Сплита, крајоликом који је изгледао као тужна, спржена пустош након Армагедона, поносно су се истицала стабла маслина. Понегде као усамљени посматрачи монотоне прерије, понегде груписани у сеновите гајеве опасане жицом. Мени је и даље фасцинантно како ова врста успева не само да опстане, већ и напредује и развија се под тако суровим околностима. Можда помало баш налик људима кад се нађу усред културне, интелектуалне и привредне кризе. Онда смо тек приморани да спознамо коликим потенцијалним ресурсима заправо располажемо.

#Инспирација - Amber Lava

Веома сам узбуђена данас! Коначно је стигао на ред пост о најновијем сапуну из серијала #Инспирција. Ко прати блог дуже, сетиће се сапуна Capri Olivo и Rainbow Sherbet који су били посвећени двема сјајним девојкама Иви и Ивани, фантастичним креативцима које нас веселе својм блоговима Iva did it и Slurporama & Cutensils. За оне који не знају, моја идеја водиља иза овог серијала јесте да креирам посебан сапун као оду индивидуалној кретивности и маштовитости личности одређених блогерки чији рад и труд пратим дуже време и за које из срца навијам јер сматрам да нам је потребно мало више лепоте у овој нашој свакодневици. Ово нису никакви спонзорисани постови, већ је одбир одраз искључиво мог личног и потпуно пристрасног утиска, а, судећи по популарности ових девојака, нисам једина које увек изнова обрадују њихове креције и које са нестрпљењем чекају да нам пишу о својим најновијим авантурама.

Избор ми није тежак. Ипак постоји само шачица људи чији ми се рад толико допада да бих им посветила уметничко дело у облику сапуна. Иза данашњег поста стоји још једна Ивана, творац маштарија које можете видети на порталу Један фрајер и бидермајер. Кажем портал, у недостатку неког погоднијег описа. На први поглед, ради се о венчањима. На други, о сјајним фотографијама пропраћеним несвакидашњим тестовима, баш попут оних које сте одувек желели да читате у омиљеном часопису. Са понеком ђаконијом, одабраним гостом и бајковитом причом. Фрајера је немогуће укалупити у неку већ виђену, устаљену причу, јер он је јединствен, баш као и сама Ивана.

Ivy М2 и ја се пратимо одавно по електронској џунгли. Лајкујемо фотке на инстаграму, прокоменатришемо по који пост и кришом гвиркамо по фејсбук ћошковима. Не сећам се када се и како десило да набасам на Фрајера, али сам остала, одушевљена. Инспирисана и генерално, мало срећнија као и увек када видим да се неко одлучио да учини овај свет макар за мрвицу лепишим. 

Дуго сам размишљала какав би сапун одговарао Фрајеру и Ивани. Лако су ме заводили детаљи, па су ми идеје биле помало хаотичне. Нисам могла да се одлучим, па сам морала да питам Ивану какви јој се мириси допадају. Испоставило се да је и Ивана креативно-хаотична. Како то обично бива, што више ствараш, више ти идеја и долази.

Написала ми је како мириси покрећу и могу фокусирати у трену. Како је инспиришу мириси из детињсва, како је привлаче снажни мириси, а понекад јој прија и благост. Како воли чоколадне колаче са магмом од воћа, боје земље и зеленила, пустиње и шаши. Како је зима подсећа на цимет а лето на лаванду.

Све сам записала, заокруживала, премештала, подвлачила, премишљала... било је идеја за бар десет потпуно различитих сапуна. Размишљала сам дуго како да склопим Иванине маштарије и своје идеје. Једна ми се реч наново враћала у мисли - магма. Две супротости, пустињски песак и лава. Како их спојити?

Записала сам мирисне ноте, стваила на папир занимљиве акорде, могуће комбинације. Мисли су ме вукле ка посластичарским делицијама како год бих започињала, али никако нисам желела да овај сапун буде имитација нечег већ виђеног. Хајде да кренемо онда од почетка, извлачим равну црту и почињем од основе. Мрвица мошуса, прашњава зрна какаа, једра и горко-слатке ароме, на врх ножа свеже стругане ваниле, кашичица бензоина, мушка доза пачулије и на самом крају, и за крај, прстохват свежих латица јасмина. Tо је једна фаза, земљана и мирна. Када погледате из птичије перспективе, ни не сумњате да се нешто крије испод. Друга фаза, долази изненада, упада као незвани али добродошао гост. Разигран у црвеној и жутој боји, носи нарамак воћа са собом. Брескви, јагода и рибизли, да има за све!

Не замерите што сам се мало занела у описима, да знате само како ми је било док сам одлучивала...  Овај сапун сапун спаја још две супротности - део израђен по хладном поступку и део провидног сапуна. Као водећи састојак издвојила бих уље макадамије, хранљиво и богато.

Не знам да ли сам погодила шта ће се Ивани допасти, и не знам уопште да ли смем да претпоставим да ће је подсетити на све драге тренутке, слике из детињства и мирисne уживанције. Знам само да веома желим да се упознамо, да седнемо и испричамо се о књигама, парфемима, колачима и малим женским ритуалима, и смејући се уживамо у ситницама  која ће постати нови записи у споменару сећања.

Остали сапуни из серијала:

Capri Olivo

Rainbow Sherbet

New soap - Almond Biscotti

Looking back, I can scarcely believe that six months have passed since I posted in English. Although my editorial politics is not to publish more than one article per week, it still did come as a surprise. Due to my editorial vision, I have chosen to post mostly in my native language as there are not many blogs with similar thematic. Adding to this, there is also a tiny-winey emotional reason. Since I am living almost 5 yeas outside of Serbia, I do sometimes miss Serbian. Occasionally, there are months in a row I don't even have the chance to speak it with anyone. For all my wonderful soapy readers around the globe, I have installed a translator button on the right margin, so that they can follow my latest outings in the soap wonderland.

More than 5 years ago when I first start soaping, the worldwide online soapmaking community was quite strong and diverse. I know that the times are changing and people are venturing into new personal & professional traits, but lately I cannot help but feel saddened by the overall demise of many blogs devoted to soapcrafting. I loved reading personal adventures, anecdotes and experiments of fellow artisans. I felt so positively inspired by all the passion and commitment they seemed to invest into this craft. Almost all of my favorite blogs are now defunct or 'on a temporary leave'. It makes me feel rather old. Am I living in a bygone era? Am I becoming a traditionalist?

Biscuit In a Soap or Soap in a Biscuit?