Септембар некако има навику да увек дође неочекивано. Већ преко двадесетпет година, сезону нових почетака поистовећујем са почетком школске године. Прво јер сам дуго ишла у школу, а сада јер и сама радим у школи. Имам више идеја и више енергије јер није превише вруће, а опет је сунчано и топло. Мени тако септембар представља почетак године и сезоне, али заправо са првим пожутелим лишћем улазимо већу завршнинцу календарске године. Мени је последњих шест месеци пролетело, и по први пут у свом хаотичном животу, сам успела да преживим веома стресан и динамичан период без потпуног менталног и физичког краха.
Од кад знам за себе, или идем у две школе, или имам два посла, или радим на пар независних пројеката, или се активно бавим спортом и хобијем. Или све то заједно одједном. Годинама бих упадала у зачарани круг где бих се пренатрпала обавезама, а све будне часове, дане, недеље и месеце бих проводила само са циљем прецртавања још једне цртице са листе задатака која би се неком магијом преко ноћи само продужавала. И тако бих гурала све док ме здравље не би издало, па више не бих била у стању ни да уживам у одрађеном послу, нити да објективно сагледам шта сам све урадила. Све се то ове године променило.
Кад погледам уназад, ове године између марта и јула месеца, прошла сам кроз убедљиво пословно и приватно најинтензивнији период свог живота. Поред посла са пуним радним временом,
Све ово не наводим као бих се хвалила да сам ја супер. Баш напротив. Да сам овакву листу прочитала негде почетком ове године, била бих убеђена како је особа која све ово планира да уради у најмању руку, потпуно нереална у процењивању сопствених физичких способности, ако не и благо самодеструктивна. Илити што би рекли народски - луда. Иако ја јесам радохоличар, овај темпо превазишао је све што сам до сада у животу прегурала. Не верујем да сам нешто посебна, али ми је овог пута другачија ментална перцепција помогла да све изгурам без негативних поселедица по своје здравље.
Мислим да сви ми имамо у животу напорних периода кроз које повремено пролазимо и нереално би било очекивати да се они баш никада не десе. Сумњам да је икоме живот баш у потпуности равна црта, али такође мислим да је битно да периодично преиспитамо своје понашање како би нам једноставно речено - било боље. Јер, сложићете се да:
Надам се да ће и вама користити неке од техника које сам овог пролећа употребила како себе не бих довела до тачке потпуног исцрпљења.
1. Будите благонаклони према себи и другима око себе
Интересантно је како под притиском тежимо да се окренемо прво против себе, а онда и против свог окружењеа. Знато оно кад кренемо да вртимо монолог у глави ’не знам шта ми је све ово требало, како сам дошло до овде, како сам уопште помислила да ја ово могу’ који се полако претвара временом у нестрпљење наспрам људи из ваше околине јер би по вашем мишљењу и они могли да буду бржи, вреднији, бољи и шта све не. Као да су други људи дужни да имају разумевања наспрам вас и ваше ситуације. Newsfalsh - нико вам није дужан ама баш ништа.
Уместо упадања у ову менталну црну рупу, кажите лепо себи да је ситуација сад таква каква је и да ћете и то прегурати. Врло важно је не изгубити из вида да свему дође крај. Сходно томе се и сваком, али баш сваком, лудом и брзом животном периоду види крај. Без изузетка. Дефинишите када наступа крај и упишите тај датум у агенду, заокружите на календару, одштампајте и ставите на видно место. Или све то заједно.
2. Искључите електронику
Чини ми се да се чак и ако данас имате двадесет година, ипак још увек сећате како је то изгледало живети без могилног телефона, без компјутера и сличних електронских гаџета које су постале делови наше свакодневице. Знам да звучи шокантно, али заиста не морате стално бити онлајн и доступни. Искључите телефон сваког дана после вечере и одаберите један дан у недељи када нећете проверавати мејлове, гледати тв програм, фејсбук фид, инстаграм слике итд. За један дан нећете ама баш ништа пропустити. Нове идеје и увиди вам се неће јавити док конзумирате шарени садржај са екрана, већ кад вашем мозгу дате времена да све те информативне надражаје стигне да процесуира. Само тако се рађају најбоље идеје и најбоља решења.
3. Преиспитајте исхрану
Када упаднемо у врзино коло, оно што некако најпре склизне су здраве навике. Баш због тога, нека вам здрава исхрана буде сада приоритет бр. 1. Уместо корасана, одаберите погачицу од ражаног брашна. Уместо пљескавице, одаберите салату. Не заваравајте себе да ће вам испијање капућина донети олакшање и не подилазите изговорима како немате времена. Количина времена којом сви ми располажемо је у потпуности иста. Разлику између нас чине једино наш избор како ћемо то време искористити. Једино што ће вам изистински помоћи да прегурате напорни период је ваше тело и ваш ум. И зато никад не пропустите прилику да их нахраните царски сваког дана.
4. Шетајте
Одлазак у теретану поново мора да се прескочи? Ок, хајде да зато уместо седања у кола, испешачимо 200 метара. Да уместо нервозе што превоз касни, одаберемо да испешачимо тих пар станица. Гледајте на ових 10-15 минута као непроцењиво време које провеодите са својим мислима или музиком, на свежем ваздуху и сунцу. Ваше тело ће вам бити захвално. Нема сунца и пада киша? На то би вам Данци одогорили да не постоји лоше време, само лоша обућа. Не будите лењи, обујте те чизме, узмите кишобран и покрените се.
5. Планирајте слободне дане
Знам за јадац, кад отворите агенду и видите празно поље па помислите ’хеј, тог дана имам слободног времена, хајде да га попуним’. Ово је сигурни начин да никада немате времена ни за шта. Зато идући пут кад сте у искушењу, напишите лепо себи слободан дан црвеним словима. Да, тада нећете бити достпуни ни за фамилију ни за пријатеље. Да, можта ћете морати унапред да средите да вам неко причува децу или скува ручак. Урадите то. И онда уживајте без осећања кривице у вашем слободном дану јер сте га са пуним правом зарадили.
6. Потражите помоћ
Чињеница да сте се претрпали обавезама не мора да значи да ћете све успети да одрадите. Или да одрадите како сте замислили. Нешто баш и неће успети. И не, због тога нисте неуспех и нисте лоша особа. Не постоји никакво морално узвишење у самоиндукованој патњи. И зато не чекајте последњи тренутак и делегирајте све што можете. Не подлежите еготрипу како нико не може нешто боље од вас да уради. Шокантна вест - свако, да, ама баш свако на овом свету је заменљив. Чак и ако нешто крене низбрдо, запитајте се шта је најгоре што може да се деси? Јер знате, и сад и сутра, планета ће наставити да се окреће.
7. Обрните негативни микрофокус
Познати сценарио: на дневној листи је 645 обавеза. Вече је, а ви седите и опсесивно себе грдите како сте успели ето, да завршите тек 635. Због тога наравно, ништа није успело. Ви нисте успели. Све је узалуд.
Зар није једно XYZ пута продуткивније да себи кажете ’види само шта сам данас све урадила’. Страва! Бирајте да сагледате целу слику јер сте у том дану урадили све што сте људски могли. Уместо кукања о томе шта све нисте урадили, славите штас те све урадили. Будите свој највернији навијач. Уосталом сутра је нови дан, а нови дан је увек и нова шанса за нове победе.
8. Кад сумњате, сан је решење
Ваше тело и ваш ум нису непресушни извор енергије. Не очекујте од њега да ради 300 на сат читавог дана. Када сте увече уморни, прихватите да нисте више у стању да доносите одлуке. Систем вам је једноставно презасићен. У оваквим тренуцима, најбоље што можете да учините за себе и за друге јесте да легнете и одспавате. Дајте свом телу времена да се прописно одмори. Избегавајте расправе и одговарање на мејлове. Не дозволите да вас неко на то наведе под изговором да је хитно. Имајте у виду да је то хитно њима, а не вама. Углавном све у животу може да сачека један дан.
Од кад знам за себе, или идем у две школе, или имам два посла, или радим на пар независних пројеката, или се активно бавим спортом и хобијем. Или све то заједно одједном. Годинама бих упадала у зачарани круг где бих се пренатрпала обавезама, а све будне часове, дане, недеље и месеце бих проводила само са циљем прецртавања још једне цртице са листе задатака која би се неком магијом преко ноћи само продужавала. И тако бих гурала све док ме здравље не би издало, па више не бих била у стању ни да уживам у одрађеном послу, нити да објективно сагледам шта сам све урадила. Све се то ове године променило.
Кад погледам уназад, ове године између марта и јула месеца, прошла сам кроз убедљиво пословно и приватно најинтензивнији период свог живота. Поред посла са пуним радним временом,
- као глумица, прошла сам кроз период проби и након тога турнеју са 16 изведби опере Севиљски берберин
- као главни и одговорни продуцент, осмислила сам концепт, била менаџер crowdfund кампање, сакупила ансамбл, продавала карте, контактирала фондације, изнајмила протор, склапала уговоре, организовала пробе, изведбе и снимак једне камерне опере, исплатила све партнере и фриленсере
- положила аудицију за главну женску улогу у опери Риналдо, припремила је самостално и на пробама са пијанистом
- провела месец дана интензвних музичко-сценских проба и извођења исте опере у Италији
- организовала два соло концерта са пијанистом
- направила десет нових сапуна и учествовала на једном маркету у Утрехту
- самостално изградила свој професионални веб сајт
- давала часове класичног певања
- написала нацрт за књигу у области продукције коју планирам да објавим идуће године
- срела човека свог живота и одлучила да се удам
- завршила напредни курс холандског језика
Све ово не наводим као бих се хвалила да сам ја супер. Баш напротив. Да сам овакву листу прочитала негде почетком ове године, била бих убеђена како је особа која све ово планира да уради у најмању руку, потпуно нереална у процењивању сопствених физичких способности, ако не и благо самодеструктивна. Илити што би рекли народски - луда. Иако ја јесам радохоличар, овај темпо превазишао је све што сам до сада у животу прегурала. Не верујем да сам нешто посебна, али ми је овог пута другачија ментална перцепција помогла да све изгурам без негативних поселедица по своје здравље.
Мислим да сви ми имамо у животу напорних периода кроз које повремено пролазимо и нереално би било очекивати да се они баш никада не десе. Сумњам да је икоме живот баш у потпуности равна црта, али такође мислим да је битно да периодично преиспитамо своје понашање како би нам једноставно речено - било боље. Јер, сложићете се да:
Поента у животу није у опстанку већ у просперитету.
Надам се да ће и вама користити неке од техника које сам овог пролећа употребила како себе не бих довела до тачке потпуног исцрпљења.
1. Будите благонаклони према себи и другима око себе
Интересантно је како под притиском тежимо да се окренемо прво против себе, а онда и против свог окружењеа. Знато оно кад кренемо да вртимо монолог у глави ’не знам шта ми је све ово требало, како сам дошло до овде, како сам уопште помислила да ја ово могу’ који се полако претвара временом у нестрпљење наспрам људи из ваше околине јер би по вашем мишљењу и они могли да буду бржи, вреднији, бољи и шта све не. Као да су други људи дужни да имају разумевања наспрам вас и ваше ситуације. Newsfalsh - нико вам није дужан ама баш ништа.
Уместо упадања у ову менталну црну рупу, кажите лепо себи да је ситуација сад таква каква је и да ћете и то прегурати. Врло важно је не изгубити из вида да свему дође крај. Сходно томе се и сваком, али баш сваком, лудом и брзом животном периоду види крај. Без изузетка. Дефинишите када наступа крај и упишите тај датум у агенду, заокружите на календару, одштампајте и ставите на видно место. Или све то заједно.
2. Искључите електронику
Чини ми се да се чак и ако данас имате двадесет година, ипак још увек сећате како је то изгледало живети без могилног телефона, без компјутера и сличних електронских гаџета које су постале делови наше свакодневице. Знам да звучи шокантно, али заиста не морате стално бити онлајн и доступни. Искључите телефон сваког дана после вечере и одаберите један дан у недељи када нећете проверавати мејлове, гледати тв програм, фејсбук фид, инстаграм слике итд. За један дан нећете ама баш ништа пропустити. Нове идеје и увиди вам се неће јавити док конзумирате шарени садржај са екрана, већ кад вашем мозгу дате времена да све те информативне надражаје стигне да процесуира. Само тако се рађају најбоље идеје и најбоља решења.
3. Преиспитајте исхрану
Када упаднемо у врзино коло, оно што некако најпре склизне су здраве навике. Баш због тога, нека вам здрава исхрана буде сада приоритет бр. 1. Уместо корасана, одаберите погачицу од ражаног брашна. Уместо пљескавице, одаберите салату. Не заваравајте себе да ће вам испијање капућина донети олакшање и не подилазите изговорима како немате времена. Количина времена којом сви ми располажемо је у потпуности иста. Разлику између нас чине једино наш избор како ћемо то време искористити. Једино што ће вам изистински помоћи да прегурате напорни период је ваше тело и ваш ум. И зато никад не пропустите прилику да их нахраните царски сваког дана.
4. Шетајте
Одлазак у теретану поново мора да се прескочи? Ок, хајде да зато уместо седања у кола, испешачимо 200 метара. Да уместо нервозе што превоз касни, одаберемо да испешачимо тих пар станица. Гледајте на ових 10-15 минута као непроцењиво време које провеодите са својим мислима или музиком, на свежем ваздуху и сунцу. Ваше тело ће вам бити захвално. Нема сунца и пада киша? На то би вам Данци одогорили да не постоји лоше време, само лоша обућа. Не будите лењи, обујте те чизме, узмите кишобран и покрените се.
5. Планирајте слободне дане
Знам за јадац, кад отворите агенду и видите празно поље па помислите ’хеј, тог дана имам слободног времена, хајде да га попуним’. Ово је сигурни начин да никада немате времена ни за шта. Зато идући пут кад сте у искушењу, напишите лепо себи слободан дан црвеним словима. Да, тада нећете бити достпуни ни за фамилију ни за пријатеље. Да, можта ћете морати унапред да средите да вам неко причува децу или скува ручак. Урадите то. И онда уживајте без осећања кривице у вашем слободном дану јер сте га са пуним правом зарадили.
6. Потражите помоћ
Чињеница да сте се претрпали обавезама не мора да значи да ћете све успети да одрадите. Или да одрадите како сте замислили. Нешто баш и неће успети. И не, због тога нисте неуспех и нисте лоша особа. Не постоји никакво морално узвишење у самоиндукованој патњи. И зато не чекајте последњи тренутак и делегирајте све што можете. Не подлежите еготрипу како нико не може нешто боље од вас да уради. Шокантна вест - свако, да, ама баш свако на овом свету је заменљив. Чак и ако нешто крене низбрдо, запитајте се шта је најгоре што може да се деси? Јер знате, и сад и сутра, планета ће наставити да се окреће.
7. Обрните негативни микрофокус
Познати сценарио: на дневној листи је 645 обавеза. Вече је, а ви седите и опсесивно себе грдите како сте успели ето, да завршите тек 635. Због тога наравно, ништа није успело. Ви нисте успели. Све је узалуд.
Зар није једно XYZ пута продуткивније да себи кажете ’види само шта сам данас све урадила’. Страва! Бирајте да сагледате целу слику јер сте у том дану урадили све што сте људски могли. Уместо кукања о томе шта све нисте урадили, славите штас те све урадили. Будите свој највернији навијач. Уосталом сутра је нови дан, а нови дан је увек и нова шанса за нове победе.
8. Кад сумњате, сан је решење
Ваше тело и ваш ум нису непресушни извор енергије. Не очекујте од њега да ради 300 на сат читавог дана. Када сте увече уморни, прихватите да нисте више у стању да доносите одлуке. Систем вам је једноставно презасићен. У оваквим тренуцима, најбоље што можете да учините за себе и за друге јесте да легнете и одспавате. Дајте свом телу времена да се прописно одмори. Избегавајте расправе и одговарање на мејлове. Не дозволите да вас неко на то наведе под изговором да је хитно. Имајте у виду да је то хитно њима, а не вама. Углавном све у животу може да сачека један дан.
Odličan tekst. Ja sam ove godine 2x sagorela i uopšte nije bilo lepo. Sada sam naučila da povučem ručnu i nikada ne kompromitujem zdravlje zbog zarade i posla.
ОдговориИзбришиHvala Jovana! Dve decenije prolazim kroz isto vrzino kolo i mislim da sam se konačno opametila. U svakom slučaju, prvi korak je bilo zapisivanje svega - emocija, dešavanja, želja itd. i onda analiza šta funkcioniše a šta ne. A i konačno sam naučila da za sve postoji druga šansa, tj. kad se vrata zatvore, otvori se prozor. Zdrava ishrana, pozitivna afirmacija i ograničen dotok informacija su mislim ključ.
Избриши